{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Bez Harija Kejna Totenhem je sigurno manje ubitačan, a bez Danca ružniji, kao automobil koji se nekako kotrlja, ali usput brekće i kašlje
PRELAZZI: Kristijan Eriksen između Madrida i Madrida
Eriksen na treningu reprezentacije Danske

Za nas koji se sećamo tih godina – i utoliko ih se življe sećamo što smo imali toliko godina koliko smo nemali – ta igra asocijacija biće sasvim jednostavna: Danska, 1992, Evropsko prvenstvo...

I ne treba da premine Lenart Johanson, čovek koji je osmislio Ligu šampiona i do kraja života bio ponosan na nju (pitanje je šta bi napravio i od svetskih takmičenja da se dokopao najmekše fotelje u FIFA? Da li bi globalizacija, da tako nazovemo sve ovo, bila još brža?), pa da krene reminiscencija.

Ali nema ovo veze sa „Sommeren '92”, kako se zove simpatični danski film koji je nedostatak kvaliteta nadomestio temom i zato bio veliki hit u Kraljevini, ni sa našim lutanjima u mesece koji su nagoveštavali zlo, pa se zlo i dogodilo; nema ni sa Lenartom Johansonom, kojeg su neki u in memoriamima nepravedno optužili da je izbacio (krnju) Jugoslaviju sa EURO '92, iako se on do kraja borio da ostanemo.

Istim principom umemo da se tešimo da ono Mihael Laudrup nije hteo da igra umesto Jugoslovena iz poštovanja prema sportu i svemu što je fer, mada je činjenica da se on mnogo pre toga posvađao sa nevoljenim i nipodaštavanim selektorom Rihardom Melerom Nilsenom. Njegov burazer je, da pritvrdimo, odigrao najbolje kada je bilo najpotrebije...

Istina je i da je Evropsko prvenstvo za Dance najslađe sećanje, i da im 1992. godina, kada se Dannebrog zavijorio iznad Starog kontinenta, budi predivne asocijacije, i baš zato treba očekivati da će u još jednom susretu sa Republikom Irskom – ima li kad da ove dve nacije ne igraju međusobno? – učiniti sve da daju gas na početku kvalifikacija, nakon onih čudesnih 3:3 u Švajcarskoj.

No hajde da akcenat bacimo na drugog momka koji povezuje te tri stvari.

Jedan od tri gola Ircima u mundijalskom baražu

Da je rođen koji mesec kasnije, a ne na Valentinovo te presudne godine, mogli bismo da pričamo da je Kristijan Eriksen proizvod bebi-buma usled sreće zbog evropske krune i neke fudbalske inačice onog koncepta koji zovu „hygge“.

Iako bi verovatno i bez trijumfa u Švedskoj otac Tomas, i sam fudbaler, dočim daleko od nekog prevelikog uspeha i stoga prevashodno „prodavac polovnih vozila“, tutnuo klincu koji je već tada podsećao na Tintina loptu u krevetac.

Kristijan Eriksen, sad je to već jasno, i trebalo bi da se dogodi neko čudo u severnom Londonu pa da se popišmani, biće jedna od najvećih priča ovoletošnjeg prelaznog roka, sem ako se sve ne završi odmah i vrati se u Madrid brže nego što je iz njega pobegao pre neki dan, da jedan beli dres zameni drugim, malo poznatijim belim dresom.

Verovatno ne bi bilo drugačije ni da je na Vandi ishod bio povoljniji po njegov klub, mada tu već ulazimo u beskonačni krug, ili više „kvaku 22“, pošto ishod nije mogao da bude povoljniji sa onakvim Eriksenom.

Zato je i pomalo previše iskrena izjava najnadarenijeg danskog igrača ove generacije, jedinog čije se ime može pomenuti u istoj rečenici sa antiherojem „Leta '92“, Mihaelom, i onog koji bi mogao da im donese makar nešto više od osmine finala dogodine na i dalje bizarnom turniru, dočekana bez preteranog presnećivanja čak i kod pristalica Totenhema.

Eriksen već dugo nije onaj stari, a pošto verovatno nije naprasno zaboravio da igra fudbal, ni da deli lopte – neko je već o njemu rekao da je kao muva, koja ima oči na sve strane – biće da je posredi zasićenje koje ni svetla novog stadiona nisu uspela da umanje.

Bivši fudbaler Ajaksa čak ni u polufinalu Lige šampiona, na Areni na kojoj je debitovao, nije izgledao kao da je stvarno „tu“, i čini se da mu zaista treba novi izazov.

U belom dresu Totenhema

Irci koji su sa Mikom Mekartijem krenuli sa dve jako mršave, ali šest bodova vredne pobede, nadali su se možda da bi Eriksen, od kojeg mnogo zavisi igra Danske, mogao da posle finala u Madridu upadne u blagu depresiju, da se pojavi onaj Kristijan koji se jedva vukao kroz posno premijerligaško proleće Spursa, a ne onaj koji je znao da momcima u zelenom spakuje tri gola, i to posred Dablina.

Eriksenova najava, potvrđena i od njegovog agenta, stavlja pred večerašnji duel na Parkenu stvari u jedan drugi kontekst.

Ako „usmeni dogovor“ sa Realom zaista postoji – valjda na Bernabeu znaju da on nije i ne može imati mentalitet Galaktikosa, pošto nije moderna zvezda opsednuta medijima i „pratiocima“, iako mu znanja ne fali? –  onda će Kristijan želeti da pokaže Madriđanima, čitaj Zinedinu Zidanu, da je pravi čovek za prvih 11, rame uz rame sa Azarom (kao što je znao sa Alijem, u doba kada su obojica bila u formi).

A čak i oni koji ne vole Real moraju da se naježe na pomisao da bi njih dvojica mogla da se hrane loptama međusobno, a kada im dosadi, da sa golom spoje Luku Jovića...

Ukoliko je to bilo samo dizanje cene i muzika za uši Danijela Levija, onda će Kristijan imati možda i još veći motiv: treba staviti svima do znanja da u njemu, uvek povučenom i ponekad previše tihom, stereotipnom Skandinavcu takoreći, ima raspoloženog kremena.

Ne treba, na koncu, ni biti prestrog prema Eriksenu: možda ove sezone nije bio raskošan ni prelep za gledanje – a on je jedan od igrača koje je milo videti – ali čak i ako se složimo da je najbolji igrač Totenhema bio Maurisio Poketino, a da su iza Argentinca bili Son i Moura, uz koje prazno mesto posle, Kristijan je i dalje igrač koji diktira ritam, vuče konce i tera druge da plešu.

Bez Harija Kejna Totenhem je sigurno manje ubitačan, bez Kristijana Eriksena je (i biće) definitivno ružniji, kao automobil koji se nekako kotrlja, ali usput brekće i kašlje.

To je ono što je najlepše kod njega, sjajna sposobnost da menja brzinu utakmice, zbog čega bi, nazdravlje Totenhemu i fudbalskoj reprezentaciji u najlepšim „hummel“ dresovima, bilo grehota da ga ne vidimo okruženog čak i kreativnijim vezistima, koji bi preuzeli taj deo posla i ostavili ga da bude akcelerator i da šutira one svoje bombe kad god mu se prohte.

Irci su danskom Tintinu idealna generalna proba, plus prilika da makar na jednu noć zaboravi, ako su u pravu medijski spekulanti, dvostruke madridske priče: one koje su bile i one koje će tek da stvara.

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO - TREĆE KOLO:

Petak

GRUPA A

20.45:  (1,60) Češka  (3,60)  Bugarska (6,75) 
20.45:  (2,45) Crna Gora  (3,10)  Kosovo* (3,10) 

GRUPA B

20.45:  (2,70) Ukrajina  (3,05)  Srbija (2,80) 
20.45:  (2,65) Litvanija  (2,95)  Luksemburg (2,95) 

GRUPA D

18.00: (1,05) Gruzija  (14,00)  Gibraltar (35,00) 
20.45:  (1,63) Danska  (3,45)  Republika Irska (6,75) 

GRUPA F

20.45:  (35,00) Farska Ostrva  (14,00)  Španija (1,05) 
20.45:  (2,00) Norveška  (3,30)  Rumunija (4,00) 
20.45:  (1,05) Švedska  (14,00)  Malta (35,00) 

GRUPA G

20.45:  (1,75) Austrija  (3,50)  Slovenija (5,10) 
20.45:  (4,10) Severna Makedonija  (3,40) Poljska (1,95) 
20.45:  (6,75) Letonija  (3,60)  Izrael (1,60) 

Subota

GRUPA C

18.00:  (4,50) Estonija  (3,25)  Severna Irska (1,92) 
20.45:  (14,00) Belorusija  (6,75)  Nemačka (1,20) 

GRUPA E

15.00:  (1,55) Hrvatska  (3,70)  Vels (7,25) 
18.00:  (3,90) Azerbejdžan  (3,05)  Mađarska (2,15) 

GRUPA H

15.00:  (1,62) Island  (3,60)  Albanija (6,25) 
18.00:  (1,50) Moldavija  (3,80)  Andora (8,00) 
20.45:  (6,50) Turska  (3,90)  Francuska (1,55) 

GRUPA I

18.00:  (1,01) Rusija  (23,00)  San Marino (50,00) 
20.45:  (1,02) Belgija  (20,00)  Kazahstan (45,00) 
20.45:  (1,50) Škotska  (4,00)  Kipar (7,50) 

GRUPA J

18.00:  (1,20) Jermenija  (6,75)  Lihtenštajn (14,00) 
18.00:  (3,20) Finska  (3,00)  Bosna i Hercegovina (2,45) 
20.45:  (4,60) Grčka  (3,25) Italija (1,90) 

NAPOMENA: Kvote su podložne promenama 

PIŠE: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sport
FOTO: Reuters

Najnovije vesti


×