Kraj rata u Čelsiju, najveća pobeda Antonija Kontea: Smenio je Abramovičevog čoveka iz senke protiv kojeg nije mogao ni Murinjo

Koliko je pobeda nad Mančester Junajtedom i nad Žozeom Murinjom bila velika za Antonija Kontea, još je veće to što je jutro posle nje klub napustio čovek kojeg Italijan nije mogao očima da vidi - tehnički direktor Majkl Emenalo!

Član čuvene nigerijske generacije sa Mundijala u Americi, potom skaut i riba koja je plivala u svim menadžerskim vodama bio  je unutrašnji neprijatelj Kontea i mnogih prethodnih trenera Čelsija jer je status u klubu zacementirao kao desna ruka Romana Abramoviča. Danas je podneo ostavku posle 10 godina rada i velikog uticaja u Čelsiju...

Spekulisalo se prethodnih dana da će Antonio Konte biti taj koji će podići otpremninu sa Stamford Bridža. Pogotovo posle debakla u Rimu. Pobedom nad Mančester Junajtedom ostavio je Čelsi u trci za odbranu titule, ali i konačno dobio rat sa Emenalom koji mu je dugo radio iza leđa.

Sve je stalo u taj jedan momenat kada oduševljeni Konte ide ka tunelu i mrtav hladan prolazi pored Emenala ne želeći ni da mu pruži ruku dok ga ovaj tapše po leđima... Konteova poruka je bila: Gotov si! Nigerijac je već tada u momentima dok ceo Stamfrod Bridž slavi pobedu nad Murinjom, napisao ostavku u glavi. Bolje da ode sam, nego...

Ducking love you Conte. My Manager #CFC #Chelsea #CHEMUN #KTBFFH #Conte pic.twitter.com/pgnFjJzglk

— CFC Tickets (@TicketsCFC) November 5, 2017

Čelsi u Abramovičevoj eri je specifičan klub u kojem uloga trenera-menadžera nije kao u većini ostalih klubova. Široka ovlašćenja koja Venger ima u Arsenalu, Klop u Liverpulu ili Murinjo u Mančester Junajtedu, nema i menadžer Čelsija. Makar ne u poslednjih nekoliko godina... Iako i ostali klubovi imaju generalne i sportske direktore, njihov uticaj na gazde kluba nije bio baš toliki kao što je Emenalov na Abramoviča. Nigerijac je bio velika prepreka Konteu, ali i mnogim pre njega. On i finansijska direktorka Marina Granovskaja su prošlog i pretprošlog leta izluđivala Kontea i mnogo puta ga naterali da se pokaje što je preuzeo Plavce.

Sve Konteove iluzije da će u Čelsiju imati ovlašćenja menadžera (zbog čega je i otišao iz Juventusa), kreirati prelazni rok i dovoditi igrače po svom ukusu su se razbijale pred Emenalovim i Marininim ovlašćenjima. Nigerijac je imao drugačije fudbalske uglove gledanja, Granovskaja je gledala samo brojke i stavljala veto na svaku iole rizičnu investiciju.

Čim je preuzeo Čelsi, Konte je naišao na blokadu. Njegove želje poput Vicela, Najngolana, Kulibalija, Bonućija, Iguaina, Pogbe, Ikardija, Stonsa, Vidala, Ridigera, Pjanića, Manolasa su ignorisane od strane direktorskog tandema, Abramovič je više verovao Emenalu i svojoj računovođi. Jedini igrač kojeg je Konte u tom prelaznom roku doveo kao svoju želju je bio Markos Alonso. Emenalo mu je još ranije kupio Kantea, a potom Davida Luiza umesto Bonućija ili Kulibalija koje je Konte želeo. I na kraju Batšuajia od 40.000.000 evra umesto Lukakua, Iguaina ili Morate?! Malo je reći da je Italijan bio besan.

 pic.twitter.com/xGQdlZraJ3

— DonkeysOut (@dchelsea89) August 6, 2017

Morao je da „izmišlja“ Mozesa, da veruje Fabregasu, Luizu i još nekima koje nije želeo u timu. I pored svega je uspeo da osvoji titulu u Premijer ligi na dominantan način. Titula mu je podigla kredit kod Abramoviča, pa je Italijan prethodnog leta dobio poklone poput Morate, Zapakoste i Ridigera na kojima je insistirao kad već nije doveo Alvesa, Lukakua, Sandra, Danila, Okslejd Čemberlena, Barklija... Emenalo mu je doveo Drinvkotera, oko Bakajoka su se složili obojica. Ali Emenalo je presekao oko prodaje Nemanje Matića, nije mu se svidelo što je Konte oterao Dijega Kostu, opet je počelo da varniči...

Poput zmije u nedrima, Emenalo je čekao pravi trenutak da ujede i otruje Kontea. U javnosti su počele „slučajno“ da cure informacije kako se Italijanu sprema otkaz, pa i kako planira ostavku... Emenalo se pojavio na klupi u Rimu, a i juče je sedeo tik iza Kontea čekajući poraz od zakletog neprijatelja Murinja koji bi vrlo verovatno presudio Italijanu.

I pored crnog oblaka nad glavom u vidu Emenala, vatreni Italijan je uspeo da se izvuče, da pobedi i da preživi... Dobio je bitku, ali ne i rat. I dalje mu nad glavom visi Marina Granovskaja. Ali posle odlaska, Emenala se lakše diše... Mnogi navijači Čelsija su ovu vest dočekali sa oduševljenjem.

A kako je zapravo Emenalo postao to što jeste u Čelsiju?

Iako povremeni reprezentativac Nigerije u onoj slavnoj generaciji, bio je ništa više od prosečnog fudbalera. Limitiranih kvaliteta, ali - kažu - natprosečne fudbalske inteligencije. Igrao je po osrednjim klubovima i za njega sve sve promenilo kada je pred kraj karijere u Makabiju iz Tel Aviva upoznao tadašnjeg trenera Avrama Granta.

Granta su njegove veze dovele u Čelsi kao hitnu zamenu na kraju prvog Murinjovog mandata. Za sobom je poveo Emenala čiji posao je bio da skautira protivnike. Postao je šef skautinga za protivnike. Za Nigerijca kruže glasine da u glavi ima kompjuter koji pamti sve igrače, sve sisteme i fudbalske detalje. I počeo je uspon na Stamford Bridžu. Grant je otišao, on je ostao...

Polako je krčio put do Abramoviča i njegovog poverenja, postao je šef cele skauting službe da bi posle tri godine u klubu bio nagrađen funkcijom asistenta menadžera sa koje je izgurao klupsku legendu Reja Vilkinsa što je tada zasmetalo mnogim navijačima Plavaca. Uspeo je da postane desna ruka Romana Abramoviča, „oči i uši“ gazde u svlačionici i Kobamu. Čovek zbog kojeg je Abramovič u svakom trenutku znao šta se dešava „tamo dole“. Anćelotiju je bio pomoćnik, a samo 12 meseci kasnije je avanzovao do uloge tehničkog direktora. Ušao je u prvi prsten rukovodilaca ispod Romana Abramoviča, a jedini je tom  društvu bio specijalizovan za poznavanje fudbalskih prilika. Ostalima su specijalnost bili finansije, marketing, menadžment...

Od tada je njegova reč imala veliku težinu u donošenju važnih odluka na Stamford Bridžu. Smenio je Viljas Boaša i presekao da ga nasledi neiskusni Di Mateo sa kojim je Čelsi napravio najveći uspeh u istoriji. Nije očekivao takav uspeh Di Mateo i morao je još malo da ga istrpi dok nije došao Rafa Benitez.

U međuvremenu je Emenalo uspeo da potpuno opčini Abramoviča, otvori mu oči i natera ga da promeni način poslovanja Čelsija. Do tada je Čelsi isključivo kupovao uspeh sipanjem Romanovih miliona. Rus je za 10 godina potrošio dve milijarde na igrače i svaki sledeći trener je imao naviku da traži i traži još više novca. Sa uvođenjem finansijskog fer-pleja, Roman je postao svestan da nešto mora da se menja i da ne može iz sezone u sezonu da samo kupuje preskupa pojačanja. Mora nešto i da se stvori.

Emenalova vizija je bila da Čelsi počne sa kupovinama mladih fudbalera sa svih strana sveta koji će se razvijati na pozajmicama, isplaćivati sami sebe kasnijim prodajama, a ako bi neko od njih dogurao do prvog tima, bio bi to čist pogodak. Čelsi nije mogao da izgubi novac na takvoj politici. Naravno, skupi kapitalci su i dalje morali da dolaze. Ali manje nego ranijih sezona kada su kupovani čitavi timovi novih igrača.

Međutim, kada je Roman rešio da vrati Murinja, to je značio i udar na Emenalovou strategiju razvoja kluba. Nigerijac je bio toliko razočaran da je ponudio ostavku čim je shvatio da se Murinjo vraća. Jer, Murinjov način rada znači trošnje gomile novca na zvučna pojačanja. Murinjo je surovi kapitalista kojeg je baš briga koliko šta košta i garantuje uspeh svojim skupim procenama. Kod Portugalca nema mesta za eksperimente i mlade fudbalere, Emenalova vizija je bila sušta suprotnost. Zbog Murinja su mu propali projekti poput Lukakua ili De Brujnea koje je Portugalac škartirao bez hrabrosti i osećaja da im pruži priliku. Ipak, Abramovič je odbio ostavku i počeo je da tinja požar na relaciji Murinjo i Emenalo.

Završilo se otkazom Posebnog posle dve godine i nekoliko meseci. Emenalo je slavodobitno dao jedan od retkih intervjua u kojem je čak izbegavao i da pomene ime Murinju. Tokom celog intervjua ga je nazivao Osoba. Jasno je kakav je bio odnos njih dvojice.

Provlačile su se razne priče o tom periodu. Jedan od najglasnijih je bila da su Murinja „izbušili“ igrači poput Azara, Fabregasa, Kurtoe i još nekih. Svlačionici se nije sviđalo što je Murinjo za svaki neuspeh u očajnom početku sezone javno etiketirao pojedince. Emenalo je sa druge strane, uvek imao pristup svlačionici i prilično dobre odnose sa nekim igračima. Šta se tu desilo, možemo samo da pretpostavimo...

Preživeo je deset trenera za 10 godina u Čelsiju, ali Kontea nije. Posle godinu i kusur dana odlazi kao poražen. Potezi koje vukao od dolaska Kontea uglavnom su bili pogrešni dok je Italijan skoro iz svake procene izvlačio maksimum i pogađao. Ipak, ne može se reći da je Emenalo poražen samo na osnovu rezultata u prethodnih godinu i po dana. Bio je najzaslužniji za dovođenje Azara, ali i taj koji je presekao da Kavani nije igrač za Čelsi. Doveo je Kurtou, Aspilikuetu, Kristensena, ali  Babu Rahmana, Papija Đilobođija, Kenedija, Danila Pantića, Majkla Hektora, Meta Mijazge... To su igrači koje nijedan trener u Čelsiju nije želeo niti je čuo za njih.

Konte je uspeo da izgura svoje sa suženim resursima i da napravi ime na Stamford Bridžu. Poznat je po izlivima emocija i temperamentim reakcijama nakon pobeda, ali onaj juče je bio poseban. Trenutak kada orkestrira egzaltiranim navijačima Čelsija bio je i proglašenje pobede u klupskom ratu. 

(FOTO: Action images)