Ćavijeva definicija: Real je na sreću osvajao Ligu šampiona, dok je Barsa bila dominantna

Jedna sa Frenkom Rajkardom (2006), dve sa Pepom Gvardiolom (2009, 2011), završna sa Luisom Enrikeom (2015). Četiri puta bio je Ćavi Ernandez osvajač Lige šampiona, pride u svakoj sezoni kad se peo na krov Evrope dizao u vis i trofej namenjen prvaku Španije, što mu služi kao potka za objašnjenje da su Katalonci dominirali svetom fudbala svaki put kad bi uzimali „ušatog“.

Za razliku od Reala. Madriđani takođe imaju četiri titule prvaka Starog kontinenta u kratkom vremenskom periodu. Štaviše, još na kraćoj distanci, do 2014. do 2018, čak triput uzastopno su osvajali Ligu šampiona (Milano, Kardif, Kijev), ali jedan od najboljih centralnih veznih novijeg doba, sada trener Al Sada iz Dohe, te uspehe najvećeg rivala pripisuje naklonosti Fortune. Dok za dostignuća Blaugrane kaže da su čista kao suza.

I navija da, kad pandemija virusa COVID-19 prestane, a lopta se ponovo zarola, tim čiji je nekad bio kapiten pokaže da je najbolji na teritoriji Španije.
„Barselonu vidim kao favorita u Primeri. U Ligi šampiona je drugačije. Barsa je bila prvak Evrope tako što je bila superiorna u odnosu na rivale. Pritom, ne može da računa na istorijsku sreću kakvu su imali neki drugi klubovi. Barsa mora da dominira, bude sigurna u sebe. Zašto ne bi tako osvojila Ligu šampiona? Teško, jer je nas istorija uči da je Barsa pokoravala kontinet kad je bila dominantna, mnogo bolja od svojih protivnika“, kaže Ćavi.

A novinar ga prekida upadicom da li je pod pojom „istorijske sreće“ mislio na Real, s obzirom da je tokom prvog mandata Zinedina Zidana stvarno bilo utakmica kad nije pobeđivao tako što je, kako kaže Ćavi, bio neuporedivo bolji od rivala.
„Da, mislim na Madrid, zašto ne reći? I ne samo Real, imali su sreću i drugi klubovi. Bila je i Barsa srećna kad je na Stamford bridžu eliminisala Čelsi sa desetoricom, pogotkom Andresa Inijeste u nadoknadi, a da pre toga nije šutnula na gol. To je sreća. Srteća je i kad nemate dobru sezonu u Primeri, završite četvrti, peti ili šesti na tabeli, a osvojite Ligu šampiona. To se nikad nije desilo Barsi. Barsa bi u istoj seozni osvojila i titulu i Ligu šampiona. A Real to nije uspevao. Bio je šesti u prvenstvu i podigao pehar evropskog prvaka. To se zove sreća“, kaže Ćavi, mada ovde nije u pravu, jer je Kraljevski klub 2014. i 2018. u Primeri bio treći, 2016. drugi, a 2017. prvak.

Biće i da su Katalonci imali sreće na nekim mečevima, jer se bez nje ne može na najvšem nivou fudbala. Onom kome i sam Ćavi teži. Jednog dana voleo bi i on da se oproba na klupi Barselone, iz koje je otišao baš posle finala u Berlinu 2015. i otisnuo se u Dohu. Kako kaže, da se sprema za povratak na veliku scenu.
„Ne znam kako me drugi vide kao trenera, ali ja vidim sebe. Pogotovo sad kad sam probao, smatram sebe sposobnim da vodim Barselonu, da ostvarim san povratkom na Nou Kamp. Više puta sam rekao da Barsu smatram svojom kućom, svojim životom. Učim. Baš sam dosta naučio kao trener u Kataru. Treniranje Barse jeste velika stvar, morate dobro da promislite o tome, da se spremite. U pitanju je proces, a nadam se da će mi se jednog dana želja ostvariti“.

Dok se to ne desi, klupska uprava mora da povlači poteze u susret prelaznom roku kako bi aktulenom šefu stručnog štaba, Kikeu Setijenu, obezbedila što jači tim za narednu sezonu. Najveće želje su Nejmar i Lautaro Martinez.
„Zašto se Nejmar ne bi vratio? Kad je razumevanje fudbala u pitanju, nemam dilemu. Delio sam svlačionicu sa Brazilcem, deluje mi kao dobra osoba. Bio je profesionalac, pravio razliku. Ima i to socijalno, birokratsko pitanje, u koje nisam upućen. Na terenu je pak među pet najboljih na svetu. Voleo bih da Barsa angažuje i Lautara, jer Argentinac dobro stoji na terenu, daje ekipi dubinu igrom u prostoru“, pojasnio je Ćavi Ernandez.

(FOTO: Reuters)