{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Srbija primila šest komada od Nemačke i kolo pre kraja ostala bez šansi da se domogne polufinala EP...
Katastrofa!

(Od izveštača MOZZART Sporta iz Italije)

Ni repa, ni glave. Sva srpska nadanja o bajkovitom usponu “najtalentovanije“ naše U21 selekcije raspršila su se u 36 minuta igre protiv Nemačke. Toliko je mladim Pancerima bilo dovoljno da nam objasne da smo ipak živeli u zabludi, da ova generacija, uz sve dužno poštovanje, nije moćna kao što smo mislili ni kako se i sama predstavljala. A nije vala ni vođena kako bi trebalo da se vodi ekipa koja pretenduje na najviši plasman. Kolo pre kraja grupne faze takmičenja na Evropskom prvenstvu Srbija je izgubila od Nemačke sa 1:6 i ostala bez šansi da se domogne polufinala.

Gde joj, po svemu viđenom u Trstu, nije ni mesto. Jer objektivno, možda je samo Hrvatska u dosadašnjem toku turnira pokazala toliko malo koliko Srbija. I to samo možda. Orliću su u obe utakmice izgledali kao da prvi put igraju zajedno. Kao da su na Evropsko prvenstvo došli iz parkića. Bez ideje šta će s loptom, sve nadajući se da će rival sam da se spotakne da istu i da će nama pehar s neba pasti u ruke.

Ne ide to tako. Ne kad se dođe do nivoa kad igraš sa već ozbiljnim evropskim fudbalerima. Ne prolaze tu detinji trikovi, ne prolaze priče o drugarstvu i dobroj atmosferi... Trebalo je rivalima ući u kost, trebalo je nešto uigrati, pa da vidimo bar neku smislenu akciju koja se ne svodi na soliranje.

O utakmici? Zgazila nas je Nemačka. Zgazila, pa onda razvlačila po blatu dok smo mi nepomično gutali i trpeli silnu snažnijeg i boljeg. Nemoćni. Poniženi. Toliko da nismo imali snage ni da kažemo: Dosta je.

Štaviše, mazohistički smo se nudili. Prvo je Uroš Račić potrčao da dželatu doda batinu. Pa i Saša Lukić. I onda smo prestali da igramo fudbal. Nešto malo krvi u nastavku uneo je rezervista Predrag Ranđelović, pa čak i Andrija Živković, ali kad god bi pomislili da možemo bar do časnog zbogom Nemci bi nas podsetili da se na Evropsko prvenstvo ne dolazi da bi se improvizovalo. Realno, Srbija je ispala i pre no što je turnir počeo. Jer ma šta pričali iz srpskog tabora došli smo nespremni, s nosevima u oblacima.

Austrijanci prvo, a danas i Nemci spustili ih na zemlju. Pa još niže. Tačno četiri godine nakon što su Živković, Srđan Babić, Milan Gajić, Vukašin Jovanović i Ivan Šaponjić podigli svetsku krunu na Novom Zelandu. Poslednji mohikanci zlatne srpske generacije odigrali su poslednju utakmicu u mlađim selekcijama. Pre četiri godine javnost je molila selektore da ih sve odmah gurnu u A tim da iz srpskog fudbala odstrane onaj gubitnički gen, ali desilo se upravo obratno – pre je on proklijao no što su oni počeli da nose igru seniorskog tima. Posle brodoloma u Trstu sasvim je jasno da mnoge iz ove nove generacije nećemo ni dočekati u A reprezentaciji...


NEMAČKA – SRBIJA 6:1 (3:0)
/Rihter 16, Valdšmit 30, 36, 80, Daud 69, Majer 90+2 – Živković 85pen/

Stadion: Nereo Roko, Trst
Gledalaca
Sudija: Ištvan Kovač (Rumunija)

Nemačka (4-1-4-1): Nibel – Klosterman, Ta, Baumgartl, Henrihs – Egeštajn (od 67. Majer) – Oztunali (od 46.Amiri), Daud, Nojhaus, Rihter (od 73. Nmeča) – Valdšmit
Srbija (4-3-3): Radunović – Gajić, Milenković, Babić, Bogosavac – Lukić, Račić, Pantić (od 45. Ranđelović) – Živković, Jović (od 69. Joveljić), Radonjić (od 85. Lutovac).

Foto: UEFA

Najnovije vesti


×