CAPUT MUNDI: Prvih 10 godina Andree Anjelija

 (Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Andrea Anjeli je bukvalno odrastao uz Juventus Đovanija Trapatonija i stasavao u čoveka uz Staru damu Marčela Lipija. Štaviše, bio je maskota tima koji je predvodio Mišel Platini, pošto nije propuštao nijedan letnji sastanak u Vilar Perozi i utakmice na Komunaleu, u društvu svog oca Umberta Anjelija ili strica Đanija Anjelija. Andrea je bio uz patrijarha Anjelijevih na Olimpiku kada je Juventus osvojio poslednju Ligu šampiona 1996. godine o čemu svedoče brojne fotografjie strica i sinovca. Tada 21-ogodišnji Andrea nije mogao ni da sluti da će njemu pripasti zadatak da osvojio sledeću treću titulu pravka Evrope u istoriji Bjankonerea. Kada se podvuče crta na prvih deset godina na čelu Bjankonera može se reći da jedina stvar koja nedostaje u fantastičnom ciklusu uspeha Stare dame jeste evrospki trofej, a to je po antonomaziji Liga šampiona.

Ništa nije upućivalo u proleće 2010. godine da počinje zlatno doba Bjankonera sa povratkom, posle gotovo pola veka, jednog Anjelija u predsedničku fotelju Juventusa. Pre Andree, poslednji Anjeli koji je bio predsednik Stare dame bio je njegov otac Umberto čiji se mandat završio 1962. godine.

Imenovanje Andree na čelnu funkciju u Juventusu mnogi su videli kao dodatno redimenzioniranje kluba jer je naslednik nekrunisane italijanske kraljevske familije Džon Elkan, unuk Đanija Anjelija, jasno pokazivao da ga mnogo više interesuje Ferari nego Juventus, odnosno Formula 1 od fudbala. Andrea Anjeli nije imao nijedno značajnije menadžersko ili rukovodeće iskustov pre postavljanja na čelo torinskog kluba. Istina, prethodno je radio u Ferariju, Filipu Morisu istom Juventusu, ali nije imao tretman kao Džon Elkan. Neposredno posle iznenadne smrti Andreinog brata po ocu Đovanina koji je trebalo da postane novi “patrijarh” familije Anjeli, advokat Đani je 1997. godine odredio svog unuka Džona Elkana, koji je tada imao samo 21-u godinu za svog naslednika. Džon je godinu dana mlađi od Andree, ali zahvaljujući ulozi u javnosti se sticao utisak da je Juve “utešna” nagrada za jedinog Anjelija koji i dalje nosi to prezime.

Kada je Andrea u proleće 2010. godine ušao u tadašnji sportski centar Juvea u Vinovu zatekao je tim koji je završio na sedmom mestu prvenstvo Serije A. Novi stadion još nije bio završen, klub je bio na 43. mestu rang liste UEFA sa 172.100.000 fakturisanih prihoda i 150 zaposlenih, uključujući i fudbalere, a Toto Di Natale je odbio da pređe u Juventus jer je preferirao da ostane u crno-belom dresu Udinezea.

U drugoj deceniji 21.veka Stara dama je osvojila 16 trofeja. Samo su Đampjero Boniperti i Vitorio Kjuzano osvojili toliko trofeja tokom predsednikovanja Juveom, ali im je trebalo više godina nego Anjeliju: 19 legendarnom Bonipertiju, a 13 Kjuzanu. Ne bi imalo smisla opkladiti se da će, možda već ove godine, Andrea postati najtrofejniji predsednik Juvea u njegovoj istoriji koja datira još od kraja 19. veka. Juve je danas na petom mestu rang liste UEFA, inkasirao je u prošloj sezoni lepotu od 621.500.000 evra, a u klubu je zaposleno 885 ljudi. Uz to, Andrea je realizovao san svog strica Đanija. On je sanjao da nadmaši svog oca Eduarda koji je tridesetih godina prošlog veka osvojio pet uzastopnih skdueta: sinovac ih je nanizao osam i na putu je deveti.

Predsednički mandat Andree Anjelija nije počeo samo sa odbijanjem Totoa Di Natalea da pređe u Juve već i sa Borijelom koji je preferirao Romu Staroj Dami. Ta dva detalja, bolje nego bila šta drugo, oslikavaju stanje u kome se Juve nalazio, samo osam godina pre nego što će na Peloponezu Anjeli da nazdravi sa Ronaldom i Žoržom Mendešom dolazak CR7 u Torino.

A nije sve počelo glatko po poslednjeg Anjelija. Prvu godinu je završio na sedmom mestu u Seriji A, Juve se nije plasirao čak ni za evropska takmičenja. Cenu neuspešne sezone je platio trener Điđi Del Neri, a Andrea je konsolidovao odnose sa Bepeom Marotom, Fabijom Paratičijem dok je Pavela Nedveda ubacio u upravu kluba.

Temelji preporoda Juventusa su postavljeni u leto 2011. godine i počivaju na tri opklade: Antonio Konte, Andrea Pirlo i Alessandro Del Pjero. Konte je napravio odlične rezultate sa Sijenom i Barijem u Seriji B, ali je sa Atalantom imao gorko i kratko iskustvo u Seriji A. Pirlo je praktično škartiran od Milana kao potrošeni igrač iako mu je bilo tek 32 godine. Del Pjero je legenda Juvea, ali u 37. godini je više teret nego dodatna vrednost. Anjeli je imao hrabosti i video je dalje od Masima Moratija gotovo duplo starijeg i iskusnijeg: Juve se zahvalio Del Pjeru i postao je neprikosnoveni vladar u Italiji, stigao do dva finala Lige šampiona, Havijer Zaneti je ostao u Interu i Nerazuri više nisu osvojili nijedan trofej isparivši iz vrha italijanskog i evropskog fudbala.

Moto familije Anjeli glasi: ako je nešto urađeno dobro, to znači da može da bude još bolje urađeno. Posle prvog “iznenađujućeg” skudeta, usledila su dva prvenstva u kojima je Juve dominirao i postizao rekorde. Period između 2014. i 2015. godine je bio turbolentan i za Juve i za privatni život Andree Anjelija.

Odlazak Antonija Kontea i njegova izjava da se ne može večerati sa deset evra u luksuznom restoranu su duboku pogodile predsednika Juventusa. Toliko da je uprkos pritiscima Nedveda i Paratičija da angažuje Kontea prošlog leta istrajao na odluci da okrene list sa Mauricijom Sarijem. Na privatnom planu razvod sa Emom Vinter zbog ljubavne afere sa turskom manekenkom Deniz Akalin, suprugom tadašnjeg direktora marketinga Frančeska Kalva, doveo je do zahlađenja i zategnutih odnosa sa Džonom Elkanom. Naslednik Đanija Anjelija se prilično naljutio na rođaka pošto je Ema Vinter zahvaljujući razvodu i predbračnom ugovoru ušla u vlasničku strukturu Eksora preko kojeg Elkan upravlja porodičnim kompanijama, uklučujući i FCA.

Zaljubljeni Anjeli, razapet između strasti prema bivšoj turskoj manekenki i odnosa sa familijom, nije imao veliku ulogu u dovođenju Masimilijana Alegrija, ali je podržao i potvrdio potez Bepea Marote na čiji račun idu zasluge za dovođenje Toskanca. Za razliku od Kontea sa kojim je odnos bio mnogo prisniji i koji je datirao iz devedesetih godina dok je Antonio nosio dres Bjankonera, Anjeli je na startu imao hladan pristup prema Alegriju. Međutim sa godinama, trofejima i uspesima, Andrea i Maks su se toliko zbližili da je razvod između trenera i Juvea bio bezbolan, čak drugarski i za razliku od Kontea koga sigurno nećemo videti na klupi Bjankonera dok je Anjeli predsednik. Alegri bi mogao da se vrati jednog dana, kao Trapatoni ili Lipi.

Prvi čovek Juvea je u međuvremenu zamenio i Karl Hajnca Rumeniga na čelu Evropske asocijacije klubova i predano radi na kreiranju uslova za stvaranje tzv. Superlige najvećih evropskih klubova. Jedina kamenčić u cipeli Andree je Liga šampiona koja nastavlja da izmiče Bjankonerima već dve i po decenije.

Na poslednjoj skupštini akcionara Juventusa Anjeli je bio decidiran: “Želim da vratim Juve na vrh evropskog i svetskog fudbala”. U prevodu prioritet su Lige šampiona i titula klupskog prvaka sveta. Komparativna prednost Anjelija u odnosu na svoje kolege je što on planira uvek dva ili tri koraka unapred, što ga budućnost interesuje mnogo više od prošlosti i to je najbolja garancija za navijače Juvea da će se pre ili kasnije radovati peharu sa velikim ušima.

Piše: Željko PANTELIĆ