U potrazi sa ‘srpskim sinovima’… i u Argentini!

Istraživački tim MOZZART Sporta predstavlja svog saradnika u Argentini Karlosa Rodolfa Bonoru, novinara i književnika iz San Migel de Tukumana, petog po veličini grada u zemlji Gaučosa, udaljenog 1.310 kilometara od Buenos Ajresa. Nije preterano tvrditi za Bonoru da je pravi čovek na pravom mestu.

Osim što je odličan poznavalac fudbala, veze sa srpstvom su u njemu duboko ukorenjene porodičnim vaspitanjem. Zato ga poput nas brine Kosovo, nesloga Srbije i Crne Gore, zdravlje male Tijane Ognjanović, raduje se Novakovim uspesima kada i mi, tuguje jednako zbog poraza fudbalera na Maksimiru. Kada su na tapetu isključivo fudbalske teme, on želi da čuje zašto Neven Subotić nije igrao više kod selektora Siniše Mihajlovića i kada će Rišairo Živković zaigrati za kadete Srbije.

Sve ga interesuje. Njegovo srce je srpsko! To je Karlosovo objašnjenje.
"Argentina je jedan veliki kazan, mešavina nacija i kultura. Možda u Srbiji nije poznato, ali migracioni talas koji je u Argentinu došao iz Jugoslavije bio je treći po veličini, iza italijanskog i španskog. Mnogo je ovde i ljudi poreklom iz Rusije, Jermenije, Poljaka, Nemaca, Jevreja", kaže Bonora.

Pogled na prezime vara. Na prvu loptu, Čarli, kako ga prijatelji oslovljavaju, još jedan je od potomaka Italijana, poput Maradone, Mesija ili Kaniđe koji žive skoro jedan vek u Južnoj Americi.
"Da, za Argentince često kažu da su Italijani koji dobro govore španski jezik. Po ocu sam poreklom sa Sicilije, ali mi je srce srpsko. Moja majka je jednim delom poreklom od Mrvaljevića sa Cetinja, a drugim delom od Filipića iz Dalmacije. Obe porodice su sačuvale uspomene na svoje srpske korene, iako su se jedni doseli u Argentinu 1917, a drugi 1928. godine. Moj deda Andrija Mrvaljević često je znao da kaže ‘sve što je srpsko to ti je brat, bez obzira gde se rodio".

Za nekoga ko nikada nije bio u Srbiji, a po sopstvenom priznanju ni od majke Olge nije mogao da nauči jezik predaka, odlično se služi srpskim. Dovoljno dobro razumevanje pomaže mu da uvek bude u toku sa dešavanjima oko reprezentacije Srbije i naših najboljih igrača.
"Znam sve naše klubove i njihovu istoriju. Poznato mi je šta je ostvarila Crvena zvezda, koliko je veliki Partizan. Volim Vojvodinu! U Argentini pratim rezultate mojeg Independijentea i trenutno sam baš tužan zbog ispadanja iz lige".

Bonorino srpsko srce dovoljno je veliko da prihvati kao svoje i banjalučki Borac i podgoričku Budućnost i Iskru iz Danilovgrada, a fudbalska sećanja ovog 38-ogodišnjaka dosežu i do Čilea ’87.
"Bio sam baš mali, ali ostala su mi sećanja na uspeh omladinske reprezentacije Jugoslavije u Čileu. Naravno, pamtim i čuveni meč 1990. godine na SP u Italiji, kada su Argentinci pobedili Jugoslaviju u četvrtfinalu posle penala", kaže Bonora za MOZZART Sport i izbegava da se priseti onih sramotnih 6:0 iz Gelzenkirhena 2006. godine:
"Od naših fudbalera iz starije generacije volim Stojkovića, Jugovića, Jokanovića, Đukića, Sava Miloševića, Darka Kovačevića, Alberta Nađa, ne mogu baš da se odlučim za najomiljenijeg. Sanjao sam 1998. u Francuskoj da ćemo doći do polufinala, bila je to jaka ekipa ... Među mlađima dragi su mi Nemanja Vidić, Dejan Stanković, Miloš Krasić, Milan Jovanović, Nikola Žigić, Marko Pantelić".

Kao aktivan član srpske zajednice u Argentini, Bonora zna da je među Gaučosima raslo i još raste dosta fudbalera srpskog porekla, ali se i na tom polju pojavljuju nedoumice svojstvene Balkanu.

Na primeru talentovanog Agustina Vuleticha (Vuletića) najbolje se to vidi, budući da je kao Srbin poreklom iz Dalmacije dobio hrvatski pasoš, pa ga stoga negde predstavljaju kao argentinsko-hrvatskog fudbalera.
"Ima ih još", tvrdi Bonora, što će se i videti u jednom od narednih nastavaka feljtona Srpski sinovi.

DOLAZI U SRBIJU

Karlos Bonora je otac Paule i Andree koja je dobila ime po njegovom dedi Andriji, i suprug Eugenije Ilvento. Jezik je umnogome savladao zahvaljući nasleđenom srpskohrvatsko–španskom rečniku, ali priznaje da još kćerkama nije preneo svoje znanje.

Sa druge strane, nije beznačajno to što njegova ekipa prijatelja na malom fudbalu nosi crvene dresove sa grbom FSS-a i srpskom trobojkom na grudima. Za blisku budućnost zacrtao je dva cilja: poseta Srbiji s porodicom i izdavanje knjige pesama i priča. Naši čitaoci koji znaju španski jezik mogu na ovoj adresi da se upoznaju sa delima Karlosa Rodolfa Bonore - http://elbaldiodelosrimetes.blogspot.com.ar/