Car Zaprešića Komnen Andrić

Ljubitelji fudbala koji nešto pažljivije prate zbivanja u domaćem fudbalu znaju ga iz Radničkog i OFK Beograda. Imao je i tamo dobrih rola, ali tek u Zaprešiću Komnen Andrić je pokazao koliko koristan može da bude. Srbi možda i ne prate u tolikom broju zbivanja iz HNL-a, ali u Hrvatskoj su oduševljeni igrama 23-godišnjeg napadača. Uostalom, nije slučajno Andrić prvi Srbin koji je poneo kapitensku traku u šampionatu Hrvatske. Interu iz Zaprešića isplatilo se to što prilikom regrutovanja igrača fudbalerima ne broji krvna zrnca.

O celoj toj za ovaj brdoviti Balkan pomalo nelogičnoj situaciji piše i ugledni hrvatski portal Telesport. Uz dozvolu autora teksta Juraja Vrdoljaka prenosimo vam ceo tekst, uz manje redakcije korekture, jer ipak su kolege iz Hrvatske upućenije da nam nešto više kažu o Andrićevim igrama u Zaprešiću.

Uverite se i sami. Telesport i Juraj Vrdoljak o Komnenu Andriću pišu u superlativu.

“Kada se početkom septembra prošle godine Komnen Andrić pojavio na popisu igrača zaprešićkog Intera, pompa je očekivano izostala. Deo pratilaca hrvatskog fudbala se “zakačio” na njegovo ime, koje potiče od vizanzijske carske dinastije Komnena; neke je zaintrigirala činjenica da je trebalo da bude u sastavu mlade reprezentacije Srbije za U20 Mundijalitu na Novom Zelandu koji je i osvojila, ali je on na kraju otpao zbog povrede. Trećima je bilo zanimljivo to što je izvan terena strastveni ribolovac…

Malo je ljudi, međutim, bilo fokusirano na njegov igrački potencijal, što je donekle i razumljivo. Iako je tek navršio 22, Andrić je zapravo u Zaprešić stigao da oživi karijeru u sam smiraj prelaznog roka. Nekada velik nada Radničkog iz Kragujevca i OFK Beograda, poznatog rasadnika talenata poput Aleksandra Kolarova, Branislava Ivanovića, Duška Tošića i drugih, Komnen se još kao tinejdžer otisnuo u inostranstvo, u redove portugalskog Belenenseša, ali tamo ga je snašla česta sudbina mladih i relativno nepoznatih “gasterbajtera”: povrede, klupa i stagnacija. Ni prva poajmica u litvanskom Žalgirisu, tamo je poslan da barem održava formu, nije urodila plodom; u tako slaboj konkurenciji samo devet nastupa i jedan gol značili su nastavak lutanja.

Put ga je usmerio ka “železničkoj stanici” u svlačionici Samira Toplaka, poznatoj po tome što je uvek spremna da prigrli takve lutalice i da im šansu. Komnen nije stigao ni da odradi pripreme, a već je bio u kadru prvog tima i počeo da aprivlači pažnju igrom. Lanjski konačni bilans od 10 golova i pet asistencija u 20 nastupa — u poslednja dva meseca sezone odigrao je tek jednu utakmicu, protiv Istre, i u njoj postigao dva gola i dve asistencije — gurnula ga je u fokus domaće javnosti i konačno je počelo da se priča o njegovoj igri.

Nakon što je mimo svih očekivanja ostao u Zaprešiću, Andrić je već podebljao svoju učinak: golom Vinogradaru u Kupu u utorak došao je do brojke od 11 ovosezonskih pogodaka, a posebno je bio impozantan onaj niz od šest u šest uzastopnih utakmica u avgustu i septembru, kada je tresao i mreže Dinama i Hajduka. Zanimljivo, taj je niz počeo gostujućom pobedom u Gorici, što je bila prva utakmica u kojoj je Andrić poneo Interovu kapetansku vrpcu. On je prvi srpski igrač koji je probio tu barijeru u HNL-u, trenutno i vodeći strelac lige.

Komnen je postao car Zaprešića.

NIJE TIPIČNI “TENK”

Interova sportska politika nezgrapna je, jer retko se kada dogodi da se u novu sezonu uđe s očuvanim kosturom ekipe. U takvim se okolnostima u klubu okreću raznim varijantama dovođenja igrača, a ono što ih izdvaja je naglasak na potpisivanju igrača s prostora bivše Jugoslavije. I dok veći domaći klubovi iz straha od reakcije navijačke baze ne mogu da priušte dovođenje igrača iz Srbije, u Zaprešiću takvog pritiska ni kompleksa nema i to klubu definitivno ide u prilog. U poslednjih sedam sezona u Zaprešiću je igralo jednako toliko igrača sa srpskim državljanstvom, uz četiri Crnogorca, tri Slovenca i čak 10 Makedonaca.

Ipak, nijedan osim Ilije Nestorovskog nije ostavio takav trag kakav ostavlja Andrić.

Ove se sezone već četiri puta našao u InStatovom timu kola (više pojavljivanja upisao je jedino Rijekin Domagoj Pavičić, pet), a još je u nekoliko navrata — kao i u proteklom kolu, u kojem je potpisao oba Interova gola Istri — bio nadomak statistički idealnih 11.

Radi se o dosta neobičnom igraču. Na prvi pogled, pomislili biste tipični “tenk” od centarfora; visoka, snažna i robusna špicina kojoj su golovi jedini posao na terenu — pogotovo kad bacite oko na one utakmice u kojima se Toplakova ekipa konstantno brani i jedini pravi napadački plan joj je da baca duge lopte na Andrića u nadi da će ih on ukrotiti, dobiti duel s čuvarom i dati gol. Ili barem spustiti za nekoga ko natrči iz drugog plana. Međutim, Andrić za tako stasitog igrača poseduje iznenađujuće solidnu tehniku i vešt je u uključivanju saigrača pasovima i otvaranjem prostora. Po InStatovim podacima, uz 1,7 šut po utakmici upućuje i jedno ključno dodavanje, ukupno 26 pasova u proseku sa 75 odsto uspeha. Dobija 44 odsto duela, radi četiri driblinga po utakmici s 58 odsto uspeha, a ima i 2,1 start na loptu s više od 50 odsto uspešnosti.

Za očekivati je da bi u nekoj boljoj ekipi, uz bolje saigrače, njegov učinak bio još bolji. Ako ga iz nekih razloga ne uzme neko od “velikih” u HNL-u, Inter će sigurno već naći potencijalnog kupca iz inostranstva i zaraditi ozbiljan novac na svom kapitanu, verovatno već ove zime. Do zimske pauze preostala su još samo dva kola, a lako je moguće da je predstojeći dvoboj s Dinamom poslednja prilika da ga domaća publika vidi na delu, s kapetanskom trakom oko ruke.