Šta želimo danas u podne? Daj Engleze da se igramo

Sve kredite i šanse smo ispucali. Danas se možda određuje i sudbina srpskog reprezentativnog fudbala. Treće propušteno veliko takmičenje u nizu bila bi katastrofa za ionako posrnuli srpski fudbal. I sportska i ekonomska šteta koju bi teško uspeli da nadoknadimo.

Zato je današnji žreb kvalifikacija za Euro 2016. koji će biti održan u francuskoj Nici u podne od izuzetnog značaja za fudbal u Srbiji i reprezentaciju koju smo tretirali i kao labuda i kao ružno pače.

Ohrabrujuće je to što imamo kvalitet i potencijal čije granice ne možemo ni da naslutimo, ali doza sreće u žrebu bi bila divan zamajac za neke lepše i vedrije dane srpskog fudbala. Jer, klubove za Evropu nemamo, u to se uveravamo svakog leta (nažalost ni jesen više nije u pitanju), a ova talentovana reprezentacija je jedina nada u bolje sutra i dalje najpopularnijeg sporta na ovim prostorima.

Šta nas čeka danas u Nici? Pet šešira sa po devet reprezentacija i jedan šešir sa osam najslabijih evropskih selekcija. Na EURO po prvi put u istoriji idu čak 24 selekcije. Dakle, svako iole bitan u evropskim fudbalskim okvirima. Iz svake grupe po dva najbolje plasirana tima će se direktno kvalifikovati, kao i najbolji trećeplasirani. Domaćin Francuska se direktno kvalifikovala. Preostala četiri učenika će biti pobednici baraža gde će se sastati osam trećeplasiranih reprezentacija iz kvalifikacionih grupa, naravno ne račnujaći onu trećeplasiranu koja ide direktno.

Na prvi pogled deluje jednostavno. Loši rezultati i potezi ljudi koji upravljaju srpskim fudbalom u prethodne četiri godine su nas koštali propadanja u treći šešir i to nam nije trebalo.

Ali, upravo će Srbija biti noćna mora iz trećeg šešira za sve mnogo jače reprezentacije. Niko ne želi da naleti na ekipu koju predvode Ivanović, Nastasić, Kolarov, Matić, Marković, Subotić... To piše i britanski BBC, to kaže i ugledna španska Marka. Srbija je za izbegavanje.

Kao takvi ćemo imati više respekta nego što smo navikli. Tu dolazimo do naših želja. Kakav zec iz šešira danas treba Srbiji?

Prva opcija je linija lakšeg otpora. Jedan od slabijih rivala iz prvog šešira, izbegavanje Hrvatske i Belgije iz drugog, i ostatak po želji. Druga opcija je da na Marakanu zaista dođe neko od evropskih giganata iz prvog šešira, da odmerimo snage, vidimo gde smo, ali i da konkurencija iz ostalih šešira bude nešto slabija.

U orvoj opciji možda bi idealan raspored bio Grčka, Mađarska, SRBIJA, Estonija, Moldavija, San Marino. U toj konkurenciji s punim pravom pucamo na prvo mesto.

Nešto teža varijanta je: BiH, Irska, Letonija, Azrebejdžan, Andora. I tu bi se s pravom nadali prvom mestu. Ko je od njih favorit protiv Srbije?

Primamljiva opcija je i da iz prvog šešira dobijemo Engleze. Reprezentaciju koja ima veliko ime i najjaču ligu sveta. Ali to je otprilike sve. Upravo je glamur Premijer lige, uništio domaći fudbal na Ostrvu i napravio gomilu preplaćenih fudbalera poput Leskota, Milnera, Janga, Kleverlija, Hendersona, Velbeka.

Bilo bi zanimljivo i sa finansijske strane vrlo isplativo da odmerimo snage sa Englezima. Stadion bi bio pun, tenzija velika, jer ih baš i ne volimo, a pamtimo i Kruševac. Zbog partija naših asova na Ostrvu i Englezima bi drhtale noge. Bilo bi lepo da overimo baš Engleze. Njihova reprezentacija je na izdisaju, stari asovi poput Džerarda, Lamparda, Kola možda neće ni igrati, Rio i Teri su već u penziji, ostaje Vejn Runi kao preteća sila, Vilšir, Volkot i Kejhil kao okosnice. Uz sav respekt čuda koji je napravio Sautempton, ali Engleskoj su nedavno u prvoj postavi igrala tri igrača iz ovog kluba?! Nekada je to bilo mnogo bogatije...  

Protiv Italije i Portugala možemo da igramo, ali nije baš da ih priželjkujemo, Rusi su ako Kapelo ostane definitivno za izbegavanje. Iz drugog šešira bi bilo lepo izbeći i Belgiju. Oni su sada porasli u ono u šta mi želimo. Nisu nam potebni ni Hrvati, bez obzira što bi imali šta da im pokažemo za razliku od prethodna dva duela kada su imali mnogo sreće. Opasnu ekipu ima i Švajcarska, a za svaki slučaj neka što dalje od nas i onog vanzemaljca Zlatana Ibrahimovića i njegovih švedskih ađutanata. Ukrajinci, Česi, Danci i Irci će biti ti koji će zazirati od nas, više nego mi od njih. O skromnim Mađarima da i ne govorimo...

Kada smo već u trećem šešru, lepo je što izbegavamo nepredvidive Turke, solidne Poljake i Rumune, ali i našeg večitog dželata Sloveniju.

Jako bitno je i ko će da nam zapadne iz četvrtog šešira. Crnogorci su bili kost u grlu mnogima jačima od sebe prethodnih godina, a i ne moramo međusobno „da se koljemo“. Od ostalih nam je manje-više svejedno. Mada, ne leže na ti istočnjaci iz bivšeg SSSR koje večito potcenjujemo. Doduše, tradicije su tu da se ruše, a od ove nove reprezentacije imamo pravo da očekujemo da neće praviti iste kikseve kao prethodnici.

Nagazna mina iz petog šešira je Island. Naravno, jači smo od njih, ali prethodne kvalifikacije su pokazale da je u Alantiku stasala jedna zanimljiva generacija. Kod ostatka iz tog šešira su nijanse u pitanju.

I na kraju: poslednji šešir: Liliputanac do Liliputanca. Ali, izubljeni bodovi protiv njih koštaju mnogo. Kazahstan i Luksemburg vrede nešto više od ostalih...

Zato stisnimo palčeve Orlovima danas u podne u Nici, pa da nas od jeseni obraduju, da se napuni Marakana, da se traži karta više, da ne zavidimo Hrvatima i Bosancima kakvu atmosferu imaju, da odemo u Francusku – i da tamo konačno nešto napravimo! U Evropi mnogi smatraju da to možemo, samo da se i mi u Srbiji u to uverimo. 

(foto: Action Images)