NIŠ EKSPRES: Upoznajte Andriju Živkovića

Posle samo pet minuta u njegovom društvu jasno vam je da je Nišlija Andrija Živković smiren i lepo vaspitan momak. Nije od onih tinejdžera koji su kao "na iglama", staložen je, nigde ne žuri i krasi ga zrelost nesvojstvena momcima od 17 godina.

Teren je potpuno druga priča...

Živković "vozi" uz desnu aut-liniju kao "Niš ekspres" na auto-putu! Izuzetno je prodoran, opasan kada povuče loptu u sredinu, a "golgeterski" račun u Partizanu otvorio je projektilom u mrežu kragujevačkog Radničkog 25. avgusta. Ove sezone odigrao je tri utakmice za crno-bele u Superligi, sa impozantnim učinkom – tri gola i dve asistencije!

To nije sve...

Malo je nedostajalo da Andrija Živković 10. septembra u Kardifu uđe u istoriju srpskog fudbala. Selektor Orlova Siniša Mihajlović želeo je da ga pozove "pod zastavu" za meč sa Velsom, ali vađenje vize za Ujedinjeno Kraljevstvo u roku od nekoliko radnih dana bilo je nemoguća misija. Da nije bilo administrativne prepreke, Živković bi dobio šansu da postane najmlađi reprezentativac (rođen 11. jula 1996) u istoriji našeg fudbala! Ovako, barem još neko vreme, odoleo je rekord Mitra Mrkele koji je 17. novembra 1982, protiv Bugarske u Sofiji, igrao za SFR Jugoslaviju sa 17 godina i 130 dana.

Naravno, Andrija nema za čim da žali. Jeste fraza, ali pred njim je sve vreme ovog sveta. Mi smo "ukrali" mali deo njegovog slobodnog vremena kako bismo vam ga bolje predstavili.

Gde i kada si počeo s fudbalom?
"Čim sam se rodio, a-ha-ha...  Sačekali su me krevetac i fudbalska lopta. To je bukvalno početak, a preko puta moje kuće je klub Car Konstantin. Već od treće godine tu su me upisali roditelji. Moglo bi se reći da sam tu imao prvo iskustvo treninga ili bolje rečeno učenja fudbala". 

Mogao si dosta da naučiš i od oca Jovice?
"Apsolutno. Nekada je igrao fudbal u niškom Radničkom, često i sada razgovaramo o fudbalu. Ne znam tačno zbog čega, ali znam da je oko 20. godine prestao s aktivnim igranjem".

Kako si reagovao kada su ti rekli da ideš u Partizan?
"Prvo nisam mogao da verujem. Naježio sam se, kao i sada kada pričam o tome. Bilo je mnogo uzbudljivo. Zamislite klinca kojem je u osnovnoj školi rečeno "ideš u Partizan"! Do tada sam crno-bele gledao na televiziji, a odjednom sam postao deo toga! Nestvarno i predivno. Oduvek sam bio partizanovac, sa ocem sam gledao ponekad uživo Radnički iz Niša, ali se vrlo dobro znalo za koga navijam. Otkad sam stigao u mlađe kategorije Partizana, retko sam propuštao utakmice prvog tima". 

Kada si stigao u Beograd?
"Godinu i po dana bio sam, kako se to kaže, na "putnom trošku". Niš–Beograd–Niš... Odlazio sam na utakmice, a u Nišu privatno trenirao. Bili su to baš dobri i jaki treninzi. Kada sam završio osnovnu školu došao sam u Beograd, kratko sam bio u jednom, a posle se preselio u stan u kojem sam sada s roditeljima. Oni su sa mnom u Beogradu od selidbe. Odlaze za Niš kada sam u reprezentaciji, a dešava se da budem i sam. Oni su moja glavna podrška. Brinu se o meni na najbolji mogući način".

Fudbal je zajednički imenitelj za oba grada, ali je velika razlika između Niša i Beograda u načinu života i ambijentu?
"Naravno, Beograd je ipak daleko najveći grad u Srbiji. Nisam imao predstavu kako ću biti prihvaćen u školi i klubu, bio mi je potreban određeni period za adaptaciju. Sa ove distance čini mi se kao da je vreme od tada proletelo. Sada mi je super. Najviše vremena provodim s Miladinom Stevanovićem iz Teleoptika, onda su tu Saša Lukić i Danilo Pantić, uglavnom se mi družimo".

Nije uobičajno da se profesionalni sportista tvojih godina opredeli za redovno školovanje?
"Idem u Tehničku školu Zmaj i trenutno sam treća godina, uspeh vrlodobar. Redovno školovanje u mojim okolnostima jeste naporno, ali i dalje mogu to da postignem. Iskreno, s obzirom na to da sam u prvom timu, idem kada god imam vremena. Zahvalio bih na razumevanju svima u "Zmaju", jer za školske obaveze mi ostaje malo vremena. Često imam dva treninga, pa trening i utakmica, tako ukrug...  Čujem kako mnogi kažu "vi ste fudbaleri, lako je vama u životu", a nije uopšte! Borimo se da nešto stvorimo i od toga da kasnije živimo. Preduslov za uspeh je ljubav prema fudbalu, a ja nikada nisam razmišljao o nečem drugom. Oduvek su za mene postojali pre svega lopta i gol".

Sećaš li se prve utakmice u kadetima Partizana?
"To se ne zaboravlja. Ne sećam se doduše imena protivnika, ali vrlo dobro pamtim da smo dobili maltene dvocifrenom razlikom i da sam postigao pet golova (osmeh). Te sezone osvojili smo titulu. Nisam siguran tačno kakav sam učinak imao, ali sam Crvenoj zvezdi postigao gol. Titula je bila naša i sledeće sezone".

Ušao si u prvi tim na prethodnim zimskim pripremama, kod trenera Vermezovića. Brzo je usledio debi protiv Novog Pazara?
"I sada vidim svoj centaršut ka Mitroviću, pogodio je prečku... Nisam znao da ću ući u igru, sve mi je bilo mnogo uzbudljivo. Čini mi se da se igrao 67. minut, rezultat je bio 0:0 i iznenadila me je odluka šefa da me baci u vatru. Sve je to bilo lepo, neverovatan osećaj. Mnogi su me posle meča zvali da čestitaju, ali ja kao da nisam bio ni svestan da sam debitovao za najbolji tim u Srbiji".

Koliko ti je bilo teško kada si, nakratko, bio vraćen u omladince zbog nesporazuma oko profesionalnog ugovora? Potom si, na zadovoljstvo navijača Partizana, potpisao vernost na tri godine.
"Mnogo mi je bilo teško. Volim Partizan, sanjao sam da postanem profesionalac i igram za prvi tim. Kada mi je rečeno da se vraćam u omladince, stvarno me je pogodilo. Prihvatio sam odluku kao pravi sportista, trenirao kod Ilije Zavišića, trudio se koliko mogu. Pregovori su nastavljeni, napokon je postignut sporazum i vraćen sam u prvi tim. Zaista ne bih mogao da opišem koliko mi je to značilo i kakvo sam olakšanje osetio".

Nalaziš se u centru pažnje od utakmice protiv Tuna. U Švajcarskoj je izgledalo kao da nemaš ni najmanju tremu i da iza sebe imaš značajno evropsko iskustvo?
"Bio je to moj prvi međunarodni meč za Partizan, nije mi bilo važno protiv koga igram. Ne potcenjujem protivnika, ali jedino o čemu mislim jeste da uživam u fudbalu. Važna stvar je što na Partizan gledam kao na veliku ljubav. Dao sam sve od sebe protiv Tuna, borio se, pružio maksimum i pre nego što sam izašao na teren rekao "kako bude – biće". Ne razmišljam o tome da li je neko od mene stariji ili iskusniji. Meni je cilj da prođem protivnika, centriram ili dam gol". 

Trenutno si jedan od glavnih igrača Partizana, sa tri gola doprineo si da su crno-beli posle 5. kola na vrhu tabele?
"Čudno je što sam u tim mečevima postizao golove uvek u drugom poluvremenu. Dobro, na prvoj utakmici i nije moglo da bude drugačije, jer sam ušao u 65. minutu. Naravno, lepo mi je i mnogo mi je drago. Dobar je osećaj i kada namestiš gol, kao kada sam protiv Rada asistirao Fofani. Videćemo šta se se dogoditi dalje, nije potrebno da žurim i nimalo se ne zanosim. Moram stalno da se borim za mesto u timu, ali najvažniji je rezultat ekipe. Kada je on dobar, doći će i individualni učinak. U Partizanu imam sjajan odnos sa saigračima, sa svima sam dobar što se kaže. Uvek sam tu šta god da se od mene zatraži, a sa druge strane imam veliku podršku od svih, što je za mene vrlo važno".

Sve se odvija neverovatnom brzinom. Prošao si mlađe reprezentativne selekcije, nedavno dobio poziv od selektora mlade reprezentacije Radovana Ćurčića, a da nije bilo problema oko vize igrao bi možda i za A tim protiv Velsa?! 
"Igrati za reprezentaciju je svetinja. Zaista mi je drago da selektor Siniša Mihajlović računa na mene i smatram to velikom obavezom i privilegijom. U kojoj god reprezentativnoj selekciji da budem, mogu da obećam da ću pružiti sve od sebe. Atmosfera u mladoj reprezentaciji bila je sjajna. Svi su momci super, odlično su me prihvatili, nema veze što sam najmlađi".

Kakve su tvoje ambicije?
"Pre svega mi je bitno da se adekvatno razvijam. Želim da ostanem što duže u Partizanu, da uradim nešto za klub što će se pamtiti. Da se osvoji sve što je moguće i da se igra Evropa, a maštam naravno i o Ligi šampiona. Znam da to mnoge interesuje, ali sada stvarno ne razmišljam o odlasku u inostranstvo". 

Ko je po tebi najbolji fudbaler na svetu?
"Leo Mesi, impresionira me njegov stil igre. Ima odlične prodore, brz je sa loptom, sa lakoćom asistira i postiže golove. Kako samo prođe kroz trojicu".

Mozzart Sport je omogućio čitaocima da postave pitanja Andriji Živkoviću preko našeg internet sajta mozzartsport.com. Izdvojili smo najzanimljive...

Marko CG
Da li jedva čekaš derbi?
"Da! Ne znam kako će to izgledati. Svaki sam uglavnom gledao s tribina. Naježio bih se na atmosferu, igrače kako izlaze na teren, sve mi to izgleda super. Nikad nisam bio na "jugu", jer od dolaska u Partizan, kao član kluba, idem uvek u ložu na Istoku".

Petar, Novi Sad
Kako ćeš reagovati ako daš gol u derbiju?
"Još ne znam, verujte. Biće to spontana reakcija".

Kenan
Zašto baš broj 17?
"I zbog godina, ali je priča ipak malo duža. Odabrao sam taj broj jer je tog datuma mom ocu rođendan, a baš 17. u mesecu su me i pitali koji broj hoću. Eto, sve se nekako namestilo".

Luka
Ukoliko odeš jednog dana, za koga bi voleo da igraš i gde?
"U Španiji, za Barselonu. To mi je posle Partizana omiljeni klub".

Grobari, Padinjak
Da li bi ikada prešao u Crvenu zvezdu?
"Nikad! Ne postoji ta količina novca".

Strootman
Omiljene kopačke?
"Nemam, pošto kopačke ipak ne igraju fudbal. Dobro mi ide u ovim žutim, pa ih ne bih do daljeg menjao".

Zlatko, Banjaluka
Čiji stil igre ti se najviše sviđa od sledećih fudbalera: David Silva, Arjen Roben i Eden Azar? Da li podsećaš na nekog od njih?
"Upoređivali su me s Robenom. Od te trojice, možda baš Roben. On ima te prodore sa strane, povuče loptu unutra i zatim šutne".

L. F.
Da li ti je poznata pesma "Samo jedno ime znam, Živković Andrija!"? Ko je bolji – Džerard ili Gigs? Koji engleski klub najviše voliš?
"Pisali su mi neki ljudi na Fejsbuku o toj pesmi. Teško bih se opredelio za jednog od pomenute dvojice, fenomenalni su igrači. Od engleskih klubova favoriti su mi Čelsi i Mančester Junajted".

Vladimir
Ko ti je omiljeni igrač iz detinjstva koji je igrao u Partizanu?
"Jedan je Ilić kapiten!"

Nick SM
Hvala ti za bodove na Fantazziju! Kojih pet igrača bi mi preporučio da stavim u tim u narednim kolima?
"Na golu Stojković, u odbrani Obradović, zadnji vezni Đemba Đemba, ispred Saša Ilić i napad Kojić!"

NEMAM TVITER PROFIL! KO JE @JUSTANDRIJA?

Na internetu se može pronaći veb stranica sa tvojim imenom i prezimenom, a na društvenoj mreži Tviter vrlo je aktivan neko ko se predstavlja kao ti (@JustAndrija)?
"To je lažni profil, odnosno taj Tviter nalog nije moj. Neko svašta piše ljudima, postavlja slike koje skida ko zna gde. Dešava mi se da na Fejsbuku dobijam poruke od potpuno nepoznatih osoba, u smislu "nisam mogao da ti se javim, izvini, pa evo sada da se čujemo...", a ja nemam pojma ko je to i šta se ko dogovarao. Hteo bih da se konačno i ovim putem oglasim i kažem – nemam profil na Tviteru! Znam da postoji i veb prezentacija, ali ni to nije moje. Zanimljivo, kao da drugi znaju više o meni od mene samog. Ne znam šta da kažem, ni koliko je to dobro, ni loše. Inače, nisam neko ko provodi mnogo vremena na internetu, jer prosto dani su mi ispunjeni obavezama. Uveče, po dolasku kući, uglavnom se odmaram ili odspavam. Idem na Fejsbuk zbog prijatelja. Volim i da igram igrice s vremena na vreme, kada sam slobodan".

Kompletan intervju sa Andrijom Živkovićem pročitajte u štampanom izdanju časopisa MOZZART Sport.