Veliki intervju Marka Petkovića: Sav problem je u ograničenju stranaca u Rusiji

Samo 270 minuta u prvenstvu i još devet u Kupu. I pomalo paradoksalna situacija za Marka Petkovića. Masimo Karera ga je doveo u Spartak. Ali kod Masima Karere nije igrao. Pa na rokadu na klupi moskovskog Narodnog kluba ne može da gleda ni kao na dobru, ni kao na lošu stvar.
“Nije trener promenjen zbog mene, nego zbog tima. Ja sam samo fudbaler i moram pošteno da obavljam posao, a šef neka izvlači zaključke. Imao sam dobar odnos sa Masimom i nisam uvređen zbog toga što sam malo igrao. Uvek sam davao maksimum. Nekad je Karera bio zadovoljan, nekad ne“, kaže Petković na početku opširnog intervjua za ruske medije.

Činjenica je ipak da se za ovih godinu i kusur u Rusiji nije naigrao. U prvoj sezoni 723 minuta. Sada 279. Da li je sa dojučerašnjim strategom razgovarao o razlozima?
“U prvoj godini smo mnogo pričali, u drugoj – manje. Sav problem je bio u ograničenju broja stranaca. Više bih igrao da nije toga. Mada limita ima i u Srbiji. Razumem da je tako lakše dobiti igrače za reprezentaciju“.

Posle tako mršavog učinka logično je da mediji spekulišu i o rastanku, pa i pozajmici nekom drugom klubu već u januaru.
“Iskreno, nisam razmišljao o tome. Uvek sam želeo da dokažem da moga da igram ovde u Spartaku. Pritom, niko mi iz kluba nije pomenuo mogućnost rastanka“.

Sada će mnogo zavisiti i od mišljenja novog trenera Olega Kononova. Da li ga je Petković znao od ranije?
“Samo da je radio u Arsenalu i da je u Tuli imao dobre rezultate. Razgovarao sam sa Goranom Čaušičem, on je sada u Crvenoj zvezdi, a bio je u Tuli. Rekao mi je mnogo lepih stvari o Kononovu“.

Ali da se vratimo još malo na Kareru, govorkalo se da je baš on doveo Petkovića u Moskvu. Pa da čujemo kako je to bilo?
“Bila je letnja pauza u Srbiji. Prvo me je zvao menadžer i rekao da postoji interesovanje Spartaka. Dva ili tri dana kasnije Masimo je zvao. Razgovarali smo i rukovali se. Vrlo brzo smo se dogovorili, iako sam imao i ponude drugih klubova“.

Na konačnu odluku uticala su i iskustva kolega koji su igrali u Rusiji. Mihajlo Pjanović je ostavio traga u Spartaku. Da li je Petković i sa njim razgovarao o Narodnom klubu?
“O, da! Od njega sam sve naučio. On obožava Spartak. Zvao sam ga na utakmice, ali do sada nažalost nije uspevao da stigne zbog posla. Pričao sam i sa Dušanom Anđelkovićem, on je igrao za Rostov i Krasnodar. Rekao mi je da je Spartak ovde najpopularniji klub, ali to sam znao i ranije“.

Sama selidba u Rusiji nije bila toliko stresna.
“Nije bilo nekih poteškoža. Pomoglo je što je Rusija pravoslavna zemlja. Za mene je to izuzetno važno. Ovde se osećam kao kod kuće“.

Vreme da pređemo na teme iz foldera “razno“. Seća li se NATO bombardovanja 1999. godine?
“Imao sam sedam godina, ne sećam se mnogo. Ali se sećam da je bilo strašni. Odselio sam se u tom trenutku u Velike Radince, to je selo nedaleko od Sremske Mitrovice. Beograd je na 60 ili 70 kilometara. Svaki dan smo slušali zvuk bombi kako padaju. Jedna je eksplodirala baš blizu nas. Još se sećam i zvuke sirene za vazdušnu opasnost. Sećam se kako sam trčao kući, krio se u podrumu. Odvratno. I veoma, veoma strašno“.

Baš nedavno Nemanja Matić je intervencije NATO pakta u Srbiji odbio da nosi cvet maka na dresu Mančester junajteda. Petkovića su pitali da li se o tome raspravljalo i u Srbiji.
“Više u Engleskoj. U Srbiji su samo izrazili poštovanje za njegov fest i pratili šta pišu Britanci. Ne znam šta bih uradio u istoj situaciji, ali svakako poštujem Matićevu odluku. Ne znam iskreno ni šta to tačno znači Englesima. Za neke je simbol žrtava u Prvom svetskom radu, za druge uspomena na NATO vojnike. Čudno“, odgovara Petković.

Dotaka se Petković još jednom Rusima dobro poznatog fudbalera. I zemljaka iz Sremske Mitrovice Branislava Ivanovića.
“Poznajem ga naravno. Sećam se kad sam bio malo i igrao za OFK Beograd on je već bio kapiten reprezentacije, igrao za Čelsi. Tada smo se upoznali. Pride, naši očevi se dugo poznaju. Bane je superpoznata ličnost u gradu. Nedavno su tamo izgradili i nazvali ga po njemu... Sremska Mitrovica je mali grad blizu Beograda. Mada je za vas verovano sve u Srbiji blizu, a-ha-ha. Koliko Moskva ima stanovnika, 18.000.000? Beograd tek nešto više od 1.000.000... Trudim se i sada da što češće odem do Mitrovice. Roditelji mi i dalje žive tamo. A kad je Spartak igrao sa Viljarealom moja prva dva trenera su gledala utakmicu, upriličio sam i malu turu po gradu. Baš im se dopalo“.

Iz Mitrovice u OFK Beograd. Sa Karaburme u Crvenu zvezdu. Mada je zvao i Partizan.
“Da i to dva puta. Drugi put su se čak dogovorili sa klubom, ali sam razgovarao sa porodicom i opet odbio. Moj otac je navijač Crvene zvezd. Još kao dečaku mi je govorio o istoriji kluba, o meču u Marselju 1991, kad je Zvezda osvojila Kup evropskih šampiona. Znao sam sve o klubu, od detinjstva sam bio navijač, utakmice sam gledao sa tribina“.

Sada ipak smatra da mu tamo nije mesto.
“Da budem iskren, ne dopada mi se to. Naše mesto je na terenu, a navijačima je sigurno dobro i bez nas, nije da im treba moja pomoć. Možda kad završim karijeru, sad je moje da igram“.

Idol iz detinjstva?
“Dejan Stanković! Gol protiv Šalkea, uf! Pre nekoliko godina sam ga slučajno upoznao. Otišao na trening i bukvalno naleteo na njega. U šoku sam bio“.

Za kraj, ugovor sa Spartakom ističe sledećeg lega?
“Sve je isto kao i do sada: radi, dokaži se i pokaži maksimum“, smiren je Petković.

(FOTO: Star Sport)