Mesijev transfer INSIDE: PSŽ hteo da ga šalje u Portugal, Nemci ga držali sat vremena na granici

Kada pogledate dosadašnju karijeru Andrije Maksimovića, okom laika posebno, videćte samo svilu, kadifu, med i mleko… Ljudi sa strane obično samo analiziraju najlepše karakteristike drugog zanimanja, zaboravljajući pri tome da je život supertalentovanog veziste u poslednje vreme bio pravi sportski lavirint. Bilo je tu finansijski jakih zahteva Crvene zvezde, još jačih očekivanja javnosti kada su u pitanju igre sada već bivšeg člana osmostrukog uzastopnog šampiona Srbije, kamioni i avioni kao nus pojava savakog potencijalnog transfera.

Znao je Andrija Maksimović, baš kao i njegova porodica, odnosno menadžer Zoran Stojadinović, da se ovog leta nalazi i na profesionalnoj i na životnoj granici. I da mora da bude strpjiv, mada do pre mesec dana nije delovalo da će momak iz Novog Pazara biti junak najvećeg transfera u istoriji srspkog fudbala. Bio je to život pod stresom, završen hepinedom, jer je Andrija Maksimović potpisao petogodišnji ugovor sa Red Bul Lajpcigom, postavši istovremeno novi veliki projekat Saksonaca.

O svemu tome za Mozzart Sport govorio je menadžer reprezentativca Srbije Zoran Stojadinović, objašnjavajući zašto su se Crvena zvezda i Andrija Maksimović opredelili za Lajpcig, iako su imali gotovo identičnu ponudu PSŽ-na stolu. Govorio je i o ulozi Zvezdana Terzića, njegovom riziku postavljanjem cene na 20 miliona evra, koja je oterala italijanski Komo i Aston Vilu.
"Iz persepektive Mesijevog kvaliteta nije bilo nikakvog stresa. Ja sam uvek čvrsto verovao u njega, kao i ljudi iz Crvene zvezde, i znali smo da će prava ponuda doći. Međutim, poslednjih mesec dana je bilo, da se tako izrazim, onako stresno. Javnost ovde nije baš strpljiva kada su u pitanju mladi igrači, očekuje da stalno idu uzlaznom linijom. Praktično, napravila se atmosfera da je mali već prodat, a transfer nikako nije realizovan. Počele su one priče po društvenim mrežama da Terza i ja prodajemo maglu, da mali ne vredi… To su takva laička razmišljanja da nemam reči. Istina je da se on razboleo kada je trebalo da odradi pripreme sa Crvenom zvezdom u Austriji, neki klubovi su se povukli. Ali je na kraju Lajpcig ostao dosledan. Oni su među prvima došli u Beograd, na Marakani imali sastanak sa Zvezdom, njim… I pazite, govorimo o detetu od 17 godina, da se ovo izdešavalo nekom zrelom čoveku od 40 godina on bi počeo da leti u oblacima. Sve je to malo uticalo na Maksimovića”, poručuje na početku razgovora za Mozzart Sport Zoran Stojadinović.

Iskusni agent, koji je posredovao u velikom broju transfera od sredine devedesetih do danas, kaže da je Maksimovićeva porodica odigrala veliku ulogu.
“Svi mi radimo za pare, ne živimo od vazduha. Međutim, otac Mirko, kao i kompletna porodica, su prepoznali trenutak. Nije im finansijski momenat bio najvažniji, već klub koji će omogućiti Andriji razvoj. Slušali su me, prihvatili savete. Na kraju je Maksimović otišao u klub koji je nacrtan za njega, staće iza mladog igrača. Tamo u Lajpcigu znaju da su oscilacije normalne. Andrija je prošle sezone odigrao dva odlična derbija, bio zapažen protiv Intera i Milana, imao pad protiv Barselone. Sve je to normalno”.

VIDEO POZIV TRENERA PRESUDIO

Kada je zvanična ponuda nemačkog kluba stigla u Beograd, ostao je završni korak. Tu su ljudi iz Lajpciga prelomili na vrlo jednostavan način, pošto su organizovali video sastanak između trenera Olea Vernera i Andrije Maksimovića.
“Tu je mali prelomio. Pzovao ga je trener i pričali su 45 minuta. Do tančina mu je objašnjavao gde ga vidi na terenu, kakav mu je plan. Čak mu je govorio da ima ekipu sa mnogo fizički moćnih igrača, aerobno sposobnih, i da mu je potreban profil kao što je Maksimović. Neko ko će u poslednjoj trećini cepati odbranu rivala progresivnim pasovima. Tu je bio praktično kraj, samo se čekalo da krenemo za Nemačku”.

Stari fudbalski ljudi reći će vam da posao nije završen dok se ne potpiše. Osetio je to na svojoj koži i Andrija Maksimović.
"Kada smo krenuli za Lajpcig, dobili smo poziv ljudi iz Zvezde da slučajno nikome ne govorimo. Lajpcig je već jednom bio ljut, jer se u medijima pojavila informacija da su spremni da uđu u trku za Maksimovića, čak i da su poslali ponudu. Kada smo sleteli ta vest je obelodanjena. Ništa strašno. Ali dešava se sledeće: ja prolazim carinsku kontrolu, jer imam španski pasoš. Andriju i njegovu porodicu zadržavaju, kreću sa pitanjima gde su pošli, koliko će da se zadrže, šta rade… Ja ih čekam i vidim da je problem. Sat vremena su ih držali, popeli su ih u kancelariju. Morao je Lajpcig da pošalje dopis da je reč o igraču koji će potpisati ugovor”.

Maksimović je ušao u anale srpskog fudbala kao najskuplja prodaja iz ovdašnjeg fudbala, mada je Crvena zvezda ultimativno tražila 20 miliona evra, bar je takav stav bio u javnosti.
“Terzić je to uradio velemajstorski. Kapa dole! Uvek će biti priča da li je to dobar ili loš potez, ali u ovom slučaju mu skidam kapu. Do poslednjeg trenutka je bio dosledan, čak je i rizikovao. Ljudi moraju da shvate kako funkcioniše tržište. Da je tražio 15 ili 14, možda bi dobio 10”.

Brojni klubovi su se pominjali kao moguće destinacije najtalentovanijeg srpskog igrača. Na kraju se sve svelo na trku Lajpciga i PSŽ-a, mač i pogača su bili u rukama mladog asa.
"PSŽ je poslao sličnu ponudu, nemoj da me držite za reč. Možda million gore ili dole. Međutim, oni su imali drugačiji plan, da Andriju pošalju na jednogodišnju pozajmicu u Bragu. Znate kako se igra u Portugalu, koliko je tu Južnoamerikanaca, kakav je fudbal. Procenite sami da li bi to bio dobar potez. Pitanje je kako bi se razvijao. Sa druge strane pričao je sa trenerom Lajpciga, to je klub koji hoće da razvija igrača. Gotovo da nismo imali dilemu. Oni su od početka bili tu".

KOMOVA PONUDA UVREDLJIVA, ASTON VILI GORNJA GRANICA 12.000.000

Brzo je, primera radi, otpao Komo.
"Ta ponuda je stigla proletos, još se nije znalo da li će Komo biti prvoligaš naredne godine. Bili su na ivici. Kada su opstali, poslali su ponudu od nekih deset miliona evra. To gospodin Terzić nije hteo ni da razmatra, shvatio je to kao potcenjivanje. Realno, siguran sam da su se oni odlučili za Baturinu. Nema ljutiš, takava je bila njihova procena".