Ima li tog novog Pipa Inzagija: Napunjen Pistolero ili crni Petak?

Bio je neki maj, poslednje kolo Serije A, trka za titulu je rešena u minulom kolu porazom Milana u gradskom derbiju i pobedom Juventusa na Sardiniji. Poslednje kolo nema rezultatski značaj u trci dva giganta.

Ali za navijače Milana ima ogromnu emotivnu važnost. Sunčan majski dan, senka pala do pola San Sira, tribine su krcate... Gostuje Novara koja je već ispala, a bujica emocija samo što nije eksplodirala. Tog dana se od dresa Milana opraštaju Senatori. Poslednji delići Anćelotijeve dinastije koja je harala Italijom i Evropom. Poslednji meč u dresu Milana će odigrati Alesandro Nesta, Klarens Sedorf, Đenaro Gatuzo, Đanluka Zambrota... Poslednji meč u dresu Milana će odigrati i Tijago Silva i Zlatan Ibrahimović pre nego što ih Galijani spakuje za Pariz i natera na transfere u PSŽ. Poslednji meč tog dana u dresu sa crveno-crnim prugama igra i apsolutni miljenik navijača Filipo Pipo Inzagi.

Milan se muči, partibrjeker Novara vodi na poluvremenu, a Flamini negde na poečtku drugog dela donosi izjednačenje.

A onda komešanje, žamor, zenice se šire... U 67. minutu u igru umesto Antonija Kasana ulazi Filipo Inzagi. Cele sezone vuče povrede, ima 39 godina i nije igrao od marta. Ulazi da upiše poslednje minute u karijeri i da uradi ono što je celog života radio – postiže golove. Nije bitno što je rezultat nebitan, nije bitno što je preko puta slabašna Novara i što ceo meč ima nekakvu konotaciju revijalnog. Inzagi vidi samo gol i fiksira mrežu. Loptu je već zamislio kako se koprca.

Ubrzo nakon toga na terenu ulazi i Sandro Nesta da se oprosti. Lopta ide lagano, dolazi do Neste, ovaj šalje dugu do Sedorfa, kratak dupli pas sa Gatuzom, Holanđanin šalje onu svoju loptu sa očima preko odbrane... Pipo Inzagi na liniji ofsajda uspeva da pobegne čuvarima, spušta loptu grudima na volej i šalje je preko golmana za pobedu!

San Siro je eksplodirao, komentatori širom Italije vrište u mikrofone, Ticijano Krudeli plače kao malo dete u studiju. Poslednji gol Inzagija, poslednja asistencija Sedorfa, poslednji kratak pas Gatuza (to je znao), poslednji put je Alesandro Nesta elegantno podigao glavu i uputio dugu. Nikad više neće zaigrati u dresu Rosonera i ta akcija će ostati kratka priča o moći i uticaju jedne generacije koja je osvojila dve Lige šampiona, a zaslužila je makar još dve. Na kraju meča su emopcije pokuljale, plaču mnogi, plaču legende... Bio je to kraj jedne ere i početak mračnog perioda u koji je ušao Milan.

Rosoneri se nikad od tada nisu oporavili. Sve se promenilo iz korena. Otišli su i Berluskoni i Galijani, šampioni više ne stanuju na San Siru. Možda i najbolja slika Milanove propasti od tada je cirkus koji je prodefilovao klubom od tada i pokušavao da oživi duh Pipa Inzagija u dresu sa brojem devet. Broj koji su pre Inzagija nosili velikani poput Žorža Vee, Marka van Bastena, Žan Pjera Papena ili  Gunara Nordala je isto tako imao i svoje neslavne vlasnike  u međuperiodima slavnih vremena. Marko Simone, Florin Radučoju, Patrik Klajvert nisu uspevali da iznesu teret Milanove „devetke“. O Đaniju Komandiniju da i ne govorimo. Belruskoni je na jednom derbiju pitao: Ko je ovaj što nosi „devetku“.

Kada je kupljen Inzagi iz Juventusa, problem „devetke“ je rešen za narednu deceniju. Golovi Bajernu, Ajaksu, Lionu, Liverpulu... Teško je pobrojati sve kultne golove Inzagija u dresu Rosonera. Ali od njegovog odlaska, Milan je ušao u tamni vilajet potrage za novom „devetkom“.

Inzagijev dres je nasledio već tada stakleni Alešandre Pato i posle samo pola godine je otišao iz kluba. Prokletstvo je počelo. Alesandro Matri, Matija Destro, Fernando Tores, Luiz Adrijano, Đanluka Lapadula, Andre Silva i Gonzalo Iguain su u prethodnih šest godina bili neslavni valsnici Milanove „devetke“.. Zajedno su plaćeni 79.500.000 evra i ukupno su dali 25 golova. Za osam godina?!

Milan je ovog januara rešio da opet krene u lov na „devetku“ i razbijanje prokletstva. Velikan sa San Sira je preko svojih finansijskih mogućnost zagrizao „metak“ zvani Kšištof Pjontek. Istina, Poljak je uzeo broj 19, možda baš zbog straha od te kletve, ali svakako će ga na San Siru svi gledati kao "devetku".

Kako bilo, za 35.000.000 evra su Rosoneri prizmeljili momka u kojem neki vide mešavinu Dijega Milita i Roberta Levandovskog. Napadača koji nije atraktivan za videti, ali koji zna da daje golove. Znali su i ovi pre nejga pa su na San Siru zaboravili. Zato Pjotnekov dolazak u Milan izaziva isto toliko skepse koliko i euforije. Ali nešto je moralo da se uradi... Leonardo i Maldini su bacili opkladu na Pjonteka.

Pre samo šest meseci je Kšištof Pjontek kao anonimus iz Poljske došao u Đenovu. Dovoljno je reći da je automobilom u društvu devojke doputovao u Đenovu i da ga niko od novinara nije sačekao. Transfer od 4.000.000 evra nije baš mali ni za Đenovine uslove. Pjontek je bio povremeni reprezentativac i prvi strelac Krakovije, ali je jednostavno bio neatraktivan.

Samo 17 minuta mu je bilo dovoljno na debiju za het-trik u Kupu Italije protiv Lećea, a onda je usledila ona luda serija golova. Poljak je rešetao levom, desnog, glavom, iz penala... Smena trenera i dolazak Balardinija su ga presekli i golovi su stali. Ali novom smenom trenera je opet počeo da rešeta. Dovoljno da privuče pažnju brojnih velikih klubova. Real je ozbiljno razmišljao o Pjonteku kao o podršci Benzemi, Barsa kao privremenom rešenju, a potom i pravoj zameni za Suareza, Bajern je imao scenario u kojem Pjontek nasleđuje zemljaka Levandovskog, Juve i Inter su zakođe obletali, pominjao se i Čelsi, a Napoli je hteo da napravi sveto poljsko trojstvo sa Zjelinskim i Milikom.

Ipak, samo je Milan bio dovoljno hrabar ili lud da zagrize za momka koji ozbiljan fudbal iga tek šest meseci. Možda je pogodio, a možda je opet nastavio crnu seriju. Del Boj bi rekao da „ko ne reksira, taj ne profitira“.

Ćezare Prandeli je rekao da Pjontek izrasta u ozbiljnog napadača i da će se uklopi gde god da pređe. U Italiji su ga prozvali Bomber po uzoru na legende Pruca i Vijerija, a na poljskom ta reč znali „revolveraš“. Zato je Pjontek i proslavlja golove u Pistolero stilu. Na San Siru se nadaju da je Poljak tek počeo da puca i da tu ima dovoljno municije da ih vrati u Ligu šampiona gde ih je poslednji put uvela ona generacija Pipa Inzagija i ostalih Senatora.

Pjontek na poljskom značli „ petak“. Da li je ovaj Petak Milanov imetak ili će to biti crni petak, videćemo uskoro. Da, Lukasom Paketom se malo brazilskog šarma već vratilo u Milan i provejava optimizam. Potreban je neko koga će Brazilac spajati sa golovima. Milan je uglavnom imao sreće sa Brazilcima, ali i sa Slovenima poput Savićevića, Bobana, Ševčenka... Sve oči do kraja sezone će biti uprte u tandem Paketa – Pjontek.

Možda je vreme da se neke crne tradicije prekinu i da se Milan opet vrati u elitu evropskog fudbala i da San Siro opet dočivljava neke emotivne momente kao onog majskog dana kada je Pipo Inzagi nepogrešivo izbegao ofsajd zamku i zario loptu u mrežu. Čovek koji daje golove se predugo čeka u Milanu. Sada je bačena kocka vredna 35.000.000 evra. Leonardo i Maldini valjda znaju taj fudbal i vide dalje nego običan ljubitelj.

Foto: Reuters, Shutterstock