Mančester - sedam godina, jedno četvrtfinale i skoro milijarda evra bačenih u vetar: Dajte još, ovo nije dosta!

Život teče dalje, ali u Mančesteru je vreme stalo. U utorak, oko 22.35, industrijski grad u srcu Engleske pretvorio se u mesto fudbalske strave i užasa u kome Žoze Murinjo liči na prikazu, a kamermani traže onog ko je Junajted napravio velikim.

Nije slučajno, posle poraza od Sevilje (1:2) zumirana loža i u njoj skamenjeni ser Aleks Ferguson. Poslednji veliki trener kog su Crveni đavoli i ostrvski fudbal imali verovatno proklinje trenutak kad je u kancelariji Old Traforda, pre petnaestak godina, rekao da je Portugalac taj koji će jednog dana voditi slavni klub. Želja mu se ostvarila. Planovi nisu. I neće skorije.

Sve dok američki vlasnici budu posmatrali Mančester kao brend koji im donosi novac, zaboravljajući da su sportski rezultati važniji od ekonomskih ili dok samoprokamovani Posebni trener ne počne da se menja ili prilagođava modernim tokovima.

Ili prvi drugom ne upumpaju još novca. Izgleda da ovih 350.000.000 evra, za dve sezone Žozea Murinja na klupi velikog kluba, ne vrede ničemu.
„Pitate me da li moramo da trošimo još, a ja vam kažem da sve mora da se menja. Baš sve. Svi troše novac, zar ne? Ne samo mi. Jesam li u pravu? To je prirodan proces, svaki klub ulaže, ne kupuje samo čisto promene radi. Nismo mi jedini koji investiraju u igrače, svi to rade“, mirno je odgovorio Murinjo, uz konstataciju da poraz od Andalužana „nije smak sveta“.

I nije, ali je porazno i neprihvatljivo da Mančester od 2011. i finala na Vembliju, kad ga je tukla Barselona, u klupskim almanasima do danas ima još samo jedno četvrtfinale Lige šampiona (2014, realno ni tad se ništa nije pitao protiv Bajerna). Malo je to za klub naviknut na najviše. Zato je u jednom TV studiju Stiven Džerad bio jasan:
„I dalje mislim da su Mančesteru potrebna tri ili četiri igrača svetske klase“.

A od pomenute 2011. i tog finala sa Barselonom Mančester junajted je u tim uložio 822.000.000 funti. To je oko 928.000.000 evra. Približno isti novac bacio je Pari Sen Žermen (čak prebacio milijardu) od dolaska arapskih vlasnika. I opet mućak na toj najvećoj sceni.

Zato Džerardov nekadašnji saigrač iz reprezentacije Engleske Pol Skols nije saglasan:
„Troše novac u svakom prelaznom roku i posle svakog pričaju kako im, navodno, nedostaju još tri-četiri igrača da bi bili bolji. A ja vam kažem da u Junajtedovom timu ima fudbalera koji igraju napadački“.

Jedan od njih trebalo bi da bude Aleksis Snačez. Čileanac je opet zaboravio da dođe na utakmicu. Drugi, Romelu Lukaku, odaje utisak špica koji će ako iskoristi prvu šansu povesti svoj tim ka trijumfu, međutim, ako promaši onda nastaju problemi koji nemaju toliko veze s nogama koliko s glavom. Ne samo kad je Belgijanac u pitanju
„Pojedinci su se krili od lopte. Neke stvari sa određenim igračima bile su pogrešne. Svako od nas ponaosob je očekivao više, a nismo pružili partiju u skladu sa svojim kvalitetom. Nismo ni zaslužili da prođemo“, oštar je Lukaku.

Naš Nemanja Matić je dodao kako „nema opravdanja za eliminaciju“, međutim, da li su igrači krivi? Da li ima nešto i do trenera? Kakvu poruku je Murinjo poslao svom timu odlukom da Maruan Felaini - sjajan u defanzivnim zadacima, ali odavno posvađan s loptom kad valja krenuti napred - počne umesto kreativnog Huana Mate u situaciji kad je Junajtedtu potreban makar jedan gol? To je znak uplašenog čoveka koji je sjano pročitala Sevilja i čak 21 put šutnula ka golu Mančestera.

E, to je Žoze Murinjo... Nekada na vrhu Evrope (Porto 2004, Inter 2010), kasnije blizu finala (triput uzastopno ispadao u polufinalu od Barselone, Bajerna i Borusija Dortmund na klupi Reala, odnosno od Atletika na istoj stepenici dok je vodio Čelsi), ali sve dalje od završnice. Pre tri sezone izbacio ga je PSŽ u osmini finala, sad Sevilja.

Pada polako... Ili brzo...
„Pogledajte Mančester Siti i videćete da su igrači na istoj talasnoj dužini. Analizirajte pak Junajted i shvatićete da su, kao individue, dobri koliko i njihovi gradski rivali, ali nisu kolektiv. Ako bi ta dva tima mogla da se spoje u jedno i budu vođena kao što je slučaju sa Sitijem, verujem da bi i igrali kao Građani. Na primer, ako bi promenili trenere, Junajted bi radio isto što i Siti sad, jer i na Old Trafordu imaju fudbalere iz kojih bi Pep Gvardiola znao da izvuče najbolje. Ne bi igrao na način na koji Murinjo insistira“, ocenio je Ijan Rajt, nekadašnji napadač engleske reprezentacije.

Mančesteru je do kraja sezone ostalo da se bori još samo za FA kup (u subotu igra četvrtfinalni meč sa Brajtonom). Prilično frustrirajuće za tim koji je Premijer ligu počeo sa četiri vezane pobede bez primljenog gola i o kome se krajem leta pričalo kao kandidatu za pehare.
„Nemojte mi samo reči da Junajtedovi igrači ne gledaju Sitijeve utakmice i primećuju kako briljantno i slobodno igra njihov protivnik. Nemojte mi ni govoriti da baš tako Pol Pogba, Markus Rašford i Antoni Marsijal ne žele da igraju“, dodao je Ijan Rajt, misleći na kreativnost koju Gvardiola daje svom timu, za razliku od Murinja koji svoje igrače tretira kao robove dužne da ispunjavaju taktičke zamisli.

Najčešće pogrešne. Nije ni čudo što ga ostvrski mediji „briju“.

FOTO: Action images