Eho Partizanove pobede u Danskoj: Potpis Bate Mirkovića! Sa njim pravimo dobru priču

Jedna pobeda menja sve. Raspoloženje u Partizanu okrenulo se za 180 stepeni preko noći. Ekipi koja je u Dansku ispraćenja pogledima ispod oka, u koju je počelo uveliko da se sumnja posle relativno lošeg početka sezone, malo je bilo potrebno da pridobije simpatije. Sad svaki član crno-bele ekspedicije veruje da će ne samo narednog četvrtka ponovo pasti Norsijeland (posle 2:1 u gostima), nego za dve sedmice na istom mestu i - Bešiktaš.

Za rolerkoster emocija zaslužni su novi trener Zoran Mirković i njegovi igrači, u Farumu sposobni da naprave brejk i dobiju set loptu za plasman u plej-of Lige Evrope. A u takav scenario pre samo 72 sata malo ko je u Srbiji verovao. Kad ono: crno-beli se prvi put posle bezmalo godinu dana (i onih 4:0 u Felčutu) vratiše kućama sa evropskog gostovanja kao pobednici.

Ponajviše zbog učinka krilnih vezista. Novajlja Goran Zakarić je bio neprestana pretnja po levom, a starosedelac Marko Janković po desnom boku. Još kad su udružili snage, Crnogorac poslužio Bosanca, odmah su poskočili Srbi na stadionu „Pravo da sanjaš“, shvativši da se njihovi snovi pretvaraju u stvarnost posle akcije za 2:0.
„Dobra je bila asistencija, mada je važnije što smo ostvarili odličan rezultat. Ostaje žal što smo pomalo naivno primili gol, iz situacije kad smo na sredini terena mogli da uzmemo loptu. Sad moramo da se spremimo za revanš protiv mlade ekipe, željne dokazivanja“, sumirao je utiske Marko Janković posle četvrte pobede Partizana u pet evropskih utakmica ovog leta.

Na drugom vezanom gostovanju upisao je asistenciju. Prošle sedmice centrirao je iz kornera za pogodak Nemanje R. Miletića u Litvaniji, a u četvrtak dodavanjem „ispod zemlje“ razorio odbranu Nordsjilanda, za opšti utisak „takvog Jankovića je Partizan (do)čekao“.
„Bitno je da se onakav pas kruniše golom. Drago mi je zbog Zakarića, poentirao je na prvoj utakmici, neka nastavi tako. Izgledali smo dobro, oseća se nova energija sa novim trenerom. Nadam se da će nam se forma kretati uzlaznom putanjom“.

Ako je Janković bio glavni „muzičar“ na terenu, onda je dirigent u liku Zorana Mirkovića učinio da se iz Danske čuje melem za uši Grobara. Što i nije čudno, jer je, prema sopstvenom priznanju, Janković izgradio odličan odnos sa trenerom i pre nego što je Bata promovisan u naslednika Miroslava Đukića.
„Skoro tri godine bio je pomoćni trener reprezentacije Crne Gore, ne toliko u prvom planu, niti je imao ulogu kao sad, međutim, dosta smo razgovarali i bilo je to malo slobodnije, baš zbog relacije i grobarske veze, zbog koje smo imali dosta tema. Drago mi je što je počeo novi segment u trenerskoj karijeri, nadam se da ćemo zajedno napraviti dobru priču: igrači ostvariti dobre karijere, samim tim pomoći njemu u trenerskom poslu“.

Zanimljivo, Mirković i Janković su se drugi put uzastopno vratili uzdignutih ruku iz Danske, jer su u mundijalskim kvalifikacijama bili deo reprezentacije Crne Gore koja je golom Fatosa Bećiraja savladala Dinamite – 1:0.
„Ovoga puta, trener mi je podelio zadatke taktičke prirode, moraju da se ispoštuju nezavisno od toga da li imate dan ili ne. Jednostavno, morate. A što se igre s loptom i inspiracije tiče, samo mi je kazao da igram slobodno i preuzmem odgovornost. Dolazak novog trenera, u bilo kom klubu, donosi drugačiju energiju, odmah se to vidi na terenu, a ovo kako smo mi izgledali u Danskoj ima potpis Bate Mirkovića. Oseća i on klub, zna kako funkcioniše, jasno mu je u kakvoj smo situaciji bili... Nije stvarao nikakav pritisak, jer znamo i sami šta moramo da radimo“.

Janković je na terenu delovao slobodnije nego ranije, inspirativnije, rastrčanije... I to samo nekoliko dana pošto je posetio Konjarnik i na terenima Osnovne škole „Stevan Sinđelić“ otvorio turnir u malom fudbalu, spoznavši koliko je u tom beogradskom naselju cenjen njegov novi pretpostavljeni.
„Dete sam Partizana, ovde sam desetak godina, sve znam o tome, ali... Prvi put sam bio na licu mesta i tek gledajući mural nacrtan navijačkom rukom shvatio pravu sliku o Mirkoviću: koliko je bitan ljudima na Konjarniku, koliko ga vole, tamo su mu zgrada, škola i teren na kome je igrao. Dobar doživljaj“, dodao je Marko, uz konstataciju da „za svoj mural mora još dosta da radi“.

STIZAO SAM I MINUS 14

Za razliku od Evrope, gde su zabeležili četiri pobede i remi, Partizanovi fudbaleri loše su počeli Superligu, pa posle samo jednog trijumfa u početna tri kola nemaju pravo na kiks u narednom periodu.
„Minus je pet, a bilo je pre dva leta i minus devet, pa smo uzeli duplu krunu. Kod nas je sve na život ili smrt. Sezona je duga, ima 37 utakmica u prvenstvu. Kao što smo mi pravili kikseve, postoji mogućnost da i naši protivnici isto pogreše. Glavni cilj je da smanjimo kikseve, dobijamo utakmice u nizu i pobeđujemo u derbijima. Imao sam situaciju kad sam bio u Mariboru da je razlika u jednom trenutku bila 14 bodova u korist Olimpije, a da smo tri kola do kraja došli u istu ravan. Na kraju su Ljubljančani postali prvaci, jer smo mi u pretposlednjoj rundi izgubili, ali je suština da je sve moguće. Degutantno je na početku sezone otpisivati nas iz trke za titulu. Potrebno je skinuti pritisak“, smatra krilni vezista Parnog valjka, dva dana uoči gostovanja Zemunu (nedelja, 17.00, TV Arenasport 1).

ĐUKIĆ? GOSPODIN ČOVEK, HVALA MU NA SVEMU

Mada pred kraj mandata Miroslava Đukića nije bio u prvom planu, Marko Janković biranim rečima govori o prethodnom treneru.
„Imali smo odličan odnos. Dobar je čovek, veliki je gospodin. Od svakog trenera nešto naučite. A sa Đukićem smo prezimili u Evropi, što se dugo nije videlo u srpskom fudbalu. Ne vidim razlog zašto mu se ne bih zahvalio kad je dosta toga dobrog uradio za nas“, pita (se) „desetka“ Partizana.

Odlaskom trenera koji je navukao gnev navijača trebalo bi da bude lakše fudbalerima Partizana da igraju, jer neće biti negativnih povika sa tribina karakterističnih za poslednjih mesec dana. Možda i duže.
„Na takve situacije se ne obazirem. Bez obzira da li su komentari upućeni mom saigraču, treneru ili meni. Miroslav Đukić je odlično podnosio pritisak, sve prihvatao na sebe, nikad nije svaljivao na igrače, iako je možda nekad trebalo. Nadam se da sličnih povika neće biti, ima dosta mladih igrača, možda ih ne remeti u velikoj meri, ali im sigurno smeta. Definitivno, biće lakše“, oseća i Marko Janković povoljniji ambijent oko crno-belih.

FOTO: FK Partizan