Igrač koji je Milojevićev evropski koncept stavio pod konac

Delije su volele Luisa Ibanjeza. A kako i ne bi - 10 golova i 15 asistencija u šampionskoj sezoni. To je ono što Crvena zvezda traži. Lučo je bio miljenik, bezbroj puta su pristalice najtrofejnijeg srpskog kluba prizivale omalenog Argentinca da se vrati nakon loše sezone u Trabzonu, ali to nije bilo realno. Uprava kluba sa stadiona Rajko Mitić prošlog leta imala je težak zadatak da pronađe adekvatnog igrača koji bi konačno pokrio kritično mesto kraj aut-linije. Odluka je pala na Milana Rodića.

Bojažljivo je zvezdaška javnost gledala na ovaj klupski potez. Milojević je svom novom igraču odmah ukazao veliko poverenje, praktično ga je bez treninga ubacio u vatru na utakmici sa Spartom iz Praga i odmah je položio prijemni. Doskorašnji fudbaler Krila Sovjetov i bivši mladi reprezentativac Srbije u defanzivi je besprekorno odradio poslove, ali nedostajale su mu utakmice za nešto više. Potom se dogodio neugodni prelom prsta na nozi, koji je odložio ulazak u pravi takmičarski ritam momka iz Drvara.

Milojeviću je još tada bio svestan da bez Rodića nema ni njegovih defanzivnih zamisli u Evropi. To je potvrđeno u Krasnodaru, kada je u Zvezdinoj odbrani bez stamenog levog beka duvalo sa svih strana, a poraz od 3:2 na kraju bio odličan rezultat. Svim ljubiteljima fudbala kojima je crveno-belo pri srcu, postalo je i defintivnino jasno: Crvenoj zvezdi za ozbiljan evropski učinak nije potreban igrač strogo ofanzivnih napadačkih karakteristika, već neko kao što je Milan Rodić. Igrač kojeg će biti kada treba da se „uhapsi“ protivničko desno krilo, defanzivac koji će pokriti leđa Damijanu le Taleku i glavom počistiti loptu iz svog šesnaestarca. Igrač koji će defanzivne ideje Vladana Milojevića učiniti da deluju gotovo perfektno.

A za Rodićev učinak u ofanzivi i sve češće pridodavanje napadu nedostajalo je samo nešto više daha. Iz utakmice u utakmicu, bez sitnih povreda kao okova oko vrata, levi defanzivni bok Crvene zvezde je postajao sve agilniji. Rodić je napadački potencijal nagovestio protiv BATE Borisova i Arsenalu na stadionu Rajko Mitić, preskočio je gostovanja u Kelnu i Londonu, ali je onda eksplodirao u Borisovu. Tri velike šanse i uzdrmana prečka na Borisov Areni na početku drugog poluvremena. Ostalo je 0:0, iako je Zvezda u dalekoj Belorusiji upravo zahvaljujući Rodiću mogla da obezbedi plasman u osminu finala.
"Ne razmišljam više o toj prečki. Verujem da će se sve to vratiti kada bude najpotrebnije, možda već protiv Kelna. Odigrao sam dobro, ali ne razmišljam o svom učinku, važno je da ekipa kao celina dobro funkcioniše, naročito zadnja linija čiji sam i ja deo", istakao je Rodić.

I vratilo se baš protiv Kelna u Beogradu. Rodić je u odlučujućoj utakmici za evropsko proleće protutnjao u 22. minutu po svojoj levoj strani, dobio pravovremenu loptu od Nenada Krstičića, a onda na pravom mestu pronašao lukavog Srnića. Crvena zvezda je najzad dočekala ono za čim je žudila 26 godina, a Rodić potvrdio epitet jednog od najvećih pogodaka kada su u pitanju pojačanja od prošlog leta.

Gola nije bilo čitave jeseni, ali su baš ta asistencija i stabilne igre, uticale da Rodić prikupi ogromno samopouzdanje za proleće. Protiv CSKA je zajedno sa Nemanjom Radonjićem bio zadužen da onesposobi desni bok Armejaca i koliko je to moguće osujeti ofanzivne kvalitete Marija Fernandeza, u čemu se i uspelo, dok je sa druge strane tandem na levom Zvezinom boku bio zadužen da iz kontranapada prevari Armejce.

Nažalost, crveno-belima je za osminu finala Lige Evrope nedostajao gol, emotivna i fizička ispražnjenost Milojevićevog tima nakon gostovanja u Moskvi bili su ogrmoni, ali je Rodić za Suboticu sačuvao nešto energije i baruta u svojim nogama. Bio je najprisebniji kod odličnog centaršuta Milijaša, a onda dovoljno precizan za potpuni preokret na Gradskom stadionu u finišu prvog poluvremena. Posle prvenca, u svega tri minuta, došao je i drugi gol u crveno-belom dresu.
„Ne mogu da krijem radost, golovi u Crvenoj zvezdi su nešto o čemu svi mi kojima su crvena i bela boja u srcu sanjamo, a ja sam uspeo dva puta da osetim tu radost i vidim loptu u protivničkoj mreži. Kod prvog pogotka Nenad Milijaš izveo je odličan slobodan udarac i najbolje sam se snašao na drugoj stativi. Kod drugog sam spremno čekao loptu na ivici šesnaesterca i ispostavilo se da sam se našao na pravom mestu. Svakako će mi ovaj susret u Subotici ostati jedan od najlepših u karijeri“, rekao je Rodić.

Zvezdi je posle evropske odiseje za ponos sada preostao napad na šampiosku titulu. Večiti rival je na 11 bodova udaljenosti, što neće biti previla prednost nakon podele bodova. Rodić će u domaćem prvenstvu sada morati potpuno da promeni svoj način igre i značajno se približi protivničkom šesnaestercu. Kod Vladana Milojevića sve polazi od dobre defanzivne postavke na terenu, pa većih iskakanja iz šablona neće smeti da bude, ali ako bude moralo, baš kao što je to bio slučaj u finišu prvog poluvremena u Subotici, nema sumnje da će Zvezdin desni bek biti spreman da odreaguje na pravi način.

Piše: Nenad JOVANOVIĆ
Foto: Star Sport