Od Kalinjingrada, pa u narednih deset godina: Zažmurite i zamislite tandem SMS-Radonjić

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Rusije)

„Sine, zar opet?“

„Ćale, pratim te.“

Ovako je nebrojano puta izgledala „komunikacija“ Sergeja Milinković Savića i Nemanje Radonjića tokom prolećne, klupske sezone. Dok je superstar Lacija dizao celu Italiju na noge bravurama iz kuhinje fudbalera TOP klase, krilni vezista Crvene zvezde je krčio put ka reprezentaciji golovima u srpskom plej-ofu.

Najtraženiji srpski fudbaler i momak koji je unikatna roba Superlige prepoznali su se na prvu loptu. Možda zbog toga što majstor najlakše prepozna velemajstora. Posle trijumfa nad Kostarikom imamo pravo da maštamo, čak i da euforično ludujemo, da verujemo kako će već u Rusiji njih dvojica postati novi, decenijski tandem državnog tima.

Kao nekad Moša i Tirke! Ili još bliže: kao nekad Dragan Stojković i Dejan Savićević. Kao nedavno Lane Jovanović i Miloš Krasić.

Udahnite duboko, dajte sebi mašti na volju i zamislite šta bismo sve videli u Kalinjingradu da vidimo Sergeja i Nemanju u punom sjaju. Šta bi tek mogli da vide Švajcarci? Prvi je klasa za kojoj smo decenijama žudeli, predstavlja košavu. Jak je i konstantan. Drugi je pak kao uragan. Ekstremno brz i nepredvidiv.

Iz trenutne perspektive deluje da ih razdvaja civilizacijska razlika. Sergej je najtražniji igrač Evrope, Radonjić je na pola puta da postane gotov proizvod i počeo je da pravi „samo“ razliku u Srbiji (dobro, i na nekim Zvezdinim mečevima u Ligi Evrope), međutim, više je nego dobro što su dobre relacije iz mlađih kategorija zadržali i u A selekciji. Često, gotovo svakog popodneva možete ih videti kako zajedno šetaju ulicama Svetlogorska, bazi našeg tima u Rusiji.

Ima tu i neobaveznih priča, ali teško da je Radonjić mogao da dobije boljeg savetodavca o tome šta ga čeka „pod suncem tuđeg neba“ od Sergeja. Sve što je Nemanja prolazio na mikro nivou, SMS je iskušavao u inostrastvu. Čak su obojica u jednom trenutku bili proganani, precrtani, proglašavani za loše projekte (Sergej samo prvih šest meseci u Genku). Možda ih je taj crta ljudi spremnih da se uzdignu iz pepela dodatno zbližila, naterala ih da predstavljaju jednu dušu u dva tela. Tako različiti gledajući privatni i igrački karakter, a opet slični. Spaja ih to i što se ne plaše nijednog rivala...

Dobro je što je, gledajući sve slike ovde, u Rusiji Sergej olakšao Radonjićevu adaptaciju na orlovsko gnezdo. Verovatno i zbog činjenice da zna koliko Nemanja može. To su sve recidivi pažljivo biranih igrača rođenih 1995. i 1996. godine, čiji deo je bio i ostao i Marko Grujić. Jedan od onih poput Sergeja koji je uvek video više kada je u pitanju Nemanja Radonjić.
„Moj san nije da igram u nekom velikom klubu i kao neki igrač koga gledam na televiziji. Moj cilj je da budem dobar kao moj drugar Nemanja Radonjić“, znao je da kaže u ranom pubertetu Marko Grujić.

Tako se stvaraju tandemi koji traju i koji se savršeno dopunuju. Odrednica „ćale“ s početka teksta jasno govori koliko Nemanja poštuje Sergeja i da će mu biti odan do kraja reprezentativne karijere.

Lepo ih je videti zajedno, još lepše bi bilo videti šta mogu zajedno na terenu (u slučaju da Radonjić dobije poverenje Mladena Krstajića). Savetodavno, opet tu Sergej može da ima bitnu ulogu i tokom šetnje Svetlogorskom šapne mu kako da „umrtvi“ pritisak prvog velikog meča. Posebno, što će - ako i kad dobije šansu protiv Švajcarske - cela nacija gledati u Nemanju Radonjića. I očekivati da „pojede“ loptu kao Sergej protiv Kostarike.

Čisto fudbalsk, zvuči li vam realno sledeći scenario: snagom svog jakog tela i savršene tehnike Sergej pored dvojice ili trojice Švajcaraca uspeva da sačuva loptu i samo je ćušne na bok gde Radonjić ima situaciju „jedan na jedan“.

Deluje da bi to bila obećavajuća šansa, da ne kažemo pola gola.

FOTO: Star sport, MN Press