MILAN GOLMAN!

Prvo je bio Srđan Mrkušić, kao personifikacija stvaranja jednog novog velikog kluba. Zatim su na red došli Vladimir Beara, Ratomir Dujković, Olja Petrović, pa mali i veliki Dika… Nema nikakve sumnje da će se u budućnosti golmansko računanje vremena u Crvenoj zvezdi ravnati po Milanu Borjanu jer ovo je definitivno epoha čiji je junak momak iz Srpske Krajine s kanadskim pasošem.

Bilo je i to pre čarbone večeri u Kopengahenu, kada je međunožjem koje se protezalo do 40 kilometara udaljenog Malmea, odbranio tri jedanesterca, dao gol u penal seriji, a pre toga skinuo dva zicera u produžetku igračima danskog prvaka. Dakle, ima dece koja danas trče po parkovima sa fudbalskom loptom i koja onako dečački viču:
„Ja sam Milan Borjan, ja sam Milan Borjan, ja sam Milan Borjan.“

Upravo ta činjenica zamenika kapitena aktulene generacije Crvene zvezde čini jednim od najvećih golmana u istoriji kluba s Marakane. Vremena su neuporediva, ali takvu privilegiju nisu imali ni članovi vanvremenskih timova Aleksandar i Stevan Stojanović jer su u tom intervalu svi želeli da oponašaju majstorske poteze i golove Vladimira Petrovića Pižona i Dušana Savića, odnosno Dejana Savićevića i Darka Pančeva.

Svako može da kaže da je sjajni čuvar mreže bio miljenik sreće u Kopenhagenu. Možda nije ispravno, ali je i te kako legitimno. Samo sve što se desi više od dva puta nikako ne može da bude plod talije, i nečeg što je zapisano tamo negde gore.

Samo je Milan bio uspešniji od Crvene zvezde u penal seriji tokom dosadašnje 74 godine postojanja srpskog kluba. Ta prokleta magla... Protiv Real Madrida na proleće 1975. godine Olja Petrović golom sa bele tačke odveo četvrtfinalni dvomeč u produžetke, potom bio precizan i u penal seriji, pa „skinuo“ penal Santiljani... Sinoć je Borjan prvo odbranio dva, pogdio na početku 10. serije, pa odbranio poslednji udarac Vinda. Poređenje Reala i Kopenhagena možda nije adekvatno, ali...

Milan Borjan ili kako pojedini navijači vole da ga zovu MILAN GOLMAN, je čovek predoređen da se susreće s velikim životnim i sportskim izazovima. I da na kraju izađe kao pobednik iz svega toga. Njegov razvojni i vrlo atipičan put sazrevanja imao je i te kako uticaja na to da zablista u Kopenhagenu, a pre toga bravurom u revanšu protiv Krasnodara donese crveno-belima Ligu Evrope. O Salcburgu da ne govorimo.

Rođen u dalmatinskom kršu ponosno sa sobom nosi „divlju“ crtu Srba iz Krajine. Tamo je naučio da na fudbal treba da gleda kao na život, da je svaka važna utakmica egzistencijalno pitanje. I da poraz nije opcija. Zato mu se oči zacakle od besa, a reakcije postanu nepredvidive svaki put kada primi pogodak. Kanada mu je dala disciplinu i svojevrsnu egzistenciju, Argentina pojačala emociju prema fudbalu, Srbija i Crvena zvezda su ga stavile na bis velike scene. On je to višestruko vratio.

Gledajući na sve što je napravio za ove dve i kusur sezone u redovima srpskog šampiona teško neko može da se zapita kako su pozornice najjačih evropskih liga pobegle od 31-godišnjeg čuvara mreže. Tu je instančan refleks, prirodan talenat, samopouzdanje, sposobnost da čita igru svog i suparničkog tima. I još jednom - neobjašnjiva pojava da njegove ruke izniknu iz trave kada gore nebo i zemlja, a kompletna zvezdaška javnost gleda u nebo. To je kompletan asortiman za jednog čuvara mreže.
„Nekada mi bude krivo što nije došao pod moje ruke kada je imao 17 ili 18 godina. To je takav talent da je to neobjašnjivo“, rekao nam je jednom prilikom trener Zvezdinih golmana Dušan Gašić.

Sigurno nije Milanu Borjanu lako da gleda i vidi ko sve čuva mrežu premijerligaških timova. Na primer sigurni smo da je za klasu bolji golman od Dubravke iz Njukasla, ali kada bude podlačio crtu svoje karijere imaće iskusni čuvar mreže više od moralne satisfakcije. Jer je postao legenda velikog kluba, a takvim statusom može da se pohvali mali broj ljudi iz postbarijevske ere.

Ima još mnogo detalja koji otkrivaju ono što Milan Borjan može. Kada je Nemanja Milunović isključen, a publika u Kopehagenu čekala konačan Zvezdin skalp, zamenik kapitena crveno-belih je okupio ekipu na 30 metara od svog gola. Govorio je vrlo energično i zapovedno, svestan da je on upravo taj koji može da pomognu drugima da daju više nego što objektivno u tom trenutku mogu. U sve to, dakle, Milan Borjan je lider.
„Ne bih sebe stavljao u prvi plan. Ovo je pobeda kompletne ekipe, gol koji sam dao posvećujem porodici“, rekao je između ostalog čovek o kome Evropa priča.

Na 102 zvanične utakmice u Crvenoj zvezdi Milan Borjan je 52 puta sačuvao mrežu. Pomenuli smo odbranu u sudaru s Krasnodarom, zatim je Daburu skinuo „zicer“ u nadoknadi vremena revanša u Salcburgu, bio po broju odbrana najbolji golman Lige šampiona. Činio je čuda na Emirejtsu i u Kelnu, kada je isprkosio povredi palca i stao među stative. Ima li uopšte prostora posle svega nabrojanog pričati o manama Milana Borjana?

Pazite sad ovo. Biće u Crvenoj zvezdi, a možda ih ima sad, čuvara mreže sličnog ili jednakog kvaliteta. Ali približne mentalne snage… E takvih je malo u Evropi. Jer on je prosto MILAN GOLMAN.

Ili što bi rekli stihovi jedne patriotske pesme rekli: „To su majko hrabri momci, to su srpski Krajišnici!“

Foto: FK Crvena zvezda