Milan (još) nije top klub

"Mislim da još nismo tu, među top klubovima."

Rečenica koju je nekoliko minuta pre početka prvog polufinalnog meča Lige šampiona između Milana i Intera izgovorio Paolo Maldini. I ako je uopšte bilo onih, pre svega među navijačima kluba, što su pomislili da je tehnički direktor doskorašnjeg šampiona Italije previše skroman, da ne želi da ponese zasluge za sve što je uradio tokom četvorogodišnjeg rada iz direktorske fotelje, brzo su ih fudbaleri milanskog tima uverili u tačnost Maldinijevih reči.

Milan nije top klub. I ne govorimo tu o istoriji sedmostrukog prvaka Evrope i devetnaestostrukog šampiona Italije, već o aktuelnom trenutku, što je tim sa San Sira potvrdio tri puta samo u poslednjih sedam dana. Dva puta protiv Intera i još jednom protiv Specije, između okršaja sa gradskim rivalom. U tako kratkom vremenskom intervalu Milan je ispao iz Lige šampiona i šanse da se naredne sezone nađe u istoj sveo na minimum. U godinama kada mu finansijska stabilnost umnogome zavisi upravo od utakmica u elitnom evropskom takmičenju, Milanova situacija bi se mogla okarakterisati kao hod po ivici.

Kako se, posle sezone u kojoj je prigrlio 11 godina dugo čekani Skudeto, Milan našao u ovoj poziciji?

"Treba da investiramo sada, da bismo dostigli taj nivo (top klubova) i ne rizikujemo da napravimo korak unazad", dodao je Maldini u nastavku gorepomenute rečenice, poslavši jasnu poruku vlasnicima kluba na čelu sa Gerijem Kardinaleom. Samo što je to morao da uradi još prošle sezone kad već čelnici nisu osetili trenutak, jer Milan je, čini se, u međuvremenu već krenuo da korača unazad. Propustio je priliku da na prizemlje nadogradi još jedan sprat kuće.

Podsetimo da su Maldini i njegov saradnik Frederik Masara letos do poslednjeg časa pregovarali sa Kardinaleom oko nastavka saradnje tražeći od njega garancije da će dobiti novac potreban za jačanje igračkog kadra i novi ugovor potpisali sat i po vremena pre isteka prethodnog. Ipak, novac dobili nisu. Makar ne u meri u kojoj je bio potreban. Rosoneri su prošlog leta odradili jedan od slabijih prelaznih rokova, uloživši gotovo duplo manje para nego godinu dana ranije.

Milanove kupovine za sezonu 2022/23

Sa limitiranim budžetom Maldini i Masara nisu uspeli da unaprede tim. Štaviše… Milan nije pojačao nijednu od pozicija na kojima je sezonu ranije škripalo. Nije doveo desno krilo niti rešio pitanje plejmejkera, promašio je sa rezervnim napadačem, ali i sa jedinim igračem u kojeg je uložio ozbiljan novac. Ni "kusur" pojačanja (izuzev Malita Tšaua) nisu bili pogoci kao prethodnih godina… Pride Milan nije "pokrio" odlazak Franka Kesija, igrača kakvog Rosoneri u sastavu trenutno nemaju, sposobno da pokrije više pozicija u veznom redu, po potrebi odigra i iza napadača. Po njegovom odlasku, zbog manjka opcija na sredini terena, ulogu je preuzeo Ismael Benaser i očigledno se preopteretio, koleno mu je stradalo, propustiće dobar deo naredne sezone, pa je Milan već u startu u problemu. I tek će biti ukoliko dopusti da mu se ponovi aktuelna sezona, da mu rezultat zavisi praktično od jednog igrača.

Jer kada nema Rafaela Leaa, Milan je potpuno bezopasan. I nije to sam utisak, impotentnost milanskog tima u odsustvu portugalskog krila potvrđuju i brojke. Četiri utakmice Leao nije odigrao ove sezone u svim takmičenjima, Rosoneri su svaku izgubili. Od osam koliko je počeo sa klupe, dobili su samo jednu. Čak i kada bi Stefano Pioli pomislio da je trenutak da ga odmori, ujeo bi se za jezik. Milan sa Leaom na klupi nije uspevao da dobije Sasuolo, Empoli, Bolonju, Torino, dva puta Kremoneze… Ako izuzmemo Žirua, uz Leaa jedinog standardnog napadača, preostala petorica Milanovih fudbalera iz ofanzivne linije zbirno su postigli 16 golova. U svim takmičenjima! Na prethodne četiri utakmice zakazao je svako od njih, protiv Lacija su pogađali Benaser i Teo Ernadez. Poslednji Milanov gol u režiji jednog ofanzivnog igrača bio je onaj Žuniora Mesijasa početkom maja protiv Kremonezea. Zbog toga i ne treba da čudi što je Leao, iako činilo se na tek 60-70 odsto mogućnosti s obzirom na to da se vratio iz povrede, sinoć protiv Intera bio najopasniji fudbaler Rosonera.

Rafael Leao (©AFP)

Možemo kriviti Stefana Piolija zbog toga što je izgubio sva četiri Derbija dela Madonina u 2023. godini, što je posumnjao u svoju formaciju onda kada su kola krenula nizbrdo, što je limitirao minutažu najskupljem pojačanju u prethodne četiri godine (Šarlu de Ketelareu) zarad igrača koji možda naredne sezone neće ni biti na San Siru (Braim Dijaz), što je na 0:2 pola sata pre kraja dvomeča uveo štopera i debelo zakasnio sa ofanzivnim izmenama, ali teško da mu se može bilo šta reći zbog izbora igrača na drugim pozicijama i odlukama da meša karte u trenucima kada se sezona lomi.

Kao što je teško kriviti Mesijasa što je početkom drugog poluvremena prve utakmice sa Interom propustio gotovo idealnu priliku da Milan vrati u život. Podsetimo, Sandro Tonali se na sredini terena otarasio Henrika Mhitarjana, uočio kako Mesijas utrčava iza poslednje linije Interove odbrane i spojio ga sa golom. Brazilac je primio loptu, uspeo da se namesti na udarac, ali ne i da makar natera Andrea Onanu na intervenciju. Nije bio ni blizu. U toj sekvenci, pod blještavim svetlima San Sira, kao pod mikroskopom, mogla se videla limitiranost ekipe Stefana Piolija. Ekipe u čijoj startnoj postavi ima igrača koji jednostavno nisu kalibar za igranje u završnoj fazi Lige šampiona, što je uostalom i Maldiniju jasno.

Konkretno Mesijas, dugo godina niželigaški igrač koji je jednu dobru sezonu u Seriji A odigrao tek po ulasku u četvrtu deceniju života, trebalo je Milanu da posluži kao prelazno rešenje u trenucima uspona, ne i da na leđima ponese milione Rosonera do Istanbula i ispuni njihova očekivanja u polufinalu Lige šampiona protiv ljutog gradskog rivala. Opet, isti taj Mesijas se pre nedelju dana na terenu našao sticajem okolnosti, jer Pioli nije na adekvatan način mogao da zameni povređenog Benasera, već je uveo Brazilca i unutar tima napravio nekoliko pomeranja. Za to vreme Simone Inzagi je na klupi imao i po potrebi redom uvodio Marcela Brozovića, Romelua Lukakua, Stefana de Fraja, Hoakina Koreu, sinoć i Robina Gosensa…

"Razlika u odnosu na Inter je velika. U poslednje četiri utakmice gotovo da se nismo takmičili sa njima. Ovaj put doneo nam je odlične rezultate na sportskom i ekonomskom planu. Imamo mnogo mladih igrača. Današnja postava u proseku je bila tri godine mlađa od Interove. Nismo uspeli da im kontriramo, a mučili smo se i sa mnogo slabijim timovima od Intera u poslednje vreme. Kao što smo rekli prošle sezone, nismo stvoreni da igramo dva takmičenja uporedo. Rekli smo to medijima, ali i vlasnicima, oni to vrlo dobro znaju. Moramo da uložimo kako bismo ostali u top četiri", izjavio je Maldini posle sinoćne eliminacije i još jednom poslao jasnu poruku vlasničkoj strukturi.

Na potezu je Geri Kardinale. Biće mu uzalud što je uspeo da praktično sve najvrednije fudbalere veže dugoročnim ugovorima na koji će se u narednim danima obavezati i Rafael Leao. Ukoliko u predstojećem prelaznom roku ne uloži novac u nekoliko kapitalnih pojačanja, Milan bi ponovo mogao da postane tek povremeni učesnik Lige šampiona, a nad San Sirom bi mogli da se poput Betmenovog u istoimenom filmu iznad Gotema, pojave likovi Kevina Konstanta, Alesija Ćerćija, Andree Bertolaćija, Valtera Birse i brojnih drugih igrača što su postali sinonim Milanovog "mračnog doba".