PET NA PET – Zoran Janković: Jeste, navijao sam za Zvezdu, ali igra u Voši i život u srpskoj Atini u srce su urezali Lale

Za seniorski tim Inđije zaigrao je sa petnaest godina. Prešao je u Čačak jer je Borac bio u usponu. Iz Kragujevca prelazi u Železnik pa Vojvodinu. Novi Sad je zamenio bugarskim Liteksom i postao jedan od najboljih igrača. Sa Liteksom je uspeo da osvoji tri nacionalna kupa, a sa Dalijanom prvenstvo i kup Kine. U Bugarskoj je dobio državljanstvo i poziv za reprezentaciju. Učestvovao je na kontinentalnom šampionatu u Portugaliji.

Trenerski zanat je pekao u Inđiji, Banatu, Novom Sadu, Proleteru iz Novog Sada i sad radi u Kini.

1.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport osim fudbala i koji?
“Osim fudbala ništa nisam trenirao, ali kao dečak sam se okušao u košarci, rukometu… To su bile više školske aktivnosti...Ljubav prema fudblu sam nosio od najmlađih dana. Lopta me je uvek privlačila”.

   2.Ko Vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Bilo je mnogo sjajnih fudbalera koji su plenili i koje sam voleo”.

3. Klub koji nosite u navijačkom srcu ?
“Navijao sam za Crvenu zvezdu, ali sad mi je Vojvodina nekako više u srcu. Igrao sam za Lale, a i živim u Novom Sadu”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

 “U kvalifikacijama za Euro 2004. godine u Portugaliji igrao sam za reprezentaciju Bugarske protiv selekcije Hrvatske. Hrvati su imali sjajan tim  na čelu sa Jarnijem i odličnom generacijom. Mi smo odigrali utakmicu života”.

5.Životni i sportski moto?

“Živi i radi  gde te ljudi cene, poštuju i vole. Tako sam se pronašao u Kini gde i sada radim u klubu Peking Guoan. Došao sam na poziv direktora da pomažem u svim uzrastima od rezervnog tima, U19, U17…”.

PIŠU: Nela i Đurđe MEČANIN
Djurdje.mecanin@mozzartbet.com