A sad nešto sasvim drugačije: Jedinstven slučaj Poketinovog Totenhema – nikog kupili, nikog prodali

Liverpul se otvorio za 182.200.000 evra, Čelsi je, pre svega na kupovini Kepi Arizabalage spiskao 137.000.000, Mančester junajted je bio skroman sa 82.700.000, gradski rival Siti je dobacio svega do 70.300.000, Arsenal se umuvao između njih sa troškom od 79.000.000, Vest Hem će prebaciti stotku, na toj granici će se kretati i Lester, Everton, pa i novi premijerligaši Vulverhempton i Fulam.

A Totenhem?

Totenhem na nuli. Nikog doveo – mada se Vinsent Jansen vratio sa pozajmice iz Fenerbahčea – nikog ni prodao. U eri modernog fudbala u kome se i za sasvim prosečne igrače u Engleskoj daje i po 20.000.000 do 30.000.000 evra.

Prosto neverovatno. Ako računamo samo klubove koji se bore za trofeje i iz jednačine izbacimo one koji nisu mogli da dovode zbog suspenzija – mada su i tada barem prodavali ili ugovarali za naredni prelazno rok – čini nam se jedinstven slučaj. Ili bar mi nismo uspeli da se setimo nijednog velikog kluba, onog koji se pita kad se govori o peharima, a da je u novu sezonu ušao sa apsolutno istim sastavom. Bilo ih je i-ha puta da su čuvali kostur, eventualno popravljali klub, uvodili neke manje korekcije, ali apsolutno niko nije uradio ovo što je učinio Maurisio Poketino.

Nije naravno samo do njega, da su mu Danijel Levi i ostali ljudi u odelima iz kancelarija londskog kluba obezbedili astronomski budžet dovoljan da dovede Lionela Mesija recimo verovatno bi to i uradio. Ali kad već nije tako, a za većinu je život jednostavno takav, onda je Poketino razmišljao racionalno.

Zašto bi dovodio igrače koji ne mogu da donesu kvalitativan iskorak? Zašt bi prodavao one koji mogu da mu završe posao i koji su to već više puta pokazali kada mu novac nije egzistencijalno neophodan?

Nije da Poketino nije imao svoje ideje. Celo leto je pokušavao da ubedi Džeka Griliša da dođe, ali je ovaj ostao veran Aston Vili. Pominjao se i Seltin Stanislav Lobotka, ali samo u slučaju da neko ode. Juče je krenula priča i o interesovanju za Levina Kurzavu iz Pari Sen Žermena, ali delovala je više kao glasina nego kao egzaktna činjenica.

Tobija Alderejrelda je nišanio Mančester junajted, Dani Rouz je mogao – i još može – u Šalke, Musa Dembela je dovođen u vezi sa Interom, Romom, Napolijem... I neko od njih će možda i otići, jer oni jesu igrači koje su Pevci bili radi da prodaju. Ne po svaku cenu.

I tako, Poketinu je ostao tim iz prošle sezone. I on je srećam zbog toga.
“Znam da je ljudima teško da razumeju da Totenhem nije doveo nijednog igrača, ali nekad u fudbalu jednostavno moraš da se ponašaš drugačije“, miran je Argentinac.
“Ako smo već zadovoljni igračima koje imamo i ako ne možemo da unapredimo tim, onda je bolje da čuvamo ovo što imamo. A imamo vrlo dobar sastav, sa vrlo dobrim igračima i vrlo je teško dovesti igrače koji bi tu nešto mogli da poprave. Nismo nikog prodali, dakle imamo 25 igrača i zašto bismo onda gomilali? Hajde da to ne radimo samo zato što je u modi”, dodaje Poketino.

Nema tu šta da se doda i oduzme.

(FOTO: Action Images)