INTERVJU - Marko Dmitrović: Hvataj je kako hoćeš samo je ne ispuštaj

Narod voli emociju. Svugde i uvek. Pre posla. Tako je minule sedmice među glavnim vestima što u srpskoj, što u španskoj sportskoj javnosti osvanuo Marko Dmitrović zbog poteza koji nema direktne veze sa njegovim golmanskim veštinama.

Prisebna reakcija posle sudara da Anhelom Rodrigezom i sprečavanje gušenja napadača Hetafea u drugi plan su potisnuli odličan učinak među stativama ne samo na susretu sa ekipom iz predgrađa Madrida, već i na gostovanju Espanjolu, tri dana ranije. Svi su se “zalepili“ za spasavanje života 30-godišnjeg špica. Razumljivo, mada bi naš reprezentativac više voleo da je neko primetio parade. Bilo ih je.
“Ne smatram da sam uradio nešto spektakularno. Svi bi reagovali ljudski, pomogli momku. Nit je prva, nažalost ni poslednja slična situacija koja se dešava na terenu u žaru borbe. Da je neko drugi bio najbliži Rodrigezu skočio bi da mu pomogne, tako da ne doživljavam sebe kao heroj, kakvog me ovih dana predstavljaju“, počinje Dmitrović razgovor za MOZZART Sport.

Priznaje i sam da situacija nije bila naivna.
“Nerpijatna, to je bolji opis. Bio sam brži, prvi stigao do lopte, Rodrigez naleteo na moj lakat i od siline udarca se srušio. U tom trenutku nisam znao da li je izgubio svest, međutim, video sam da se ne miče, da su mu oči poluzatvorene. Nisam stručan, samo znam da u takvim situacijama može da dođe do gušenja, zbog čega sam skinuo rukavice i izvadio mu jezik. Dovoljno da uštedim vreme lekarskoj ekipi, brzo ga je osposobila, dečko se vratio u igru, da bi mi posle utakmice rekao kako nije ni video moj lakat...“

Gledaoci na Ipurui su protiv Hetafea videli tri Dmitrovićeve odbrane, još toliko u sudaru sa Espanjolom u Barseloni. Dovoljno za dobre ocene u španskoj javnosti.
“E, to je moj posao. Time se bavim. Čak sam i ovu poslednju utakmicu dobro branio, ali jedan loše markiran igrač u kaznenom prostoru koštao nas je poraza. Ono na Kornelji minule srede bilo je impresivnije. To sam ja“.

Ukupno devet mečeva bez primljenog gola u debitantskoj sezoni u Primeri. Reklo bi se sjajan učinak, s obzirom da znamo kakav se ofanzivan fudbal igra u Španiji. Uostalom, samo su Jan Oblak (Atletiko Madrid, 21), Mark Andre Ter Štegen (Barselona, 18), Ivan Kueljar (Leganes, 14), Fernando Pačeko (Alaves, 11) i Visente Gvajta (Hetafe, 10) bolji ove sezone u tako zahtevnoj ligi. Uz Dmitrovića po devet puta su mrežu netaknutom sačuvali Neto iz Valensije i Serhio Riko iz Sevilje. Ostali manje.
“Bogami, voleo bih da je bilo više ’clean sheet-ova’. Nema veze, pre bih prihvatio pobedu od 3:2 ili 4:3, makar bio kriv za golove, ako će to da garanutuje timski uspeh. Primećujem da su ljudi u klubu, navijači i celokopna javnost zadovoljni učinkom Eibara, moram i ja ličnim. U jednom trenutku bili smo konkurenti za plasman u Ligu Evrope, a onda počeli da gubimo bodove protiv objektivno slabijih ekipa i sad smo u sredini tabele. Ovde je isto da li si sedmi ili 17. Bitno je da je opstanak obezbeđen i da bez stresa planiramo narednu sezonu“.

Ovo je Eibaru četvrta u Primeri. Dmitrovićeva prva na Ipurui, iako je angažovan kao podrška iskusnijem Žoelu, ali je povreda prvog golmana na početku priprema (prednji ukršteni ligamenti) označila šansu koju je novajlija iz Alkorkona oberučke zgrabio.
“Nema ovde velikih tajni. Ako zaslužiš – igraš. U suprotnom sediš na klupi ili tribinama. Princip rada je takav da se svakog ponedeljka briše utakmica minulog kola i počinju kvalifikacije za mesto u timu u narednom. A ja volim borbu, posvećenost, pravila. Pogotovo u sredini kakva je Eibar. Ovde, kao i u čitavoj Španiji izuzev Barse i Reala, drže do svojih igrača, što znači da u startu moraš da pokažeš više da bi igrao. Nema starih zasluga, samo rad. Svakog dana. Tako sam se izborio za mesto, iako me mnogi nisu videli u prvih 11 minulog leta. Kod trenera Hose Luisa Mendilibara ne postoji minuli rad. Možeš da budeš i 25. igrač na spisku, ali ako od ponedeljka do petka odskočiš na treninzima staviće te u ekipu. Pošteno, zar ne?“

Može biti da je to razlog spokojne sezone u kojoj se pitanje prvoligaškog statusa nije postavljalo.
“Velika je to stvar za Eibar. Grad ima samo 25.000 stanovnika. Do pre četiri godine ovde se nije igrala Primera. U međuvremenu je klub porastao, povećao budžet, između ostalog zahvaljujući TV pravima, ne troše se veliki novci na transfere, finansije su stabilne, atmosfera porodična. Ma, uživanje“.

Čak i na treninzima. Otuda i anegdota ispričana u nedavnom intervjuu Marki, da je trener Mendelibar rekao Marko kako “hvata lopte kao kutlačom“.
“Takav je tip, šali se neprestano, sjajan dasa. Od prvog dana mi je govorio: ’Imaš drugačiji stil od svh golmana koje sam video, hvataš lopte kao kutlačom’. A onda mi pojasni: ’Što se mene tiče, hvataj ih kako hoćeš, meni ne smeta, sve dok ih ne ispuštaš’. I evo, već deset meseci to funkioniše valjano. Izgradili smo sjajan odnos. Zato mi je i otvoreno predočio da u naredna dva kola neću braniti, želi da proba dvojicu preostalih golmana, pa će me vratiti u završnici prvenstva“.

Taman da se Marko Dmitrović zagreje pred okupljanje državnog tima i uđe u ritam uoči puta na Mundijal
“Nadam se da ću se naći među 23 putnika za Rusiju. Jedva čekamo da turnir počne, da branimo boje svoje zemlje. Verujte mi, možemo mnogo. Mi Srbi poznati smo po tome da igramo najbolje proti velikih timova. Malo ko je verovao da ćemo proći kvalifikacije, a uspeli smo. Malo ko je verovao i u Mladena Krstajića, pa je novi selektor napravio novi model igre, za koji sam siguran da će doživeti vrhunac baš na Prvenstvu sveta. Imamo igrače sposobne da obraduju naciju, spoj smo individualaca dokazanih na najvišem nivou i mladih snaga koje nadiru, željnih dokazivanja“.

S obzirom da je jedini srpski golman u “Ligama petice“ koji brani, logično je očekivati Marka Dmitovića na spisku, s tim da on sam ne zaboravlja da pomene kolege.
“Vladimir Stojković je duže od deceniju naš najbolji čuvar mreže i tu nema spora. Predrag Rajković pre samo tri leta proglašen za najboljeg mladog golmana sveta, vidim da je Milan Lukač sa Ahisarom dogurao do finala Kupa Turske, da Živko Živković ima sjajnu sezonu u Ksantiju, a moram da pomenem Borisa Radunovića iz Atalante, pa Vanju Milinkovića Savića, pred kojim je velika karijera, Đorđa Nikolića pod ugovorom sa Bazelom. Kazaću vam još nešto: mali Miloš Ostojić iz Spartaka je, za mene, otkrovenje sezone. Bar u našem fudbalu. Pomenuta imena garantuju da Srbija ne mora da brine za golmana. Bar za narednih petanestak godina“.

U toj grupi bi se, verovatno, našao i Milan Borjan, da nema kanadski pasoš i da ne brani za tamošnju reprezentaciju. Zanimljivo, baš je Marko Dmitrović, pre sadašnjeg golmana, bio prva želja Crvene zvezde prethodnog juna u trenucima kad je Vladan Milojević formirao tim za kasniji napad na Ligu Evrope i titulu.
“Ne znam odakle vam informacija, ali je tačna. Milojević mi je bio trener u mlađim kategorijama Zvezde, zvao me je, njegova želja je bila da dođem, ali u tom trenutku već se kuvao transfer u Eibar, a pominjalo se još nekoliko španskih klubova. Ne mogu da kažem da sam pogrešio, jer je Eibar moja najbolja profesionalna odluka u karijeri. Na Marakani, dok sam bio mlađi, nisam dobio šansu. Ni za tim ne žalim, jer sam zaobilaznim putem, težim, međutim, onim koji mi je pomogao da očvrsnem, došao u najjaču ligu sveta“.

A kao što uživa u Baskiji, tako uživa i u pogledu na tabelu Superlige Srbije.
“Za mene prvo mesto i verovatna Zvezdina titula nisu iznenađenje. Ako ćemo iskreno, do kraja, ni prezimljavanje u Evropi me nije začudilo, jer sam tokom saradnje sa Milojevićem stekao jasnu sliku kakav je čovek, pedagog i stručnjak. Ovo je njegovih ruku i ideja delo. Zapamtite, na ovome se neće zaustaviti, napraviće još koji korak napred, ubeđen sam. Da li će se njegov i moj put ili Zvezdin u moj put opet ukrstiti, to je već neka druga prča“, poručio je Marko Dmitrović, kome su ostale još tri godine ugovora sa Eibarom, ali se već šuška da će biti ponuda u predstojećem prelaznom roku.

(FOTO: MN Press, Action Images, Star Sport)