INTERVJU - VLADIMIR IVIĆ: Ponosan na Makabi, srećan zbog PAOK-a, ali samo je jedan moj klub na ovom svetu

Malo ima Srbija trofejnih trenera u ozbiljnijim fudbalskim ligama sveta. Baš malo. A, jedan od njih je u svojoj drugoj sezoni u karijeri uzeo treći trofej. Sa drugim klubom. Znači, nije slučajnost. Vladimir Ivić, čovek koji ima više pehara nego godina trenerskog staža, pokorio je Izrael. Za navijače Makabija je već sada heroj kojeg su čekali tri godine da ih vrati na tron koji im, kako veruju, pripada kao najvećem klubu u zemlji.

Doneo je Ivić najpre u svojoj debitantskoj sezoni PAOK-u Kup Grčke, koji su crno-beli čekali 14 godina. A, onda se otisnuo u Svetu zemlju i tamo ekspresno napravio bum. Dupla kruna, prva titula za Makabi posle tri sezone, uz brojne oborene rekorde...

Ivićev netipičan širok osmeh na proslavi, dok su ga igrači "kupali" pred novinarima, govorio je više od svega kakav je uspeh, lični i klupski, napravio za kratko vreme u Izraelu.
"Pravo slavlje će tek da usledi na kraju sezone, pred našim navijačima. Priprema se velika proslava. Makabi je najveći klub u Izraelu, ima najviše navijača, a tri sezone nije osvajao titulu, što je za takav klub predug period. Ovo je baš veliki uspeh, s obzirom na to kakve smo probleme imali u predsezoni", kaže Ivić na početku razgovora za MOZZART Sport.

Osim tog tereta od tri "sušne" sezone Makabija, koje ste još breme imali na leđima pre početka sezone?
"Zbog kršenja pravila finansijskog fer-pleja, Makabi nije mogao da kupuje igrače. Mogli smo da dovodimo samo one koji su slobodni, bez ugovora, a to ozbiljno smanjuje mogućnosti da se pronađu adekvatna pojačanja. Imali smo, zbog pomenutih problema, ograničen budžet, neuporedivo manji nego što je klub imao prethodnih godina".

Bez obzira na sve to, prvi ste u Evropi postali šampioni države, gledajući lige koje se igraju po sistemu jesen/proleće.
"Od prvog kola smo pokazivali da smo prava ekipa. Posle 29 rundi nemamo nijedan poraz, čime malo koji tim u Evropi može da se pohvali. I cilj nam je da bez poraza završimo sezonu. Oborili smo rekord u prvenstvu Izraela po "brzini" kojom smo osvojili titulu, a ove godine smo i u celoj Evropi prvi prošli kroz cilj. To su sve podaci dodatno daju na veličini našem uspehu. Pre početka sezone uzeli smo Liga kup, dok smo ispustili šansu da uzmemo triplu krunu, pošto smo ispali u polufinalu Kupa. Malo nas je opilo slavlje posle osvojene titule".

Da li će Makabi na leto moći da otvori sef ili je kazna o zabrani kupovine igrača još na snazi?
"Ništa se, nažalost, ne menja ni za leto. To neće uticati na naše ciljeve, jer želimo da se plasiramo u grupnu fazu nekog evropskog kupa. Moja je želja da to bude Lige šampiona".

Dve sezone, dva kluba, a tri trofeja. Trenerska karijera vam je krenula kako se samo poželeti može.
"Da kucnem u drvo! Druga sezona u seniorskom fudbalu, treći trofej. Ako se uspeh trenera meri rezultatima i osvojenim peharima, onda verujem da sam na pravom putu. Ne treba zaboraviti ni da sam sa PAOK-om zauzeo drugo mesto sa samo tri boda manje od Olimpijakosa, što se pre toga dugo nije desilo crno-belima. Moja je ambicija da se svake sezone borim za trofeje, da osvajamo što više možemo, jer zbog toga radim. Uvek najviši ciljevi, samo se tako može do uspeha".

Brojni vaši ispisnici, nekadašnji saigrači ili rivali na terenu odmah iz kopački počeli su trenerske karijere među seniorima. I mnogi su se odmah "slupali". Koliko je vama značilo što ste krenuli od mlađih kategorija?
"Značilo mi je mnogo! Karijeru sam završio 2012. godine, a već naredne počeo da se bavim trenerskim poslom. Dobio sam tu čast da najpre vodim drugi tim PAOK-a, mladu ekipu, sa kojom sam prve sezone osvojio titulu, a u naredne dve bili smo drugi. Učinak trenera mlađih kategorija se gleda po tome koliko je fudbalera stvorio za prvi tim, a mi smo već posle prve sezone imali trojicu koji su prešli među seniore. Potom sam dobio šansu da budem vršilac dužnosti trenera prvog tima, kojeg sam uspeo da uvedem u plej-of i time zaslužio poverenje da ostanem na klupi i za narednu sezonu, u kojoj smo osvojili Kup. Taj rad sa mlađim kategorijama mi je mnogo značio, jer smatram da je to pravi put, pošto je ovo posao koji zahteva konstantno učenje, sticanje znanja do kojih dolazi vremenom i radom".

PAOK je na pragu osvajanja titule, prve posle više od 30 godina. Radujete li se uspehu svog bivšeg kluba?
"Posle toliko godina PAOK će najzad uzeti titulu i drago mi je zbog toga. Bili su najbolji i prošle sezone, ali su spletom nesrećnih okolnosti ostali bez krune. Ne stižem da gledam utakmice, ali sve pratim. Zaslužili su titulu i čestitam im na tome".

NIJE NORMALNO DA SAŠA ILIĆ SA 42 GODINE BUDE GLAVNI IGRAČ NA TERENU

A, sa druge strane, još jedan vaš klub, Partizan...
"Samo da razjasnimo jednu stvar. Vidim da me često povezuju sa raznim klubovima i kažu da su oni "moji". Samo je jedan klub na ovom svetu moj i samo za jedan klub na ovom svetu navijam, a to je Partizan. Sve ostalo je posao, koji uvek i svuda se trudim da odradim najbolje što mogu. Ali, samo je jedan klub za koji ću zauvek navijati i to će uvek biti tako".

Stanje u Humskoj odavno nije bilo lošije. Slabi rezultati, podele i navijača i nekadašnjih igrača, članova uprave...

"Nije mi drago kada vidim sve što se dešava. Svi smo tužni zbog ovih rezultata. Partizan mora da napravi reorganizacija u klubu, u sportskom sektoru... Jako je teško sve to napraviti, ali Partizan je izlazio i iz težih situacija kao pobednik i nemam sumnju da će tako biti i ovog puta. U Partizan moraju da se vrate postulati koji su važili u njemu decenijama: zajedništvo, udruženost i da se prljav veš, ako ga ima, ne iznosi napolje, nego da se svi problemi rešavaju unutar kuće".

Kako vidite tu situaciju da sve manje bivših asova, legendi, učestvuje u radu kluba na bilo koji način? Ljudi kao da, hteli ili ne, okreću leđa Partizanu.
"Svaki klub na svetu ima mnogo svojih bivših igrača, ali to ne znači da svaki od njih može ili da zaslužuje da radi u klubu. Mora da postoji neko znanje, neka sposobnost, umeće da se obavlja neki posao, a ne da se dobije samo na ime. Uostalom, vodili su Partizan i neki košarkaši, pa su se pokazali kao veoma uspešni funkcioneri. Naravno, ako je neko bivši igrač, legenda i pokaže se da ume da radi dobar posao, onda je to još veći plus, idealno rešenje, ali ne može ime da bude jedina preporuka".

Poslednjih dana, kada je teren u pitanju, ponovo je u fokusu - Saša Ilić. Dok vi skupljate trofeje kao trener, vaš nekadašnji saigrač se bori za pehare i dalje na terenu.
"To nije normalno da igrač od 42 godine izlazi na teren da preokreće utakmicu i da bude glavni igrač na terenu. Nije ni normalno, ni realno, bez obzira što je u pitanju moj najbolji drug Saša Ilić. Ako igrač od 42 godine dominira terenom, onda je to znak da nešto nije kako treba, da nešto u klubu ne funkcioniše na najbolji način. Ja znam šta sve Saša može i sve ovo što se desilo pre neko kolo on čini već četiri-pet godina".

Kao što rekoste, nije problem u Saši...
"Problem je gde je neki novi Saša Ilić, gde su igrači koji je trebalo odavno da ga naslede i odmene na terenu. Zašto Partizan ne napravi nekog novog Sašu? Znam, nije lako napraviti igrača za Partizan, težak je to dres, ne može svako da ga nosi. Ali, mora sportski sektor u Humskoj da se reorganizuje i rekonstruiše i da se više osloni na svoju školu, da u njoj stvori nekog novog Ilića, neke nove igrače koji će da brane taj dres, a ne da se čeka Saša u 42. godini da preokrene rezultat na terenu", poručuje iz Tel Aviva Vladimir Ivić.

GRČKA 1 - 28. KOLO:

Nedelja

18.00: (6,75) Larisa  (4,00)  PAOK (1,47) 
18.00:  (2,55) PAS Janjina  (2,85)  Asteras (2,95) 
18.00:  (2,10) Panatinaikos  (3,15)  OFI (3,50) 
18.00:  (2,15) Levadijakos  (3,10)  Panionios (3,40) 
18.00:  (4,70) Apolon (3,50)  Panetolikos (1,72) 
18.00:  (1,85) Aris  (3,25)  Atromitos (4,30) 
18.00:  (4,20) Lamija  (3,25)  AEK (1,87) 
18.00:  (1,07) Olimpijakos (11,00)  Ksanti (18,00) 

NAPOMENA: Kvote su podložne promenama

(FOTO: Shutterstock, Reuters, MN Press)