Ivanović i Krstajić - bez šminke

Zvanično, jedina dužnost kapitena jeste da pred početka utakmica prisustvuje sudijskom bacanju novčića. On čak ne mora ni da bude taj koji će primiti pehar u slučaju nekog velikog trijumfa. Strogo po pravilima fudbalske igre, nema ni ništa veća ovlašćenja od saigrača kada je u pitanju komunikacija sa sudijama, mada postoji prećutan džentlmenski dogovor da baš kapiten bude taj koji će raspraviti neke sporne situacije sa ljudima u crnom. Na papiru, dakle, skoro pa protokolarna funkcija. U praksi ume da bude drugačije. Ne uvek, jer pregršt je slučajeva u kojima kapiten baš i nije onaj sa najvećim uticajem na terenu. Ali kad imaš pravog kapitena, onda imaš i pravi tim. Dovoljno je samo videti kakav uticaj na ekipu ima Đanluiđi Bufon u Italiji ili Kristijano Ronaldo u Portugaliji, da ne nabrajamo dalje.

U Srbiji, međutim, pitanje kapitena daleko je premašilo simboliku bacanja novčića. U Srbiji je Mladen Krstajić odlukom da ražaluje Branislava Ivanovića i traku uruči Aleksandru Kolarovu bacio kocku. Odigrao je na sve ili ništa. Moglo je to - i trebalo je, oko toga nema rasprave - mnogo lepše da se uradi, ali i ovako: pravo je selektora. I njegova odgovornost. Uspe li, biće opevan. Ne uspe li, biće provučen kroz blato. Uostalom, na vrlo sličan način je i sam Krstajić dospeo na selektorsku funkciju. Samo što je tada rukovodstvo FSS preuzelo rizik. I odgovornost.

I baš zbog toga pomislio je deo javnosti da će Krstajić biti samo marioneta u rukama čelnika sa Terazija, ali promena kapitena pokazuje da to baš i nije slučaj. Ne, ražalovanje Ivanovića posle šest godina jasna je poruka Krstajića da planira da selektira i napravi tim po svom ukusu. Jer odmah da se razumemo: Ivanovićeva smena je Krstajićeva i samo Krstajićeva odluka. Niko mu ništa nije suflirao sa vrha, nikakvih sukoba u ekipi nije bilo. Prosto, selektor je procenio da će Kolarov - koji se ni kriv ni dužan našao u pomalo neprijatnoj situaciji - uz pomoć Nemanje Matića bolje obavljati kapitenske obaveze.

Naivno bi međutim bilo poverovati da se tu krije samo sposobnost Kolarova da snagom autoriteta izazove nekakvu reakciju u timu. Pitomi karakter Ivanovića zaista ne čini generalom koji strelja pogledom, mada je i on umeo da posavetuje ili možda bolje reći prigovori saigračima. Doduše, uglavnom dok je bio vrele glave, odmah posle utakmica. U ostalim situacijama pažljivo je birao reči, a kako je zaista izgledao njegov odnos sa kolegama između četiri zida prilikom okupljanja u Staroj Pazovi verovatno nikada nećemo znati. Očigledno da Krstajić nije bio zadovoljan onim što je video još dok je bio pomoćnik Slavoljuba Muslina, a pre svega tokom one turneje po Dalekom istoku kada je i preuzeo dirigentsku palicu.

Da razmišlja o Ivanovićevoj smeni moglo se načuti još tada. Uostalom, ne bi tako važnu odluku doneo preko noći. Konačan potez objavljen na jučerašnjoj konferenciji za novinare ipak je iznenadio sve. Ivanovića ponajviše. U Beograd je došao nespreman za ovako nešto. Baš  pre konferencije mu je saopšteno da više neće biti kapiten.

I sad je ključno pitanje: kako će reagovati?

Ključno iz više razloga. Ivanović je godinama bio nedodirljiv u reprezentaciji. Kvalitetom je to zaslužio. Selektorova rokada međutim govori da su ta vremena prošla. Uostalom, rekao je već Krstajić da se stil igre neće mnogo menjati u odnosu na prijateljske utakmice sa Kinom i Južnom Korejom. A u ta dva meča Orlovi su se vratili na formaciju 4-2-3-1 u kojoj je Antonio Rukavina zauzeo mesto desnog beka - godinama deficitarno u Srbiji - dok je Ivanović vraćen na mesto štopera.

Krstajić to nije rekao - štaviše, ustvrdio je da Bane ima još štošta da pruži reprezentaciji - ali bili bismo naivni i kada ne bismo postavili pitanje da li je uzimanje trake samo najava Ivanovićevog kraja u startnoj postavi Orlova? Možda ne pre Mundijala, ali uskoro. A možda i baš na Mundijalu, iako je Ivanović, mada se u fudbalu ne živi od starih zasluga, svakako zaslužio mesto u avionu za Rusiju. 

Bilo kako, na štoperskim pozicijama konkurencija je mnogo jača nego na desnom beku. Tu su Nikola Maksimović, Matija Nastasić, Duško Tošić, pa i manje iskusni Miloš Veljković i Vujadin Savić, na stend baju i Jagoš Vuković, Nemanja Milunović, Uroš Spajić, zašto ne i Nemanja Pejčinović? Svi oni, to je više nego jasno, mogu samo da sanjaju Ivanovićevu karijeru, ali poenta je u tome da Bane više nije nezamenljiv u Krstajićevim očima. Opcije postoje. Dok je igrao desnog beka maltene ih nije bilo. A selektor tu veruje u Rukavinu, vratio je i Dušana Bastu…

Način na koji je Ivanović smenjen - a ovde ne mislimo na to što je sve urađeno bez mnogo takta, pa i uz malo nepoštovanja prema svemu što je Bane predstavljao u poslednjih, zanimljivo, tačno 13 godina otkako je debitovao za A tim - svedoči da je Krstajićev stav takav da zahteva hitno rešavanje problema. Da pojasnimo: takav da zahteva ekspresnu reakciju, jer bi u suprotnom problem mogao da eskalira. Da nije tako, čekalo bi se da prođe Svetsko prvenstvo, pa bi se onda rešavalo u mirnijim okolnostima.

Dalje, kao bišvem štoperu, Krstajiću bi poslednja linija tima trebalo da bude specijalnost i da je sasvim zadovoljan onim što Ivanović pruža na terenu verovatno bi ga tolerisao do samog turnira. Što sve navodi na zaključak da se Ivanoviću bliži kraj u reprezentaciji, osim ako ne prihvati značajno manju ulogu u timu kojim je do juče komandovao. Istina, kada mu je pred meč sa Makedonijom u Skoplju Siniša Mihajlović uzeo traku, pa i mesto u prvom timu - što će reći da Krstajić nije jedini koji ima drugačije shvatanje kapitenske role -  Ivanović je gospodski izdržao. Mihajloviću se ideja obila o glavu. U Skoplju smo izgubili i suštinski tu ostali bez šansi da se domognemo Svetskog prvenstva u Brazilu. Zvao je Mihajlović Baneta potom u pomoć, bilo je već prekasno.

Sad je red da proba Krstajić. Uostalom, kako je sam Ivanović rekao komentarišući česte smene u FSS…
“To je deo našeg mentaliteta. Mi, realno, nikada nećemo raditi u mirnim uslovima, jer je to tako kod nas”.

Bilo je u to intervjuu za Magazin Sportskog žurnala iz marta 2016. godine. U istom intervjuu primetio je i sledeće.
“Mislim da nekada nismo dovoljno iskreni i direktni jedni prema drugima i da to ‘izgleda našminkano’ i lepo. U klubovima, naročito na vrhunskom nivou, postoji mnogo više nesuglasica, konflikata, direktnih rasprava i priča za dobrobit tima. Ovde smo generacijski blizu, dobri smo prijatelji i retko kad izbije između nas čak i neka mala varnica. A voleo bih da ih je više. Otkako sam došao u reprezentaciju mislim da su atmosfera i odnosi između igrača fenomenalni. Možda smo nekada previše dobri jedni prema drugima, prećutimo neke stvari, propustimo da kažemo u lice ono što bi trebalo za dobrobit ekipe“.

Ivanoviću se želja ispunila. Krstajić je skinuo šminku. Sad da čujemo odgovor. Na terenu ako je moguće …

(FOTO: Star Sport)