Bronza zasijala kao već viđeno zlato, basketaši zablistali u borbi za odličje!

Košarkaška nacija ipak može mirno da spava ovog leta, basketaši su je učinili ponosnom! Iako su podbacili u polufinalu i ostali bez borbe za već viđenu zlatnu medalju, reprezentativci Srbije su zablistali u borbi za bronzano odličje! Oni su u borbi za treće mesto savladali indisponiranu Belgiju, koju je očigledno potpuno poremetio ubedljiv poraz od Letonije - 21:10.

Čak i da nije tako, Srbi bi bili favoriti za pobedu, jer je kvalitet apsolutno na njihovoj strani. Ne samo u odnosu na protivnika u borbi za treće mesto, već i u odnosu na sve rivale. Tek sada ostaje žal što ih nije bilo u finalu, ali bronzi se prosto ne sme gledati u zube.

Četvrta medalja za Srbiju u Tokiju, druga bronzana!

Ovoga puta, svi srpski igrači su bili silno motivisani od starta utakmice. Treba i pritisak, koji su ih potpuno poremetili protiv Rusije, očigledno su ostavljeni u polufinalu. Orlovi su sjajno krenuli, poveli sa 5:1, pa sa 9:4, što je bilo dovoljno da se obezbedi mirna završnica. Belgijanci su uspeli da priđu na 11:8 posle "dvojke" Nika Selisa, ali je potom loptu u svoje ruke uzeo Dušan Domović Bulut i sa tri vezana poena odveo Srbiju na nedostižnih plus šest četiri minuta pre kraja. Sve ostalo u završnici meča je bilo stvar rutine.

Belgijanci su u finišu ušli u preveliku i očekivanu nervozu, počeli su da se ispucavaju, što je otvorilo Orlovima dovoljno prostora da dodatno uvećaju prednost i na prilično ubedljiv način stignu do bronzane medalje.

O tome na kakav način su igrali srpski reprezentativci na ovom meču potvrđuje i činjenica da je razlika u broju poena između najefikasnijeg Domović Buluta i Dejana Majstorovića bila svega tri poena. Dušan je ubacio sedam, a Dejan četiri. Po pet poena dali su Aleksandar Ratkov i Mihailo Vasić.

Kod potpuno indisponiranih Belgijanaca najviše je dao Tibo Vervort - pet, Nik Selis je ubacio četiri, a Rafael Bogarts jedan. Bez poena je ostao Teri Marijen.

O tome koliko su bili razočarani zbog toga što nisu stigli do očekivanog finala pokazala je i reakcija srpskih reprezentativaca nakon meča. Znali su da su najbolji, do polufinala su bili neporaženi, ali očigledno nisu bili najbolje pripremljeni za okršaj sa Rusijom, što je protivnik umeo da iskoristi.

U svakom slučaju, imaju dovoljno razloga da budu ponosni na ovaj rezultat, baš kao i svi zaljubljenici u ovu igru u našoj zemlji.