Škola koja ne može da se kupi

Talenat je tu. I ima ga u tonama. Samo ga treba brusiti. Proces je to. Teorijska nastava. Pa praksa. Dok najprostije stvari ne postanu stvar motorike. Jer ona dozvoljava da se kompleksniji zadaci izvršavaju brže. A brzina ono je što fali srpskom fudbalu. I zato sve u krug. Onaj začarani. Dok ne dođe to leto i stvari postanu ozbiljne. Retka privilegija. Taj evropski fudbal. Za mladi tim Čukaričkog škola koja ne može da se kupi. Ali mora da se plati. Pa da vidimo kako je to Čukarički tokom prvih 90 minuta sudara sa Moldeom izučio te evropske lekcije. Šta je to dobro uradio i šta bi to morao da popravi.

Predmet: RITAM
Ocena: Dovoljan 2

Predvideli su to članovi stručnog štaba na čelu sa Aleksandrom Veselinovićem. Uporno su ponavljali  uoči meča. Pa i posle. Ali sve je to priča. Dok ne osetiš na svojoj koži možeš samo da nagađaš kako to izgleda. I tako sve dok ne uletiš u mašinu. A onda već može da bude kasno. Jer kako nam je to posle meča rekao kapiten Marko Docić kad smo komentarisali Čukin stegnut početak...
“Nije to strah, o tome smo mnogo pričali sa mlađima pre početka meča. I šef i ceo stručni štab i ja... Svi smo im govorili da je strah najveći čovekov protivnik. I ne mislim da su momci bili uplašeni. Prosto, pritisak te lomi. A u prvih 20 minuta su nas opasno stisli. Ostaneš bez daha. Ne stigneš ni da promisliš o narednom potezu. Pa onda dođe do svih tih sitnih pogrešnih pasova. Sa strane izgleda kao da su u pitanju početničke greške, a nije to... Naša ideja je bila da ih uvedemo u mirniji ritam. U naš ritam. Ali nije to uvek lako”.

Opet ritam. Melje. Čukarički je prošao neogreban. I otud ocena: dovoljan. Uz napomenu u dnevniku posle tog prvog časa: i sreća je pogurala. A sreća je rđav saveznik. Ume da okrene leđa kad se najmanje nadaš. Ne bi valjalo kad bi i u Beogradu Moldeu opet bilo dozvoljeno da već od prvog minuta preuzme inicijativu. Mada, nije baš ni da se samo Čuka pita.

Predmet: PRIPREMA
Ocena: Dobar 3

Ovo je bitno i zbog revanša. Ne možemo, naime, da ne primetimo da je svako ko je pogledao barem jednu Moldeovu utakmicu u ovoj sezoni kao najveći kvalitet Norvežana istakao prekid. A tu su Brđani potpuno ukrotili rivala, iako je bilo sijaset situacija u kojima su domaći mogli da demonstriraju tu svoju vrlinu. I nisu to samo prekidi. Čukarički je bio spreman za Molde. Čak je Veselinović i sve u klubu iznenadio kada je umesto Luke Lukovića od prvog minuta na teren poslao 19-godišnjeg Aleksandra Đorđevića, koji se negde u ovo vreme prošle sezone vraćao na Brdo sa pozajmice IMT-u. Možda je Veselinović želeo da učvrsti vezni red? Možda je primarna ideja bila da se dozvoli Bogosavcu da više vuče unapred? Možda nisu sve ni pogodili, ali Brđani nisu sedeli skrštenih ruku i samo čekali da meč dođe. Nešto su ramišljali, nešto su probali. Rezultat kaže - prošli su. Do revanša bar, a tamo novi ispit.
“Ja i dalje tvrdim da je tranzicija njihova najveća vrlina i da su tu najopasniji. Taman kad pomisliš da si uhvatio konce igre, da si sad ti taj koji diktira tempo, oni te udare. Ne bismo smeli da padnemo u tu zamku. Mada, u fudbalu je domaći teren stvarno velika prednost”, upozorava Docić, iako je uveren da Čuka ima čime da zapreti u Beogradu.

Predmet: REAKCIJA
Ocena: Vrlo dobar 4

“Jako težak je protivnik. Isprva nismo mogli da uhvatimo šablon u njihovoj igri. Trebalo nam je vremena da to pohvatamo. I onda kad smo uspeli sve je drugačije izgledalo. Imali smo i neke šanse. A koliko znam i Molde je na domaćem terenu ove sezone svakome dao gol. Svima, samo ne nama“.

Još jedna opservacija Marka Docića. Samo kao primer i ilustracija. Jer nije samo u tih uvodnih 20 minuta delovalo da se Čuka klatila na konopcima. Bilo je tako i u poslednjih 15 prvog poluvremena kada su tri zicera pred golom Nemanje Belića zaustavila kraći nalet Brđana. Čuka je bila grogirana. Ali je umela da uzvrati. Da već na početku drugog poluvremena krene u kontraofanzivu i za prvih 10 minuta tri puta zapreti ozbiljnije nego ijednom u prvih 45. Da najveću ofanzivnu pretnju oličenu u najopasnijem Moldeovom igraču Ohiju Omoidžuanfu svede na ipak razumnu meru, kad već takvog igrača nije mogla da izbaci iz igre. Čuka je naime morala da se prilagodi mnogo iskusnijem rivalu. Verovatno čak i kvalitetnijem protivniku. Pa i veštačkom terenu. Morala je da sama sebi pruži veštačko disanje u trenucima kad se činilo da je klinički mrtva. I uspela je. A taj utisak ne bi promenila ni jedna lopta u mreži Nemanje Belića. Prisetite se samo poslednjih sezona. Retki su bili primeri kada srpski timovi posle tako inferiornog početka uspevali da se usprave. Posebno ako izuzemo večite. I to nešto govori.

Predmet: BETON
Ocena: Odličan 5

Ima taj predmet na građevinskom fakultetu. Mada nije ovo u Moldeu bio baš primer neke najfiniije tehnologije. Vetrovi su jako šibali. Ali temelji su bili dobri. Svi Moldeovi naleti odbijali se prvo o svemoćnog golmana Nemanju Belića, pa zatim i prekaljenog Darka Puškarića i mladog Stefana Šapića. Ovaj drugi je u jednom trenutku “vidićevski“ sa zemlje skočio da glavom blokira protivinički projektil. Štoperski tandem Čuke je funkcionisao kao švajcarski sat. Najbolji je to dokaz koliko znači kad imaš jednog iskusnog znalca da školuje mlađeg. Puškarić će od Šapića napraviti štopera, niko drugi.

A Moldeovi parnjaci? Nama je sa tribina delovalo da nisu baš brzi i da bi mogli da budu Čukina šansa?
“Nisu brzi, ali pogledaj sve, čak i one najbolje evropske klubove, i reci mi koliko ćeš brzih štopera da nađeš? Četiri ili pet? Možda šest? Nisu ni oni brzi, ali nisu te naše šanse ni njihova krivica, nego je prosto normalno da kad igraš toliko napadački i kreneš napred ostaviš prostor pozadi, pa padne na leđa štopera”.

A da ne bude nikakve sumnje, svi oblaci koje će Molde sa sobom doneti iz Norveške obrušiće se na Čuku u revanšu. S tim da će i Čuka verovatno biti smelija napred. Što znači i otvorenija pozadi. Videćemo da li će konstrukcija da drži.

FOTO: MN Press, Star Sport