Ispovest Renata Sančesa: Čuo sam šta govore, čuo sam ono šajze

Sezona 2015/2016. Renato Sančes je tek počeo da se privikava na zahteve Benfikinog najjačeg tima. Mada je ponekad izgledao kao da je stvoren za to. I onda taj gol proti Akademike. Projektil sa oko 30 metara. Kaže da je posle tog gol shvatio da mu se život promenio za 180 stepeni i da više nije dete koje se samo igra fudbala. Pokazali su mu to razgaljeni navijači kad su ga sreli u jednom lisabonskom restoranu. Nije to bilo obično tapšanje po leđima na kakvo je navikao još u omladinskoj školi. Ovo je već bila strast. Renato Sančes je tog dana uplovio u svet odraslih.

I opet, izgledalo je kao da je to njegovo prirodno stanište. Još kad je sa reprezentacijom osvojio titulu prvaka Evrope 2016?! Zlatni dečko evropskog fudbala. Buduća mega-zvezda. Divio se fudbalski svet Bajernovoj moći kad ga je za 35.000.000 evra ukrao ispred nosa Mančester junajtedu. Obavezao se tada Bajern i da će u zavisnosi od igara tinejdžera u Minhenu Benfiki isplatiti i bonuse. Mogla bi tako ukupna cena transfera da naraste na čitavih 80.000.000 evra!

Ali tri godine kasnije, niko više ne priča o tih 80.000.000. Prosto, Sančes više ne izgleda onoliko dobro. Bajern je samleo Portugalca.
“Mislio sam da me je Euro pripremio za sav pritisak u Bundesligi. Mislio sam da sam spreman. Brzo sam shvatio da nisam”, priznaje Sančes u ispovesti za sajt The Players Tribune.
“Fudbalski gledano Minhen, a i cela Nemačka, bili su toliko različiti. U Portugaliji sam samo trčao, trčao i trčao, jer sam imao tehniku i kondiciju. U Nemačkoj možeš da trčiš, ali igra je toliko brza, da to mora da bude koordinisano trčanje inače si uhvaćen van pozicije”, objašnjava Sančes.

U prvoj sezoni u Bavarskoj samo 615 minuta u Bundesligi, Ligu šampiona jedva da je video, nit gola nit asistencije.
“Nije bila idealna, svestan sam toga. Čuo sam šta ljudi govore o meni. Promašaj. Propao igrač. Šajze. Da ga prodamo dok još možemo. Najgore je bilo što koliko god se trudio jednostavno ništa nisam uspevao”.

Nije bilo lako momku sa tek 19 leta. Pozajmica u Svonsi 2017. nije bila korak unazad, nego dva ili tri.
“Želeo sam u minute, želeo sam na Mundijal… Ali u Velsu je jednostavno sve kreulo po zlu. Tek sam počeo da se privikavam na nove saigrače, a došle su neke čudne povrede, sve na istoj nozi. Nikada pre nisam bio povređen, a sada sam mesecima sedeo sam u stanu u Svonsiju i po ceo dan gledao kako napolju pada kiša. Ništa ne može da te pripemi za to”.

Svetsko prvesntvo je gledao preko televizora. Iz Velsa se vratio poražen.
“Ne žaim se. Samo želim da kažem da sam i ja samo čovek i da nekad stvari ne idu kako si zamislio. Kapiram to. Ali otac mi je uvek govorio: Ti si ratnik, a ratnik nikad ne odustaje. Znam da su me neki ljudi već otpisali, ali nek prvo popričaju sa mojim ocem”.

Nije ni ova, već treća sezona pod ugovorom sa Bajernom, baš idealna. Nije ni blizu. Ali Renato Sančez bar igra u Minhenu. Mnogo iskusniji nego pre tri godine.
“Posle tog Eura sanjao sam o Zlatnoj lopti, o svim tim trofejima. I dalje su mi oni tu kao ambicija, ali ispred njih su sada neki novi snavi. Da budem zdrav, da budem u formi, da igram, da čujem ljude u Minhenu kako govore: To je Renato, zato smo ga doveli… Osećam da ću stići tamo… Moje putovanje nije bilo jednostavno. Ali nije ni gotovo. Ni blizu”, samouveren je Renato Sančes.

U avgustu će tek proslaviti 22. rođendan. Nije gotovo.

(FOTO: Reuters, The Players Triune)