PREMOTAVANJE: Velibor Vasović - uticaj jednog Srbina na totalni fudbal

Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka Evropu je zahvatilo do tada neviđeno fudbalsko ludilo. Sa scene je sišao čuveni italijanski katenaćo, a uz blještava svetla na veliku pozornicu izašao sistem novog doba. Ono što su tridesetak godina ranije patentirali Austrijanci i Mađari, svoj konačan oblik - i danas dobro poznato ime - dobija u izvedbi neurotičnog fudbalskog genija iz Holandije Rinusa Mihelsa – totalni fudbal! Jugoslovenski klubovi i reprezentacija nikada nisu uspeli da u potpunosti prihvate ono što novo vreme nosi – zbog toga su često u doba svoje najveće moći sedamdesetih i osamdesetih posustajali - ali eto, baš jedan naš čovek bio je od nemerljivog značaja za finkcionisanje sistema koji će proslaviti holandski fudbal i Ajaks učiniti jednim od najvećih klubova na planeti.   

Zvuči neverovatno, ali je istinito. Velibora Vasovića već 12 godina nema među nama (1938-2002), a Holanđani ne propuštaju nijednu šansu da ga pomenu i po ko zna koji put podignu do nebesa. Kako neposredno posle njegove smrti, tako i tokom Svetskog kupa u Brazilu, kada su uživali u igri Van Galovih pulena, ali se u isto vreme, uz obaveznu dozu mržnje, divili Nemcima. Jer, to su trenutno dve jedine fudbalske škole koje iole podsećaju na ta davna vremena i totalni fudbal u pravom smislu reči.   

Pomisliće mnogi kako je pretenciozno reći da je jedan Srbin bio ključna karika u stvaranju moćnog Ajaksa i činilac bez kojeg se na filozofiju Rinusa Mihelsa danas ne bi gledalo kao na potpunu fudbalsku revoluciju. Ali, da li je tako? Pa ako su se s tom konstatacijom već složili i tvorac čuvene ideologije i njen glavni protagoniosta – Johan Krojf – zbog čega sumnjati?

"Vasović je bio prva velika kupovina Ajaksa. Sećam ga se kao poštenog čoveka koji je odigrao ključnu ulogu u našem razvoju, pre svega na evropskoj sceni. Ako bi morao da ga opišem u jednoj reči rekao bih samo – karakter", izjavio je Mihels u jednom od svojih poslednjih intervjua.

Johan Krojf, zvanično najbolji evropski igrač XX veka, koji i dan danas predstavlja božanstvo u Ajaksu, o Vasoviću govori s neverovatnim poštovanjem. Iako poznat kao izuzetno sujetan čovek koji će vam retko dati za pravo, pred Vaskom, kako ga je sam nazvao, skinuo je kapu:

"Bio mi je veliki prijatelj, od njega sam toliko toga naučio. Kada je došao kod nas 1966. doneo nam je visok nivo profesionalizma. Nisam znao da takav čovek i igrač negde postoji. Igrali smo mi lepo i pre njegovog dolaska, ali s njim smo dobili ono što nam je nedostajalo – sigurnost", u dahu je pričao Krojf saznavši za smrt svog „starijeg brata“.

"Ponekad sam imao problema u defanzivi, a onda on dođe i samo kaže: „Johane, ne brini, ostavi ga meni“. U tom smislu zaista mi je bio kao stariji brat".

I ako ono „najbolji na Starom kontinetu ikada“ nije dovoljno, sve to reče najveći fudbaler u istoriji Barselone.

Rinus Mihels je bez pogovora bio veliki trener, ali njegov odnos sa Vasovićem nije bio med i mleko. Dve tako snažne ličnosti često su ulazile u sukobe. Ipak, međusobno poštovanje nikada nije izostalo. Uostalom, o genijalnosti uma slavnog Holanđanina možda i najbolje svedoči činjenica da je Vasovića gledao na utakmici finala Kupa šampiona između Reala i Partizana. Vaske je taj meč odigrao loše, čak je i etiketiran kao krivac za gol, no međutim... Mihels je video da mu je potreban igrač baš takvog profila. Čuvena je izjava Velibora Vasovića dosta godina kasnije, kada je upitan da li su crno-beli prodali tu utakmicu u Briselu:

"Ne, nije bilo prodato, nego je igrao Vladica Kovačević s upalom pluća, a Milana Galića su gurnuli u tim bez treninga, posle osam meseci vojske! Tako su generali hteli. Ovako su razmišljali: „Nema problema, daće Vaske gol, onda će dvojici da polomi noge i sve će da bude u redu“. E, neće Vaske da lomi noge kad se nekom ćefne"!

Drugačiji su principi fudbalera bili u to vreme. Real veliki, gospodski klub, pa je iz njegove perspektive gledano bilo sramotno na „silu sprečiti“ Amansija da izjednači. Sve to video je i Mihels. I on je od Ajaksa u to vreme želeo da napravi gospodski klub. Istog momenta shvatio je da je to ta karika koja mu nedostaje.

Ali, da ne bude zabune. Nije Vaske bio nevinašce. Samo savršena tehnika, pas i logika u igri, nisu mogli od njega da naprave vrhunskog igrača. Kako je sam govorio, često je umeo da se osloni na provereni sistem „lakat u grudi, kopačka u meso“, ali ne kada su to drugi od njega tražili. Zato je i bilo problema s autoritativnim Mihelsom. Pa opet, bez obzira na to, holandski stručnjak znao je da igračima trebaju autoritet i sigurnost na samom terenu, kada utakmica počne. Sa Vasovićem u timu dovršio je šampionski mozaik.

Ajaks je među prvima, uz još nekoliko nemačkih klubova, prešao sa tada klasične formacije 4-2-4 na 4-3-3, koja je s takvim igračima imala neverovatnu moć transformacije. Ipak, to i dalje nije bio „gotov proizvod“. U finalu 1969. protiv Milana doživljen je težak poraz – 1:4. Posle utakmice došlo je do ozbiljnog „sukoba“ između Vasovića, strelca jedinog gola za Holanđane i Mihelsa. Vaske je javno, pred celom ekipom, rekao „kako više ne želi da igra za Ajaks, jer dok on izgara na treninzima i utakmicama trener sedi skrštenih ruku, a njegov posao odrađuje pet pomoćnika i uz to dobija mnogo više novca od svih fudbalera“. Dok je držao svoj „govor“, nije primetio da mu je trener iza leđa.

"Svi ste se odlično borili, a posebno Vasović", jedva je izustio Mihels i napustio svlačionicu.

Vaske je posle toga bio odstranjen iz tima, ali čim se pročulo za incident menadžeri su počeli da obleću njegov stan u centru Amsterdama, u želji da ga privole da promeni sredinu. Umesto toga, dobio je novi dvogodišnji ugovor i skoro duplo veću platu. Mihels je odmah posle finala shvatio gde je pogrešio, a Ajaks je dobio priliku za popravni 1971. Do tada Kopljanicu su već postali strašna mašina koja je mlela sve pred sobom. Poslednju liniju Mihels je pomerio još višlje, skoro do polovine terena, a Veliboru Vasoviću dao potpunu slobodu u igri. Bio je takozvani libero koji je organizovao igru i često popunjavao mesto u sredini, kada bi neko iz veznog reda postajao četvrti napadač. Taj sistem funkcionisao je besprekorno.  

Ajaks će 1971. gotovo rutinski osvojiti titulu šampiona Evrope, pobedivši u finalu Panatinaikos (2:0) na Vembliju. Bio je to početak apsolutne dominacije najvećeg holandskog kluba. Vasović je kao kapiten podigao pehar na najvećem amsterdamskom trgu, a zatim bio i akter legendarne priče s kraljicom Julijanom, koja ga je zamolila da joj „pozajmi“ pehar, kako bi proverila da li njeno unuče može da stane u unutra.

Vaske posle tog finala pravo niotkuda odlučuje da batali fudbal. Imao je 31 godinu.

"Shvatio sam da više ne mogu da zadovoljim ni trenera, ni predsednika kluba, ni navijače. Nisam hteo da dozvolim da me šutnu, a to bi sigurno uradili posle prve utakmice na kojoj ne bih ispunio očekivanja", pravdao je svoj postupak Vasović i u legendu otišao kako to rade svi pravi i veliki šampioni. Na vrhuncu.

Ajaks je svoj pohod Evropom nastavio, ali malo ljudi zna da je tek odlaskom Mihelsa u Barselonu taj tim igrao najlepši fudbal u svojoj istoriji. Iako Vasović nikada nije imao problema sa navijačima i upravom zbog čestog kritikovanja rada trenera Rinusa Mihelsa, svi su u Holandiji shvatili o čemu je zapravo Vasko pričao kada je Rumun mađarskog porekla Štefan Kovač preuzeo ekipu i oslobodio je stega preterane discipline.

"Mihels ne dozvoljava igračima da misle", rekao je jednom prilikom.

S tim će se složiti i veliki Krojf, ali tek kasnije, kada se zbog preterane nonšalancije u radu novog trenera skoro sve raspalo. Ipak, to će se dogoditi tek pošto je Ajaks uzeo još dve titule evropskog šampiona.  

Sva genijalnost sadržana u umovima Rinusa Mihelsa i Velibora Vasovića i taj nesalomivi karakter, reflektovali su se kroz njihov spoljašnji izgled. Ta dva lika, kako Holanđani vole da kažu, odavali su nepobedivost velikog Ajaksa. Čak toliko da je Johan Krojf veoma često bio u zapećku...    

I DANAS SE KAPITEN BIRA PO VASKETOVOM PRINCIPU

Velibor Vasović je u Ajaks stigao posle kratkog lutanja po Zapadnoj Nemačkoj, gde je pokušavao da pronađe angažman u Borusiji iz Dortmunda. Jedini od svih igrača Partizana nije imao menadžera, niti je želeo da ga ima. Mihels je jedva uspeo da ga kontaktira preko supruge svog prijatelja koja je bila Jugoslovenka. Nakon samo dve godine u klubu dobio je tu čast da postane kapiten Kopljanika.

Rinus Mihels mu je ponudio traku, ali Vaske je u prvi mah odbio, smatrajući da nije u redu da kao jedini stranac u ekipi bude vođa tima. Pristao je posle dugog ubeđivanja i to tek uz jedan uslov. Da svi igrači glasaju tajno. Tako je izabran.

Ostala je legenda da se i dan danas na taj način biraju kapiteni u Ajaksu...