PRELAZZI: Nećete VEROVATI kako Dajsler danas izgleda

Omiljena zabava srpskih tabloidnih sajtova je da pronađu osobu koja je nekad bila popularna, a onda objave njenu fotografiju iz današnjih dana, kada je slava davno prošla.

Nisu ti sajtovi glupi niti rade išta bezveze: to "Nećete VEROVATI kako danas izgleda" ili "Bila je takva lepotica, a onda joj se desilo OVO" garantovano je popularno, klikće se, čita i komentariše. Raja to voli, raja to traži, i novinari im ispune.

Ima, valjda, u svemu tome nečeg pomalo zajedljivog, ako ne i zluradog, pošto se retko kada na uvid daje da je predmetna osoba nabolje promenila lični opis: valjda volimo da vidimo da poznati stare kao i mi, da dobijaju podvaljke, da im se pojavljuju bore oko očiju, da su im grudi oklembešene a pivski stomaci sve veći – to prosečnom čitaocu ulepša dan ili mesec. Eto, džabe mu sve pare, kad je mator...

Mete umeju da budu i fudbaleri, redak je Marko Borijelo koji za ruku drži poker jedva punoletnih devojčica. Uglavnom nam nude da vidimo kako Dijego ne zna gde je, a Gaza se tetura uz neki zid.

O jednom čoveku takav tekst, ipak, nikada nećete pročitati. On je najveći fantom evropskog fudbala. Niko ga ne fotografiše; ako koji srećnik i uspe, on ga tuži, čini se da pare koje je zaradio troši samo na advokate i na čuvanje svoje privatnosti.

I tako već punih 11 godina, od jednog utorka kada je izašao pred medije i tačno u 12 časova i 2 minuta odmahnuo glavom.
"Ne mogu više".

Prethodnu noć, vele, proveo je zatvoren u sobi sa Ulijem Henesom. Razgovarali su satima, zaspao je na kauču, ali stav nije promenio. Možda i zato što je na klupi bio Feliks Magat, čiju koncepciju nije razumeo, ni voleo.

Ne zna se, dakle, kako Sebastijan Dajsler – o njemu je reč, naravno – izgleda. Ne zna se ni gde je, neki kažu da se vratio u rodno selo Lerah, tamo gde se muzu ljubičaste "Milka" krave; čulo se da se utopio u berlinsku vrevu; jedan posvećeni novinar stigao je do severnog dela grada Frajburga, u potrazi za ekskluzivom.

Ako ko i objavi, sve bude brzo zatrpano i izbrisano. Opet tišina. Opet mrak.

Možda je, eto, a da to nikad nećemo saznati, danas na klupi, u parku, hrani golubove. Možda se dobacuje loptom sa svojim sinom. Možda je u Beogradu, što da ne.

A možda će ove subote oko 15.30 časova, verovatno pokriven naočarima i bradom, jer neki mu navijači još nisu oprostili izdaju, kada je od jednog brata Henesa prebegao drugom bratu Henesu, kada je pošao onim putem kojim se u Nemačkoj najčešće ide, sa svim putokazima koji upućuju na Bavarsku, biti na Olimpijaštadionu i gledati kako Herta, njegovog saigrača i prijatelja Pala Dardaija, ugošćava Borusiju iz Menhengladbaha, njegov prvi tim.

Ovo saigrač je zapravo jasno, ovo "prijatelj" možda treba uzeti sa rezervom: baš kao što se o izgubljenom dragulju nemačkog fudbala ne zna ništa više, tako se ne zna ni da li ga je Mađar zaista voleo, tek, pomenuo ga je pre neki dan, govoreći o mladim igračima, o pritiscima s kojima se suočavaju, i tako uradio ono što Sebastijan najviše mrzi – vratio ga je u žižu javnosti...

Herta i Borusija imaju izjednačen učinak na početku sezone, sedam bodova iz tri kola, identična je čak i gol-razlika. Berlincima ide bolje nego što se očekivalo, momci sa Rajne, opet, zbog bremena istorije uvek igraju sa velikim očekivanjima, čak i ako to poneke sezone nema pokriće.

Biće to prilika da jedan od ova dva tima pokaže da može i do Lige šampiona. Ali, što je možda važnije, jeste prilika da se prisetimo čoveka koji je nestao, jednog od najvećih talenata koji nikada nije dosegao ni promil onoga što se od njega očekivalo, momka koji je trebalo da uvede Nemačku u novi vek, a kada je milenijum nastupio, nestalo je sreće, uselio se u operacione sale i na fotelje psihologa.

Nije bilo tako mekanog stopala, ni takvog logičnog, mirnog, promućurnog pasa, posebno kada uzmete u obzir tajming njenog pojavljivanja: na smetlište istorije upravo je u Francuskoj otišla generacija u kojoj jesu igrali Klinsman i Hesler i Mateus, ali čiji su glavni predstavnici bili Štefen Frojnd i Mihael Tarnat; Hrvati su ih otpilili sa 3:0 dok je svega mesec kasnije Sebastijan Dajsler dao dva gola Špancima na Evropskom prvenstvu za mlade do 18 godina i uskoro debitovao za Menš.

Nacija je imala novog heroja koji je trebalo da ih oslobodi balasta prošlosti, i mora im se oprostiti što nisu ukapirali da on nije spasilac ni rešenje, pošto je koju godinu ranije, na Svetskom prvenstvu U-17 u Egiptu bio i drugi najbolji mladi igrač sveta (prvi je bio Ronaldinjo).

Nemački fudbal će kasnije uistinu vaskrsnuti na krilima dece migranata i nekih drugih "domicilnih" zvezda – kao što će to učiniti i Bajern, gde je Dajsler trebalo da zameni Efenberga – ali tada će ovaj tip odavno biti u ilegali.

Upravo mu je "Manšaft" bio rak-rana. Taman koliko i ona koja mu je nagrizala ligamente kolena, taman koliko i crv sumnje i tuge koji mu se uselio u mozak i strpljivo mu šaputao da sve ovo nije za njega.

Prvi mentalni debakl bio je 2002. godine, kada je trebalo da bude spona između dva naraštaja; neposredno pre Mundijala se povredio i danas se možda još poneki Nemac, a ne samo onaj koji se zove Sebastijan Dajsler, pita da li bi u Jokohami bilo drugačije da su na sredinu delovali Dajsler i Balak (suspendovan), a ne Bernd Šnajder i Verderov talisman Marko Bode.

Kada je propustio i turnir u njegovoj zemlji – opet povreda, opet koleno – bilo je jasno da Dajsler, najnadareniji Nemac rođen osamdesetih, neće u novom milenijumu, niti bilo kad drugačije, uraditi ništa od onoga što je mogao.

Fudbal mu nije uzvratio ljubav, prevario ga je kao ljubavnica, pokidao mu srce, slomio mu duh, i Dajsler nije želeo više da živi u lažima, ponajmanje u onima koje bi izgovarao pred ogledalom svakog jutra.

Pobedio je sam sebe, otišao je iz tog cirkusa koji mu je zadavao strahove i nemir sa jedva 27 navršenih godina. Ostao je utisak: fudbal je na kraju izgubio.

Brojke su zato ostale mršave: 36 mečeva za nacionalni tim (tri gola), 176 mečeva za Borusiju, Hertu i Bajern, 21 pogodak (neki su bili čudesni, ili iz slobodnjaka, ili kada je kao tinejdžer s desnog krila pretrčao dve trećine terena i mirno savladao golmana Minhena 1860), tri duple krune u Bavarskoj.

Od onoga što se zna posle njegove karijere, navodno se rastao sa svojom brazilskom devojkom, sin mu još navodnije nije previše talentovan za fudbal, a Sebastijan se, neko reče, druži sa slikarima i glumcima.

Zna se i šta je rekao Diter Henes: "Danas bi bio igrač koji bi vredeo više od 100.000.000 evra. I imao bi sigurno više od 100 utakmica za reprezentaciju. Nikad ga nisam video posle. Nadam se da je dobro".

Ne zna se gde će Sebastijan Dajsler biti danas popodne; možda u rodnom selu, tamo gde se muzu ljubičaste krave, možda u Beogradu, možda na bilo kojoj klupi u bilo kom parku.

A možda će, NEĆETE VEROVATI, doći i na Olimpijaštadion, da vidi kako njegova Herta igra protiv njegove Borusije, dok njegov Bajern kasnije gostuje Šalkeu – iako nijedan od tih timova nije bio stvarno njegov, niti on njihov – i da među igračima svog kolege i potencijalnog prijatelja Pala Dardaija ugleda nekog klinca sa takvom loptom i takvim stopalom, samo sa drugačijom glavom i drugačijim srcem.

NEMAČKA 1 - 4. KOLO

Petak

Štutgart - Dizeldorf 0:0

Subota
15.30: (2,70) Hofenhajm (3,40) Dortmund (2,55)
15.30: (2,60) Augzburg (3,30) Verder (2,70)
15.30: (2,65) Herta (3,25) Menhengladbah (2,70)
15.30: (2,55) Nirnberg (3,25) Hanover (2,80)
15.30: (1,60) Volfzburg (3,90) Frajburg (5,80)
18.30: (7,75) Šalke (4,80) Bajern (1,40)

Nedelja
15.30: (1,60) Leverkuzen (4,00) Majnc (5,70)
18.00: (2,90) Ajntraht (3,35) RB Lajpcig (2,45)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Marko PRELEVIĆ
Foto: Action Images