INTERVJU - Miloš Teodosić: Šta bih bio da nisam košarkaš? Skidao bih lopte iz rašlji

Kada za sagovornika imate kralja Evrolige, najboljeg evropskog košarkaša današnjice, mađioničara na parketu, čoveka koji je u samo jednoj godini Srbiju odveo do olimpijskog srebra i CSKA podario titulu šampiona Evrope... Tema za razgovog ima na pretek!

Povod je uvek dobar. I pored toga što je nedavno odlučio da se malo više posveti razgovoru s medijima, Miloša Teodosića ponovo nema toliko koliko njegove čarolije na parketu zaslužuju. On se vodi mišlju da je najbolje da govori na parketu, ne kroz rečenice, ali mi smo uspeli da ubedimo najboljeg evropskog asa van NBA lige da sa nama podeli misli na mnoge teme. 

Počev od toliko pominjanog odlaska „preko bare“, s kakvim se problemom suočava evropska košarka, koliko njegovoj tetivi smeta novi format Evrolige... Preko toga koju asistenciju, u moru vrhunskih, pamti, do toga kada će Srbija konačno pobediti Amere, šta bi radio da nije košarkaš, da li je jugonostalgičar i da li bi se jednog dana vratio u Metalac...

IDEM U NBA! SAMO, NEĆU DA SEDIM NA KLUPI

Da krenemo sa jednim lakim pitanjem. Da li ti je 2016. godina bila najbolja u karijeri?
"A-ha-ha, baš lakim. Jeste, bez dileme".

Osvojio si Evroligu konačno, uzeo i olimpijsko srebro sa Orlovima. Izabran si i zvanično za najboljeg evropskog košarkaša, a pritom posle 16 godine nije iz NBA lige. Da li ćeš definitivno napraviti taj korak i otići „preko bare“ i da li bi to moglo da se dogodi narednog leta, s obzirom da ti tada ističe ugovor sa CSKA?
"Otići ću sigurno. Ali kad i u koji klub i pod kojim uslovima to još ne znam, videćemo… Ugovor sa CSKA je do leta 2017. godine, pa ćemo videti. Moskovljani svakako imaju prednost u razgovorima o novom ugovoru".

Pričalo se da te je Memfis tražio, a da te mnogi vide u Juti, San Antoniju ili Hjustonu?
"Meni nisu stizale nikakve ponude. Iskreno, ne znam ni šta se pričalo".

Nego, da „udarimo“ paralelu između dva sveta, koja razdvaja Atlanski okean. Šta misliš o tome što sve više mladih košarkaša odlazi iz Evrope i praktično juri u NBA? A tamo, uglavnom, nemaju adekvatnu minutažu?
"Greška. Makar za mene. Ja volim da igram, ne volim klupu i ne bih pristao ni na kakav ugovor ako treba da sedim na klupi. To i jeste moj uslov za odlazak u NBA".

NBA liga planira da iz godine u godinu sve više uvećava seleri kep klubovima. Da li misliš da bi to moglo da dovede do totalnog egzodusa igrača u SAD, ali i da praktično natera američke igrače da ostaju u domovini i da ne odlaze u Evropu?
"Mislim da će se to i desiti. Ostanak Amerikanaca u njihovoj ligi bi mogao da smanji i broj evropskih igrača u NBA, jer bi tržište bilo zasićeno njihovim, domaćim igračima".

Kad smo već kod košarke u ovom delu planete - prošlo je dovoljno vremena da bi mogao da napraviš poređenje: da li više preferiraš novi ili stari sistem Evrolige?
"Svaki ima prednosti i mane, ali meni je ovaj u redu… Moramo da se naviknemo. Teško je, baš je teško, umor je veliki, ali nije ni loše kad je jedna liga i dvokružni sistem , uz plej-of i Fajnal for. Mnogo je jakih utakmica i mislim da je veća zainteresovanost publike. To je i bio cilj Evrolige, da poveća zaradu".

EVROLIGAŠKI TEMPO MI NE SMETA... ALI SMETA MOJOJ TETIVI

Ali dosta košarkaških radnika (trenera i igrača) žali se da je ovaj sistem Evrolige prilično naporan, da je nemoguće odmoriti se i da se iz aviona ide u halu i tako ukrug. Koliko tebi smeta/znači to što se utakmice igraju gotovo na svaka dva dana?
"Meni ne smeta, ali mojoj tetivi smeta - mnogo. Vidite i sami da je mnogo rovitih i povređenih igrača. Dakle, ritam je ubitačan. Istina je to za putovanja, posebno je to slučaj sa CSKA, jer nama su i VTB gostovanja daleka, a kamoli evroligaški mečevi".

Da pređemo na lepše teme. Tvoje igre, na primer. Deluje da nikad nisi bolje i pametnije igrao nego sada? Da li si saglasan?
"Nekoliko stručnih ljudi mi je isto to reklo, pa moram da kažem onda da sam saglasan. Mada, ne volim da sam sebe analiziram i hvalim. To neka rade drugi. Zasluga toga je na ekipama i na trenerima".

Svedoci smo jedne zanimljive pojave. Sve češće se mogu čuti, a i videti komentari drugih košarkaša o tome kako vole da kopiraju tvoje poteze i da si ti glavni „krivac“ za njihove vratolomije. Kakav je osećaj biti idol u jednom takvom obliku?
"Video sam da je bilo onih koji su na društvenim mrežama ostavljali komentare da su nešto uradili zbog mene. Lepo je to, hvala im. Meni je zadovoljstvo ako bilo ko pronalazi inspiraciju u mojim igrama i potezima. Ipak, neka niko ne zaboravi da je košarka timski sport".

Možeš li da nam otkriješ tajnu svih onih čarolija koje smo imali priliku da vidimo?
"Nema tajne, ne znam šta da vam kažem. Tako je kako je. Imam osećaj za prostor i dobro vidim kretanje saigrača, to je možda objašnjenje".

Da li sve te poteze vežbaš pre nego što ih izvedeš ili ti prosto padnu na pamet u trenutku, kada si na terenu?
"Ne vežbam ništa, odnosno na treningu radim sve što i na utakmici, ali nemam ništa uvežbano. Nikad se ne zna kakva će se situacija namestiti na utakmici".

Samo u ovoj godini izveo si toliko dobrih poteza i svaki put nam se zavrtelo u glavi. Čini se da bi mogla da se napravi višesatna kompilacija. Ali da li ti je neka asistencija/potez posebno ostao u sećanju? Možda ono dodavanje Bogdanoviću protiv Amera?
"To je bilo teško i lepo dodavanje, saglasan sam. Nemam omiljeno dodavanje. Lepo je i bilo ono De Kolou u finalu Evrolige, jer je taj koš bio važan za našu prednost nad Fenerom".

Na internetu duže vreme kruži sada već čuvena fotka na kojoj si ti istog izraza lica u svim mogućim situacijama (kada daš koš za pobedu, kada izgubiš, kada daš asistenciju za pobedu, dobiješ faul, napraviš faul...). Kako je moguće da uspevaš da održiš taj nivo smirenosti u svim situacijama?
"Jednostavno mi je takav karakter. Trudim se da budem smiren tokom celog meča, ali ne polazi mi za rukom uvek".

AMERE DOBIJAMO KAD BELI I JOKA BUDU ZAJEDNO S NAMA

Šta očekuješ na Evropskom prvenstvu u Turskoj? Imate zanimljivu grupu...
"Vrlo zanimljivu. Zasad očekujem da se okupimo zdravi i kompletni, pa ima vremena za više očekivanja. Da vidimo kakvi će biti sastavi ostalih ekipa. Ako odigramo kao na Olimpijskim igrama sve je moguće".

Da li misliš da je dobra ili loša stvar za ceo tim to što ćete biti u Turskoj sve vreme?
"Dobra stvar, što manje putovanja, više ćemo odmoriti i trenirati".

Da li bi osvajanje evropske krune s reprezentacijom zaokružilo tvoju karijeru, ili ima još posle toga?
"Zlato bi dalo poseban pečat svemu što sam do sada uradio, ali da ne trčimo pred rudu. Polako…"

Šta misliš - kada će biti moguće da Srbija pobedi Amere u košarci?
"Kad budemo imali mnogo Jokića i Bjelica u timu…"

Malo ko zna da je si pre košarke bio fudbaler, ali baš kratko. Šta misliš, kakva bi ti karijera bila da si ostao u fudbalskim vodama?
"Bio bi golman, skidao bih lopte iz rašlji. A-ha-ha… Nemam pojma. Govorili su tada da sam bio talentovan, ali ko zna gde bih završio".

Da li si ikada razmišljao o tome kako bi sada izgledala reprezentacija SFRJ?
"Moćno, tu nema dileme jer je mnogo talenata na ovim prostorima. Ipak, moja zemlja je Srbija i ona ima moćnu reprezentaciju. Poštujem svakoga ali nemam te 'snove' koji su vezani za nostalgiju. Srbija je moja država i neka tako i ostane zauvek".

Da li si jugonostalgičar u tom smislu, ili ceniš da je ovaj tim Srbije ipak iznad svih?
"Mi smo vlasnici Olimpijskog srebra, iznad nas su samo Amerikanci, tako da smo na tvoje pitanje odgovorili u Riju. Srbija je moja država i nisam nostalgičan".

DA SE VRATIM U METALAC? ZANIMLJIVA IDEJA, ALI...

Svi te stalno pitaju za Zvezdu i kada ćeš doći tamo. A da li si možda razmišljao o tome da pred kraj karijere dođeš u rodno Valjevo i tamo završiš karijeru?
"Zanimljiva ideja, ali mislim da će biti teško ostvariva".

U intervjuu za MOZZART Sport, pre nekoliko godina, doktor Boško Đukanović rekao je da mu je želja da tebi ostavi Metalac evropskog kvaliteta. Nažalost, klub se nalazi na ivici egzistencije. Da li misliš da bi Metalac mogao ikada da se uzdigne jedan takav nivo?
"Zato sam i rekao da će biti teško ostvariti tu ideju. Klub je u velikim problemima, a ja ću još igrati košarku tako da ne znam kad ću i kako moći da ispunim Boškovu želju".

Dogodila se promena u fotelji prvog čoveka Košarkaškog saveza Srbije - Dragana Đilasa zamenio je Predrag Danilović?
"Moje je da igram za reprezentaciju najbolje što umem, a ne da imam očekivanja od predsednika KSS. Danilović je čovek sa iskustvom i sigurno zna šta je potrebno da ostanemo u vrhu svetske i evropske košarke".

Kakav ti je život u Moskvi, da li si zadovoljan? Da li te ljudi saleću na ulici kada se pojaviš ili je to stvar „rezervisana“ za dolazak u Srbiju?
"Ne, Moskva je ogromna i tamo su na meti 'saletanja' uglavnom hokejaši i fudbaleri. Nas košarkaše uglavnom ostave na miru. U Srbiji je sasvim drugačije, ovde je sezona autograma i slefija non-stop otvorena, ali neka je. Meni nije teško".

---

MNOGO TOGA NOVOG NA KAMPU „TEO 4“

Da li si zadovoljan prvim izdanjem Kampa „Teo 4“?
"Prezadovoljan, ali važnije je da su deca zadovoljna. Više od 600 klinaca je prošlo kroz kamp i spremamo se da taj broj povećamo. Mislim da smo napravili sjajn prostor u kojem će deca moći da uče košarku i da dodatno napreduju".

Da li pripremate nešto novo za drugu sezonu kampa i šta, ako možeš da nam otkriješ?
"Mnogo toga novog. Stavićemo tartan podlogu na sve terene, neće više biti betona. Podižemo salu za trening u slučaju loših vremenskih uslova. Uvešćemo smene i za devojčice jer smo prošlog leta imali samo dečake. Posebno me raduje i to je neka vrsta novosti, što ću ovog leta moći da na kampu provedem mnogo više vremena. Biću u svakoj smeni sa decom i meni je to veliko uživanje jer oni pune baterije svojim osmesima i entuzijazmom".

Hoće li se Kamp dodatno širiti?
"Da, ove godine očekujemo preko 1.000 dece u smenama, ali polako biće vremena da o tome pričamo na leto. Ako bude bilo potrebe povećaćemo još broj smena…"

PIŠE: Nikola Stojković (nikolaS_sN)

(FOTO: Star Sport, Action Images)