Sve su to plačljivci: Biraju utakmice, bacaju Murinja lavovima, izvlače se

Napad na Žozea Murinja je bio primaran, ali nije jedini. Ruku na srce, nije trener sam kriv za zločin za oči, jer ono što pruža Mančester junajted ove sezone ne može da se gleda. Jednako „zaslužni“ za takav prikaz su i igrači, zbog čega javnost na Ostrvu sve više pomera fokus sa Portugalaca ka njegovim izabranicima smatrajući ih odgiovornim za katastrofalne igre i rezultate, nedostojne renomea slavnog kluba.

Posebno što se u svlačionici Old Traforda stvorio jak front protiv Murinja, predvođen Polom Pogbom, u kome su još Entoni Marsijal, Markus Rašford, Antonio Valensija... Žargosnki, „buše“ Specijalnog, tako što – smatraju i bivši asovi – namerno igraju pod ručnom kako bi njihov prvog pretpostavljenog primakli otkazu.

S tim da se to nikako ne dopada ni navijačima, ni nekadašnjim asovima.
„Zbunjen sam kad vidim igrača Mančestrera da bira hoće li na nekoj utakmici da se zalaže ili ne“, direktor je Pol Ins, od 1889. do 1995. vezista Crvenih đavola. „Svako ko obuče dres tog kluba mora da pokaže želju, čak i kad rezultati izostaju. Razočaran sam kad vidim igrače koji jedva čekaju da neko okrivi Murinja za loš rezultat. Nema opravdanja, to su profesionalci, plate su im astrononske, igraju za jedan od najvećih klubova sveta i zato mi ne ide u glavu da se ne trude. U redu, nekoliko njih koji uvek daje sve od sebe, ali potreban je ceo tim. Zato mi se čini da pojedince više ne interesuje da igraju za Žozea. Dok sam ja igrao, meni je to bila čast, čak iako nisam uvek igrao najbolje, niko nikad nije mogao da me optuži da sam zabušavao“.

A kad čovek pogleda kako se neke od zvezda i zvezdica vuku terenom Teatra snova mora da se zapita da li svesno priželjkuju rastanak sa Murinjom ili, možda, ni sami nisu sposobni da izdrže pritisak igranja za velikana.
„Trebalo bi da priznaju sebi da su sami odgovorni za to kako izgledaju na terenu. Bacaju Murnja lavovima, a oni se izvlače. Neki igrači žele da Mančester gubi utakmice samo kako bi se povećao pritisak i Žoze dobio otkaz. Često se dešavalo da u ovakvim situacijama dođe do smene trenera, pojavi se nov i momci na prečac živnu. Tad morate da ispitate stav tih fudbalera“, dodao je Ins.

U sličnom tonu govorio je i Roj Kin, zamerivši igračima na stavu. Ili izostanku agresije, petlje, jer može se oprostiti ako ti ne ide jedan dan, ne i više njih.
„Oni igrači koji se ponašaju u stilu „neću da treniram kako bi trebalo, jer me neko tamo od trenera ili njegovih saradnika nervira“ su, zapravo, plačljivci. Ima ih dosta u ovom timu Mančestera“, primećuje gvozdana cevanica ekipe Aleksa Fergusona na prelazu dva veka.

Smeta Ircu što nema, kao u njegovo vreme, krvi na terenu.
„Onog trenutka kad istrčite na stadion igrate za svoj ponos, za svoju porodicu, grad, za bilo koga. Ne dajte da vas brine šta je trener rekao o vama. Izađite i igrajte fudbal. Možete da pokleknete posle utakmice, ali dok traje, budite živahni, ponosni, energični... U redu, možete da imate i slab dan, kad kad je tako, zavrnite rukave i borite se za taj dres. Ne dozvolite da vas ometu“.

O (ne)poverenju igrača i Murinja...
„Niti svaki fudbaler može da se saglasi sa svojim trenerom, niti trener može da voli svakog igrača kog ima na raspolaganju. S tim da bi fudbaler morao da igra najpre za ekipu, a ne za trenera, bez obzira kakva nelaganja bila, čak i kako se određena granica pređe. Ne zanima me kakve si nesuglasilce imao sa trenerom, niti da li ste se hvatali za guše u svlačionici, sve je to deo posla, deo industrije. Dešava se u i drugim poljima života, međutim, nažalost, kad ste deo Mančester junajteda, jednog od najvećih klubova sveta, normalno je da se stvari preuveličavaju. Ako ste fudbaler Mančestera kad obučete dres, izađete na teren i ne pružite sve od sebe, zato što možda imate nešto protiv nekog, onda to ne sme da se desi. I onda, srećno Murinju u rešavanju takvih problema“, dodao je Roj Kin.

FOTO: Action images