OCENE – PARTIZAN: Publika jedino skandirala Beliću, svima ostalima zviždala

Od početka sezone najbolji Partizanov pojedinac opravdao je taj status i tokom revanša. U situaciji kad je savladan ostavljen je na milost i nemilost Osmanu i nije mogao ništa, ali je zato ukrotio udarac Nigrena i generalno pohvatao još nekoliko bočnih lopti. Svakako najmanji krivac za ispadanje iz Evrope.

Bolji nego u Farumu. Što nije bilo teško, jer lošiji nikako nije mogao da bude. Častio ga je i trener Danaca, Joanes Torup, preselivši najopasnijeg igrača Nordsjelanda, Ibrahima Osmana, na suprotno krilo, što je novajliji iz TSC- olakšalo posao, omogućilo da bude aktivniji u napadu, ali nikakvu korist od toga crno-beli nisu imali.

Bez obzira na efekat dvomeča, možda će u budućnosti izrasti u pristojnog štopera. Ima nešto u ovom momku što obećava, čak i kad je rezultat negativan. U postavljanju dobar, u markaciji takođe, jednom je stigao da blokirao Nigrena i spreči gol. Njegov pokiušaj sa 30 metara jeste naišao na podsmeh, ali je za razliku od ostalih makar probao nešto.

Skromno. Svaki put kad bi ga Danci pritisli bio bi u problemu. Jeste to izgledalo znatno bolje nego u prvoj utakmic, ali ima i to toga da je Nordsjeland oborio ritam u drugom poluvremenu i nije toliko napadao. Kad jeste, kapiten Partizana se mučio.

Muko moja, pređi na drugoga. Tako bi moglo da se opiše raspoloženje Partizanovih bekova, pošto je u Farumu stradao desni, a u Beogradu levi. Prolazio ih je Ibrahim Osman kao da ne postoje na terenu. Antić je večito kasnio, u nekom limbu, međuprostoru, kako da se postavi, šta da uradi... Momak iz Gane predstavljaće mu noćnu moru.

Revanš je ogolio najveću manu Senegalca, igru bez lopte. Toliko grešaka u postavljanju, loših procena, neartikulisanih kretnji odavno nije viđeno od jednog zadnjeg veznog. Sve je to pokušao da zamaskirao jednim iznošenjem lopte i jednim pokušajem u prvom poluvremenu. Džaba.

Koliko ga Partizanova publika obožava videlo se kad ga je u svlačionicu na kraju prvog poluvremena ispratila skandiranjem imena i prezimena. Sve kao nagrada za još jednu igru bez kompromisa, pokušaj da promeni ritam, ubrza akciju, promeni stranu. Bio je sve u veznom redu koji, suštinski, nije postojao. I osigurač i organizator. Ostali su počašćeni zvižducima i trebalo bi da se izvinu publici, ujedno ugledaju na Belića, kako se bori i kad je sve izgubljeno.

Igrač manje na terenu. U-ža-san! Drugloligaški igrač, daleko od bilo kakvog ozbiljnog nivoa, kome je do lične promocije stalo više nego do timskog uspeha. Čak i takav, totalno beskoristan. Da postoji manja ocena od petice bio bi prvi kandidat za nju.

Još jedno veče za zaborav, spočano sa činjenicom da nije mogao da prati brzi ritam Danaca. Nešto je pokušavao udarcima da distance ili imitacijom kombinovanjem sa Menigom, međutim, čoveku koji suštinski zna fudbal potrebni su oni koji bi njega razumeli. A takvih je u Humskoj sve manje.

Bože sačuvaj i sakloni šta je uradio u dvomeču. Apsolutno ništa! Velika nula. Zamenjen početkom drugog poluvremena. U neka po Partizan srećnija vremena bio bi prodat poslednjeg dana prelaznog toka. Ovako je publika osuđena na njegove „bravure“ makar do zime.

Kad je napadaču vrhunac utakmica pokušaj da iscenira jedanaesterac, zbog čega je opravdano kažnjen žutim kartonom, onda je to obrazloženje u kakvom se stanju Partizan kao tim i klub nalazi. Sve ostalo je u izvedbi Brazilca bilo uzaludno potrošeno vreme.

(Od 46. minuta) 5 – Teško je suditi na osnovu ove partije, ali teško će se Partizan usrećiti sa momkom koji u ofanzovnom delu tima nije poslao nijedan pas koji pravi razliku.

(Od 46. minuta) 5 – Teško je debitovati u Evropi u okolnostima u kojima živi Partizan i zato se ovom momku nema šta mnogo zameriti.

(Od 60. minuta) 5 – Ništa, ništa i opet – ništa. Ni na sredini, ni u skoku, ni pozadi.

(Od 60. minuta) 5 – Samo jedan pokušaj za pola sata, a ni on se ne može podvesti pod šansu, jer je lopta bežala od stative. Rekoše u Humskoj da se još traži, ali je publici delovao pogubljeno.

(Od 71. minuta) 5 – Nikolić Isključenja posle samo 12 minuta provedenih na terenu. Nije rekord, ali ne može biti ništa drugo do pokazatelj stanja u Partizanu.

Grobari zahtevaju da odu čelnici, tapšu treneru, on im otpozdravlja, ali im za podršku ne vraća. Sad već postaje pomalo iritantno da Duljaj veruje istim igračima, a neki baš i ne doprinose (pogledati pod Menig i Severina). Za analizu je i kako nije bilo pomaka u igri u odnosu na prvi meč. A još veće, ponašanje pojedinaca, Saldanje koji dobija žuti zbog simuliranja, a Nikolić crveni zbog udaranja igrača. I to je – odsustvo stila. Kad već nema ni „f“ od fudbala.