Da li je Sejduba Suma igrač za klupu?

Cena nije u srazmeri s kvalitetom. Bar to nije pokazao, zasad, Sejduba Suma. Duže od pola godine je u Partizanu i još nije ubedio ni čelnike, ni srpsku fudbalsku javnosti, da je igrač sposoban da pravi razliku u crno-belom dresu.

Nije ubedio ni Miroslava Đukića.

Trener Parnog valjka ga je i na utakmici protiv Rada, pretposlednjeg tima na tabeli Superlige, izostavio iz prvih 11. Bio je to jubilarni deset put da Gvinejac zvaničan meč počne kao rezerva, što ostavlja širok prostor tumačenju zbog čega nije pozicionirao sebe kao standardnog člana najboljeg tima. A imao je prilika...

Ako su s početka sezone kasni dolazak Beograd, u trenutku kad je ekipa prošla pripreme, i ubeđivanje da mu je potrebno vreme da pronađe sebe ili da mu stručni štab nađe poziciju predstavljalo olakšavajuću okolnost, onda je logično zapitati se zašto sad, posle rada na Kipru, uprkos obećanjima da će biti bolji, ne pokazuje repertoar koji bi morao da poseduje fudbaler plaćen 1.650.000 evra. Tapka u mestu.

Od njega se očekivalo da bude lider tima, međutim, jedan od problema s kojim se Sejduba Suma suočava je izostanak kontinuiteta. U rotacionom sistemu Miroslava Đukića, čas igra, čas ne igra i možda je to jedan od razloga što nikako da „uhvati“ formu. S druge strane, pitaće se mnogi, kako da je uhvati ako ga nema na terenu protiv, na primer, Rada, idealnog protivnika da vrati samopouzdanje i popravi brojke u statističkim kolonama, jer stranac - nezavisno kako se zove - od njih živi.

Đukić je odlučio da Sumu proba na užasnom terenu u Lučanima, kaljuzi u Nišu, ruku na srce i protiv Zemuna kući, ne na idealnoj podlozi i vremenskim uslovima kakvi su bili u sredu u Humskoj. Opšti je utisak da je baš takve okolnosti - tepih od terena i rival ukopan ispred svog šesnaesterca - odgovaraju fudbaleru njegovih karakteristika i da tek kad ima prostora i lopta klizi može da napravi višak, namesti i(li) postigne gol. Umesto toga, nekadašnji vezista Slovana se našao na klupi, odakle je svih 90 minuta imao najbolji pogled na izvedbu Saše Ilića, iako 14 godina stariji, sposobnog da radi baš ono što se očekuje od Sume. Razigra ceo tim.

Đukić je dosad ostavio Sejdubu Sumu na klupi u beogradskom susretu sa Olimpijakosom, odlučujućem meču za prolaz u nokaut fazu Lige Evrope sa Jang Bojsom, kao i na superligaškim susretima sa Bačkom, Voždovcem, Vojvodinom i juče sa Radom. Bez minuta. Šansu kao rezervi ukazao mu je na prvenstvenoj premijeri sa Mačvom, protiv Javora oba puta i Građevinara na Banjici.

Još kad se na to nadovežu dve povrede u prvom delu sezone, zbog kojih je propustio gostovanje u Bernu, te septembarske superligaške duele protiv Mladosti, Radničkog i Napretka, pa novembarsko odsustvo iz istog razloga iz protokola mečeva sa Mačvom i Skenderbegom, dolazi se do podatka da najskuplje plaćeni fudbaler u istoriji Partizana igrao ukupno 27 puta.

A Saša Ilić 21. I, aj’ pošteno: ko ima veći uticaj na igru i rezultate Partizana?

Problem Sjedube Sume je što nije uspeo da ubedi Miroslava Đukića da je najkorisniji na onoj poziciji na kojoj je legendarni kapiten juče delovao. Iza napadača. Ili je problem Miroslava Đukić što ne želi da vidi, čuje ili pročita - a Suma je javno nekoliko puta potencirao - da se najbolje snalazi iza napadača. Ne kao krilo, nego u srcu veznog reda. Odakle bi trebalo da deli lopte. A dosad to nismo videli.

Trener ga je nekoliko puta ukorio rečima "ne radi za tim". Igrač, pak, ističe da je u prethodnim klubovima uvek ekipa radila za njega i da je zato bio najbolji pojedinac. Samo, to u Partizanu (još) nije pokazao. Svega pet golova i dve asistencije. Zbirno, veći doprinos od njega imaju Leandre Tavamba, Marko Janković, Zoran Tošić, Ognjen Ožegović, a identičan Danilo Pantić. Igrači manjih primanja od omalenog veizste.

Zbog čega/koga?

Još bitnija je dilema: da li u Partizanu smatraju da Sejduba Suma mora da ima učinak kao Leonardo ili je doveden da poboljša igru crno-belih, a drugi će davati golove? Za početak da se ustali u startih 11.

Ako može...

FOTO: Star sport