Lalatovićev emotivni monolog: Sede u loži, gledam ih jer znam šta rade, a oni mi se smeju u lice i kao - polako, smiri se...

Obično su to kurtoazne izjave. Ali na Banovom brdu još nisu zaboravili utakmicu sa Radničkim koju su izgubili usled skandaloznog suđenja Ilije Brdara. Temperamentni Nenad Lalatović se posle te prvenstvene utakmice suzdržao.  Pred novinare nije ni izašao. Nije mogao. Ko zna šta bi tada rekao kad ga ljutnja nije popustila ni četiri dana kasnije.

Pitanje novinarke TV Arena Sport o kadrovskim problemima Čukaričkog pred polufinalni okršaj sa Partizanom pokrenulo je višeminutni monolog emotivnog Lalatovića... I cela fudbalska Srbija verovatno će se saglasiti, jer nije on ni prvi ni poslednji koji je izgubio živce. Problem je samo što se ništa neće promeniti.

Bilo kako, pročitajte...
“Posle utakmice sam zato i pobegao. Poznavajući svoj temperament i koliko sam iskren, ono što bih ja rekao posle utakmice,  verujte mi, to nikako ne bi bilo dobro u Srbiji. Tim je sastavljao gospodin, ovaj, nemam pojma ni kako se zove, ne želim da izgovaram to prezime (sudija Ilija Brdar, prim.aut). Al’ me čudi malo i vaš ovaj sa Arene, ni njemu ne želim da izgovorim ime (sekretar Sudijske komisije Igor Radojičić, prim.aut). Pošto je on velike sudija i ovde nam je držao predavanje kako treba, a sve što je pričao nama na Areni je rekao kontra. Da je bilo sve regularno, regularni crveni kartoni, regularan penal. E, zbog takvih situacija me sve to i boli“, počeo je Lalatović.

Nije bilo potrebe za drugim pitanjima. Reči su samo izlazile.
“Kadrovska situacija nije onakva kakva treba da bude, jer smo dobili dva crvena kartona, jedan penal... (Darku) Zoriću je slomljena vilica, nije njihov igrač dobio čak ni žuti karton. On je jedan od naših najboljih igrača, vratio se posle dve teške povrede. Zorić sad ima šine, što se kaže, neće moći da jede dva meseca. Izmasakrirali su nas na toj utakmici“.

I dalje o Iliji Stolici, koji je baš posle sudara sa Radničkim napustio mesto šefa struke Vojvodine.
“To je tamo (u Nišu, prim.aut) i Stolica doživeo, pa je napustio klupu i otišao da sedne na tribine. Apsolutno odobravam. Da je napustio stadion za ono što se njemu desilo odobravao bih i to, a ovo tek što se meni desilo? Trebalo je da sednem u avion i da otputujem u Ameriku, ne znam ni ja gde da odem posle svega toga“.

Za kraj, možda i detalj koji najbolje govori o tome u kolikom je blatu srpski fudbal.
“Stvarno je bilo onako ponizno... Gledajući neke ljude koji su bili u loži. Kad ih ja pogledam, jer znam šta oni sve rade i kad ih pogledam, a oni mi se smeju u lice i kao govore: Polako, smiri se, ja sam ovde glavni...“

Niko od nadležnih organa nije se oglasio povodom ove, a i mnogih prethodnih utakmica. Verovatno i neće.

(FOTO: Star Sport)