Nekoliko fudbalskih godina ispred Engleza! Belgija igra tako da mora da se voli

Planirali su finale, možda će neko reći kako su ga i zaslužili, ali i ovo je dosta Belgijancima. Uspeh je, ma šta u otadžbini govorili. Nadamšili su generaciju iz 1986, popeli se na stepenicu više i umesto gubitnika, vraćaju se kućama kao pobednici. Donose bronzu i imaju razlog da slave, pošto su u borbi za treće mesto savladali u dobrom delu utakmice beskrvnu Englesku – 2:0.

Sastav Roberta Martineza je u Sankt Peterburgu pokazao da mu se igra fudbal više nego Ostrvljanima. Da loptu gura napred. Oduševljava navijače tim ofanzivnim pristupom i kad već nema borbe za Zlatni globus, dobar je i status treće reprezentacije sveta, jer je nadmašeno ostvarenje sa Mundijala u Meksiku pre 32 leta, kad su Pfaf, Šifo, Gerets i ostali tek u produžecima položili oružje pred Francuzima.

Danas nisu morali da igraju dodatnih 30 minuta, sve su maltene rešili na početku. Lopta napred, na krilo, pa „zavijuša“ Nasera Šadlija na peterac, a tamo ju je Toma Munije spakovao u mrežu i nagovestio da se satsav Gereta Sautgejta neće fudbala naigrati u pretpioslednjem meču Prvenstva sveta.

Glavni problem Engleza nastajao je onog trenutka kad bi dobili loptu. Nisu znali šta će s njom. Uz svo uvažavanje njihovih karijera, ne mogu Loftus Čik, Dajer i Delf da organizuju napade. Bar ne protiv ovakvih Crvenih đavola, koji su prepisali hrvatski recept, ostavili veznom redu Ostrvljanja prostor i čekali ih na kontre i posle niza bezuspešnih jedna je morala da se završi golom.

Najbolji pojedinac meča, Kevin de Brujne je sve vreme tražio saigrače, izgledalo je u pojedinim trenucima da je nekoliko fudbalskih godina ispred njih - tamans za toliko su i Belgijanci bili bolji od Engleza - da bi u 82. minutu udelio savršen pas Edenu Azaru, ovaj pregazio nesrećnog Džona Stoonsa i trećim pogotkom na prvenstvu overio trijumf vredan trećeg mesta.

Belgija je zaslužila najveći uspeh u istoriji. Igrala je dopadljivo. Ništa nije kalkulisala. Svesno je išla u težu polovinu žreba, oduševila preokretom protiv Japana, izbacivanjem prvog favorita turnira Brazila, jedini – uslovno rečeno – kiks, imala protiv Francuske, ali zbog načina igre zaslužila je aplauz na otvorenoj sceni. Pogotovo što u toj ekipi svi daju golove. Čak deset različitih strelaca imali su Crveni đavoli u Rusiji i pred tim podatkom mora da im se skine kapa.

Engleska je, takođe, nadmašila očekivanja. Niko je nije ozbiljno shvatao pre Mundijala, pa čak ni ka dje dobilaja utakmice protiv Tunisa i Paname, ali je Sautgejtov tim napravio veliki napredak u odnosu na prethodna takmičenja. No, još nije zreo za velike domete. Uostalom, ovo je najmlađa reprezentacija na turniru, pred njom je budućnost, te možda za dve godine na Prvenstvu Evrope ili četiri u Kataru pokaže više u završnici, pošto je danas u Sankt Peterburgu imala tek povremene prilike, ali čak i kad bi ih stvorila nije mogla da probije zid zvani Tibo Kurtoa.

BELGIJA – ENGLESKA 2:0 (1:0)
/Menije 4, Azar 82/

Stadion: Sankt Peterburg
Sudija: Alireza Fagani (Iran)
Žuti kartoni: Vitsel (Belgija), Stouns, Megvajer (Engleska)

BELGIJA (3-4-3): Kurtoa – Vertongen, Kompani, Aldervireld – Menije, Vitsel, Tilemans (od 78. Dembele), Šadli (od 39. Vermalen) – De Brujne, Azar, Lukaku (od 60. Mertens).

ENGLESKA (3-5-2): Pikford – Džons, Stouns, Megvajer - Tripije, Delf, Dajer, Rouz (od 46. Lingard), Loftus Čik (od 84. Dele Ali) - Sterling (od 46. Rašford), Kejn.

FOTO: Action images