Maroko VS Španija: Duga istorija zategnutih komšijskih odnosa i Doha kao Kazablanka

Mundijal u Kataru je, možda više nego bilo koji pre njega, prožet politikom. A polemikama u vezi sa Fifom i kontroverznim izborom zemlje domaćina, dodaju se i neizbežne i nezgodne utakmice među zemljama sa neraščišćenim računima. Nekada vekovnim, kao što je slučaj sa Španijom i Marokom.

Danas su ove dve zemlje uslovno rečeno saveznici. Ali ovo savezništvo je uglavnom zasnovano na drskosti jednih i licemerju drugih. Jer Maroko je, naravno, zemlja u kojoj se ne poštuju ljudska prava onako kako smo navikli u Evropi. Ali pošto štiti spoljnu granicu Evrope i ne dozvoljava milionima afričkih migranata da pređu Gibraltaski moreuz ljudska prava nekako blede.

Morsku granicu između dve zemlje ipak svake godine preplovi oko 30.000 ljudi – najčešće u organizaciji marokanske mafije. A ne smemo zaboraviti ni druge vrste mafija koje preko iste prenose na stotine tona hašiša, i čiji je trenutni glavni bos – zvani “Mesi“ - veliki ljubitelj fudbala.

Policije dve zemlje su prisiljene na saradnju. Na primer, svesrdno sarađuju na obe strane žičane ograde oko španske enklave u Africi, Melilje, koja se preskače na sve moguće načine (pre neki dan smo videli i paraglajdera), i gde tu i tamo poneko i pogine. Jedni mlate, drugi žmure.

Kada god kralju Muhamedu nešto zasmeta, popusti poneki granični prelaz. Uglavnom ga muče postkolonijalni sukobi oko Zapadne Sahare, mada ovde u šali kažu da bi mu mogao zasmetati i loš rezultat u osmini finala.  

Skoro milion marokanskih imigranata živi u Španiji. Legalnih, jer se ilegalni ne broje. Najviše ih je u Kataloniji, Andaluziji i Madridu, i njihova ulična slavlja ovih dana nisu prošla nezapaženo. A imajući u vidu nešto temperamentnije slavlje koje su organizovali u Belgiji, španska policija je stavljena u stanje pripravnosti. A u pripravnosti su i radikalno desničarski navijači Reala i Atletika, koji su sazvali društvo da “brane ulice Madrida“.

Jer, u zajednici novih stanovnika Španije sigurno je najgore biti „moro“ – kako ovde pogrdno nazivaju Marokance i Arape uopšteno. Po društvenim mrežama kruži slika policijske uniforme u kojoj kažu da će izaći na teren La Roha, da ne pominjemo druge, mnogo neumesnije viceve. Uzgred budi rečeno, ni u Maroku nije ništa bolje - tamo se govori o istorijskoj osveti i ponovnom osvajanju Al Andalusa.

Brisel, pre no što je sve otišlo dođavola (©Reuters)

Pritom, španska zastava, nacija i reprezentacija nisu jednostavna stvar. Patriotizam u pluralnim državama je uvek komplikovan. Pa tako postoji i deo Španaca koji će u ime progresa i pluralizma navijati za Maroko. Kao i Marokanaca koji su rođeni ili proveli život u Španiji i ne znaju koju bi državu odabrali.

Istina je da su ove dve nacije duboko prožete, sa svim dobrim i lošim stranama koje nose takvi komšijski odnosi. U Španiji slabo ko zna ko je Zijeh. Ali Ašraf Hakimi je na svim naslovnim stranicama. Kako i ne bi. Dete marokanskih imigranata, rođen u Hetafeu, od svoje osme godine igrao je u školi Real Madrida. I možda bi i danas, da Zidan nije odabrao Karvahala.

A dvojno državljanstvo imaju i drugi, kao Ez Abde – trenutno ustupljen Osasuni od strane Barse. On, kao i Ašraf i Munir Muhamedi (rođen u Melilji) spadaju u 15 igrača „Lavova sa Atlasa“ koji su odrasli izvan svoje zemlje porekla. Za sada je, od „Španaca“, jedino Braim Dijaz, odlučio da sačeka špansku reprezentaciju.

Uz njih, mnoštvo Marokanaca je igralo ili igra u španskoj ligi. Trenutno su to Bono i En Nesiri (još jedan koji je imao mogućnost da zaigra za Španiju) u Sevilji. Ili El Jamik – kojeg smo videli kako slavi sa palestinskom zastavom, u Valjadolidu.

I sam selektor Maroka, Valid Regragi, je neko vreme bio fudbaler Rasinga iz Santandera. Za svoje fudbalere je rekao: “Braniš boje zemlje koju osećaš u srcu“.

Regragi, koji je uspeo da u kratkom periodu od odlaska Vahida Halihodžića ujedini ekipu i vrati odbeglog Zijeha, nada se da će svojoj zemlji doneti istorijski uspeh. Poslednji put su se kvalifikovali u osminu finala 1986. u Meksiku, a sada naziru mogućnost istorijskog plasmana u četvrtfinale. Jer Španija, kao što je poneki poznavalac pominjao i pre početka Mundijala, može da pobedi svakoga – i da izgubi od svakoga.

Oružje Maroka, pored intenziteta i smrtonosnog desnog krila, pre svega leži u motivaciji i ogromoj želji da prođu dalje. Golman Munir El Kajoui je izjavio da će “poginuti na terenu za narod Maroka“, a cela država je zaustavila sat da bi gledala ovaj susret.

Španija i Maroko su se u istoriji suočili samo tri puta, sa dve pobede na strani Furije i jednim izjednačenjem, koje je obeležilo „Lavove“ kao nesrećnu prvu eliminisanu reprezentaciju na Mundijalu u Rusiji, uz polemičnu ulogu VAR-a. Osam tadašnjih igrača je sada u Kataru, ali priča je sasvim druga. “Možemo da pobedimo bilo koga“, izjavio je Ez Abde, dok Hakimi poručuje da se afričke reprezentacije generalno potcenjuju i da im je namera da to isprave.

Ašraf Ben Ajad, jedan od najpraćenijih marokanskih novinara, objašnjava za španske medije da nisu favoriti, ali da imaju mnogo više samopouzdanja. I dodaje da bi Furiji bilo neuporedivo lakše sa Hrvatskom. Pritom, ukazuje na jedan veoma bitan faktor – publiku. “Pratiće nas 50.000 navijača, kao da ste u Kazablanki ili Tangeru“, navodi ovaj bivši reporter Al Džazire i dodaje: “Nećete moći da verujete“.

Kada se radi o jedinoj preživeloj arapskoj reprezentaciji logično je da će čak i “lažni” navijači koje je platio Katar kao domaćin turnira postati pravi. A neiskusna ekipa Luis Enrikea bi i te kako mogla biti žrtva ove atmosfere.

“Jedna od najboljih reprezentacija na svetu“, po rečima Valida Regragija, protiv Japana je bila blizu najvećeg neuspeha i sramote u istoriji, i možda bi bila eliminisana, da ih nije spasao nemački ponos, i novi španski heroj – Kai Haverc.

Neki misle da je sve bilo smišljeno i namerno, da bi se izbegao prerani susret sa Brazilom. Ali nijedan španski medij se nije upecao na ovaj mamac, inače idealan da im spase ponos. Fudbalska javnost je uzdrmana i sveopšti utisak je da se radi o nepouzdanom i nepredvidivom sastavu, kao i da je utakmica protiv Japana bila prava sramota za ekipu koja navodno cilja ka najvišim mestima na podijumu.

Luis Enrike ipak ne menja ideje.

“Igraćemo kao i do sada. Izbacivanje lopte nam ne bi donelo pobedu nad Japanom. Moja ideja je ista kao što je bila u Barseloni – dominiranje igrom“.

Novinarima zamera što su se fokusirali na, po njegovom mišljenju “samo deset minuta“ loše igre protiv Japana.

Španci koncetrisani na fudbal (©Reuters)

U tome su složni i njegovi izabranici, kao Gavi i Morata.

“Nije moguće sada se odreći sistema igre u koji verujemo“, naveo je MVP utakmice protiv Kostarike, dok Morata smatra da činjenica da je on jedina prava devetka, i da se, kada je izašao iz igre protiv Japana, Španiji izmakao rezultat, nema nikakav značaj.

Protiv Maroka, a u korist La Rohe, može da igra činjenica da se ne radi o disciplinovanoj i automatizovanoj ekipi, kao što je Japan, nego da se njihove tehničke sposobnosti i intenzitet kombinuju sa greškama koje mogu da budu iskorišćene.

Ipak, grešaka je mnogo i na strani Španaca: odbrana i dalje klima – Rodrigo u ulozi štopera je tome najbolji dokaz. Na bekovskim pozicijama ni Karvahal ni Aspilikueta nisu sjajni, a Đordi Alba, verovatni izbor selektora, neće imati nimalo jednostavan zadatak sa Zijehom i Hakimijem. Sredina terena je, čini se, nedodirljiva, a ostaje da se vidi da li će Ansu Fati dobiti više šanse u napadu. Dani Olmo, Feran Tores i Marko Asensio će verovatno imati prednost u odnosu na Fatija i Moratu. Recept deluje isti, menja se valjda samo raspoloženje.

Inače, danas je u Španiji neradan dan, slavi se donošenje prvog demokratskog Ustava, u čemu neki vide skrivenu simboliku. Bilo kako bilo, može se garantovati da će televizijska publika biti mnogobrojna, a i da će narod imati dovoljno slobodnog vremena da organizuje proslavu – ili šta god. Nadajmo se da će i policija uspeti da se odmori.

Piše: Ognjenka MARIĆ

------------

Budi u timu koji ne gubi - svakog dana Mundijala Mozzart deli 11 puta po 50.000 dinara

------------

SVETSKO PRVENSTVO - OSMINA FINALA

Subota

Holandija - SAD 3:1 (2:0)

/Depaj 10, Blind 45+1, Damfris 81 - Rajt 76/

Argentina - Australija 2:1 (1:0)

/Mesi 35, Alvarez 57 - Fernandez 77ag/

Nedelja

Francuska - Poljska 3:1 (1:0)

/Žiru 44, Mbape 74, 90+1 - Levandovski 90+9/

Engleska - Senagal 3:0 (2:0)

/Henderson 38, Kejn 45+3, Saka 57/

Ponedeljak

Japan - Hrvatska 1:1 (1:0) - penalima 1:3

/Meada 43 - Perišić 55/

Brazil - Južna Koreja 4:1 (4:0)

/Vinicijus Žunior 7, Nejmar 13, Rišarlison 29, Paketa 36 Sung Ho 76/

Utorak

16.00: (7,00) Maroko (4,00) Španija (1,60)

20.00: (2,00) Portugalija (3,50) Švajcarska (4,40)

***Kvote su podložne promenama