Milojevićevi pretorijanci

Ova generacija Zvezdinih fudbalera, klasa učitelja Vladana Milojevića, već toliko toga je ostvarila da će se jedan deo Zvezdine bogate istorije pamtiti kao njihova epoha. Vratili su Zvezdu u Evropu, vratili su evropsko proleće na Marakanu, došli su u Ligu šampiona i na prvom meču u grupi smrti uspeli da osvoje bod. Baš tako, da ga osvoje.

Nema ovde priče o onoj polupunoj ili polupraznoj čaši. Bod je osvojen! Dakle, nikakva pobeda nije ispuštena, nikakva šansa propuštena... Naprotiv. Crvena zvezda je protiv turbo Napolitanaca igrala jedino kako je mogla. I uspela. Odbranila se i započela Ligu šampiona na mnogo bolji način nego da je ponesena euforijom igrala neki fudbal koji inače ne igra i da je zbog toga poražena. Tek posle prespavane noći i slegnutih utisaka vidi se vrednost ovog najnepopularnijeg fudbalskog rezultata. Pobeđivanje u Ligi šampiona uz lep, napadački fudbal košta mnogo više od onoga što su Zvezdine mogućnosti. I opet ne garantuje pobedu i uspeh.

Ali ono što Zvezdi daje najveće garancije i nade da može do još nekog sličnog rezultata u Ligi šampiona su Vladan Milojevič i njegovi pretorijanci iz poslednje linije.

Odbrambena linija Borjan – Stojković, Savić, Le Talek, Rodić koja je formirana pre godinu i kusur dana se pokazala kao temelj na kojoj je Milojević zidao uspehe i slagao ciglu po ciglu. Ovog leta se desila samo jedna promena u toj liniji, Miloš Degenek je zamenio Damijana le Taleka. Ali je učinak ostao isti. Čak i bolji...

Milan Borjan postaje jedan od boljih golmana u Zvezdinoj istoriji. Već je zavidan broj mečeva na kojima je Zvezdin „knindža“ napravio razliku u odnosu na rivala i doneo maksimum kokji golman može da donese. Bekovski tandem Stojković – Rodić je oživeo karijere na Marakani i postao poluga bez koje Zvezda više ne može da se zamisli. Obojica su reprezentativci, stekli su ogromno iskustvo za ovih godinu i Milojević ima ogromno poverene u njih.

Vujadin Savić je već drugu sezonu komandant odbrane, pokazuje da može da igra i sa različlitim partnerima u tandemu, sinoć je odigrao meč karijere. Kakvi su nam štoperi po reprezentaciji, Savić je odavno zaslužio da zaigra za A tim Srbije.
„Vujadin Savić je odigrao super. Baš dobar, dobar štoper“, rekao je posle meča legendarni Mile Belodedić.  

Miloš Degenek se uklopio kao da je već nekoliko godina tu. Krajišnik isijava samopouzdanjem, kako na terenu, tako i van njega. Pale ga veliki mečevi i Zvezda je u njemu dobila ono što je tražila posle odlaska Le Taleka.

Svi oni u ovom Milojevićevom sistemu deluju bolji nego što to jesu. Rastu sa ekipom i timski napredak prate individualnom nadogradnjom kvaliteta. Svaka herojska odbrana kao one protiv Krasnodara, Salcburga ili sinoć Napolija čine ove igrače boljima i podižu im samopuzdanje i svest o novim visinima i granicama. Taj sistem u kojem se tačno znaju zaduženja, mehanizmi i sloboda u igri je osnova Zvezdinog impresivnog defanzivnog učlinka. A za uspostavljanje sistema  je najzaslužniji Milojević.

Kada je Vladan Milojević preuzeo Crvenu zvezdu, prvi ispit mu je bio lak posao protiv Florijane sa Malte  (3:0), da bi u revanšu sa tri primljena gola (3:3) prošao dalje uz nezadovoljstvo mentalitetom koji su pokazali njegovi igrači. Bili su to ostaci prethodnog loše postavljenog sistema u kojem je Zvezda primala golove kako je stizala. Ta tri primljena gola na Malti su možda jedna od najboljih stvari koje su se desile Crvenoj zvezdi poslednjih godina. Dali su Milojeviću šansu da sve promeni.

Novi trener je od tada radio na zatezanju defanzivnih mehanizama u igri crveno-belih. Podigao je koncentraciju i svest igrača na maksimum, promenio je mentalitet i identitet ekipe. Doduše, tada na Malti nije ni igrao najjači tim Zvezde. Nije još bilo Borjana i Rodića. Od današnjih prvotimaca, u startnoj postavi su bili samo Savić, Stojković i Boaći. Milojević je tek udarao temlje ovog današnjeg tima...

Od tada je Zvezda pod Milojevićevom komandnom palicom odigrala 70 utakmica u svim takmičenjima. Samo je jedna ekipa tresla Crvenoj zvezdi mrežu više od dva puta - Krasnodar u Rusiji. Samo još u tri navrata je Milojevićeva Zvezda primila dva gola na meču: Bačka, Mladost, Red Bul Salcburg. Dakle, na 77 mečeva kod Vladana Milojevića u svim takmičenjima, Zvezda je na 71 meču primila jedan ili nijedan gol. Mirnu mrežu je sačuvala na čak 43 od 77 utakmica! U prošloj sezoni je u Superligi primila 19 golova na 37 mečeva, za razliku od sezone ranije kada joj se mreža tresla 33 puta.  

Bilo je utakmica u kojima nije bila favorit protiv Sparte, Krasnodara, Kelna, BATE Borisova, Arsenala, CSKA, Red Bul Salcburga i Napolija... Ali je od tih sedam protivnika primila isto toliko golova na 14 mečeva. I mnogo jači timovi bi ovde više puta vadili loptu iz mreže. Kako vreme prolaze, tako je defanzivni učinak Zvezde sve bolji. Ovog leta su crveno-beli na Marakani primili samo jedan gol za 450 minuta igre. Ukupno su na devet mečeva primili četiri gola.

To ništa nije slučajno već je plod napornog rada, vizije i plana Vladana Milojevića kao ozbiljnog trenera i čoveka koji vrlo ozbiljno shvata svoj posao. Ali i njegovih saradnika u koje ima puno poverenje.

Zato se desi da Napoli drži 65 odsto loptu u nogama, da ima tri puta više odigranih pasova, da ima tri puta više šuteva na gol, ali da ne može da probije Zvezdin oklop. Nije to puka sreća, već situacije koje je Zvezda navikla da preživljava. Više je Krasnodar držao Zvezdu u panici u poslednjijh desetak minuta na Marakani nego Napoli. Što dovoljno govoro o napretku koji je napravljen. Šanse koje je Napoli imao jesu bile dobre, jesu neke od njih bili ziceri, ali je samo dva puta Milan Borjan bio u bezilaznoj situaciji kada su ga spasli prečka i Rodićev blok na na gol-liniji.

Pred tom Zvezdom se sada nalaze dva najteža moguća ispita – gostovanja na Parku prinčeva i Enfild Roudu. Protiv trilinga Nejmar – Mbape – Kavani i Mane – Salah – Firmino. Postoji veći izazov?

(FOTO: Star sport, MN press)