Detaljna analiza: Gajić i Mašović o sitnicama koje niste primetili

Vreme ne može da se vrati i poraz od Austrije ne može da se gumicom izbriše. Ali pouke mogu da se izvuku i Srbija svakako može da odigra mnogo bolje nego na startu Evropskog prvenstva. Ne da može, nego mora, a nekako je nama u Srbiji u krvi da moramo prvo da popijemo šamarčinu da bismo se osvestili. Nismo mi ti kod kojih može sve da ide kao po loju. Na teži način naučili su to i Orlići u porazu protiv Austrije. A nema popravke bez samokritike. Svesni su toga i u taboru srpske reprezentacije. Milan Gajić i Erhan Mašović u detalje skiciraju sve ono što nije bilo dobro na startu turnira. Idu i do nekih najsitnijih finesa, koje su možda i promakle običnom fudbalskom fanatiku.

Pa tako Erhan Mašović priznaje.
“Možemo slobodno da kažemo da su nas nadtrčali, nedostajalo nam je i discipline u igri. Taktički su nas iznenadili. Njihov zadnjih vezni se spuštao dosta, ulazio u tri. Dosta su držali loptu, a mi nismo imali ideju kako da izađemo u presing. Drugo poluvreme je bilo mnogo bolje, jer smo izašli čovek na čoveka, ali tad smo već srljali, nije bilo ni komunikacije pa je bilo onih kontri... Želeli smo mnogo, a nismo mogli, pa se onda stvarala nervoza. U sredini smo dosta trčali, ali izgleda u prazno. Zadnji vezni nam je taj pravio velike probleme“, kaže Mašović za MOZZART Sport.

Iza praznih reči se u kratkom razgovoru sa našim izveštaćem iz Trsta ne krije se ni Milan Gajić.
“Pobedili su nas u svim segmentima igre. I u borbenosti i u pristupu. Mi smo se oslanjali samo na individualni kvalitet, a na ovom nivou on jednostavno ne može da dođe do izražaja, ako ekipa nije kompaktna, ako svi ne živimo za isto, pa i ako ne dobijamo duele tamo gde treba. Sve nam je to manjkalo. Spremili smo se mi, znali smo gde vreba opasnost, ali kad smo izašli na teren – sve je nestalo i dobili smo taj šamar“.

I Gajić vidi “milion“ sitnih, a istovremeno ključnih uzroka poraza.
“Nismo bili blizu njihovim igračima izlazili smo u presing... Pa, često su nas hvatali na pola, između igrača. I to je sve unosilo nervozu. Pa kad uzmemo loptu nismo imali mirnoću da je zadržimo duže, da se, što se kaže fudbalski, nadišemo, nego smo pokušavali da budemo direktniji, a to objektivno nije naš stil“.

I Mašović i Gajić su saglasni i sa našom konstatacijom da je od samog početka bila primetna velika nervoza u našoj igri zbog čega ni najosnovnije fudbalske stvari nismo radili kako treba. Već smo u jučerašnjoj analizi pisali o lošim prijemima, netačnom pasovima...
“Ništa nam nije išlo po planu“, jasan je Mašović, dok Gajić razlaže problem.
“Ima tih večeri, kad ti ništa ne upeva, kad promašuješ čiste lopte, šalješ je u aut. Ne mislim da je nama bio problem to što nam Austrijanci nisu dali prostora da igramo, nego baš u tome što ste rekli: neke osnovne stvari nismo radili. Da li je manjak koncetracije ili nešto drugo ne znam“.

Delom je sigurno i to pritiska. Ove i prethodne generacije Orlića navikle su nas da uspehe, navikle su nas da budu sedativ posle razočaranja koje nam je A reprezentacija povremeno priređivala. Zavoleli smo ih. A kad Srbin voli – on obožava. I kad je razočaran – ne prašta. Možda je taj pritisak stigao prerano za momke rođene 1996. godine i kasnije.
“Bila je prisutna doza pritiska. Imamo odličnu ekipu i cela Srbija mnogo očekuje od nas, znamo to i sami“, kaže Mašović, a Gajić se samo nadovezuje.
“Kvalifikacije smo odigrali bez poraza i napravila se ta slika, još kad su nam se priključili A reprezentativci... Očekivanja u javnosti su postala poprilično visoka. I mi sami smo imali takva očekivanja, a bili smo svesni da je ta prva utakmica prekretnica...“

Za prosutim mlekom ipak ne vredi plakati. Samo treba sada videti kako izvaditi fleke. Još je moguće. Uz dve pobede u preostala dva kola...
“U fudbalu jedno veče može da ti promeni život. U oba pravca. Nažalost, prvo smo videli kako sve ono što smo gradili dve godine može da bude bačeno u vodu u jednoj utakmici. Ali fudbal je nepredvidiva igra. Postoji mnogo nekih scenarija, ukrštanje tri ekipe sa po šest bodova, ali da ne ulazimo mi u kalkulacije pre no što uradimo ono što je do nas i ostavimo šanse otvorenim pred tu poslednju utakmicu sa Danskom“, jasan je Gajić.

Mašović razmišlja identično: nema predaje.
“Idemo na jačeg protivnika, ali možda će nam sa te strane biti i malo lakše, bar u smislu da će naši brzi igrači imati više prostora. Drugačija će utakmica sa Nemcima biti, tehnički su bolji od Austrije, ali i mi se pitamo kako će sve to da izgleda. Uzdam se i dalje u naš karakter. I u kvalifikacijama se isticao kad je bilo najteže, u Rusiji prvo, pa onda u prvoj utakmici u Austriji. Ovu generaciju je stvarno krasio taj karakter. Nadam se da će i sada da bude tako. Da ćemo da budemo najbolji kad je najteže“.

Nada se i cela Srbija. Ne zato što smo nepopravljivi optimisti. U fudbalu to nikad nismo bili. Nego zato što znamo da ova generacija, na stranu ta jedna loša utakmica, zaista može mnogo više. I nismo slučajno u najavi meča sa Austrijom toliko insistirali na skromnosti. Jer samo iz skromnosti mi umemo. A sad kad su nam Austrijanci tako surovo odstranili ego – red je da pokažemo koliko možemo. Kako to reče Gajić – u fudbalu jedno veče menja sve.

Foto: UEFA