Solskjerov povratak: Od 2003. sam zapisivao šta radi ser Aleks, niko nije sedeo na klupi koliko i ja

Osmeh pri ulasku u pres centar uz kurtoazno dobro jutro. Brzo je ipak Ole Gunar Solskjer shvatio da može da se opusti. “Mislim da vas većinu ovde poznajem”, dobacio je nasmejan.
“Proveo sam ovde 11 godina kao igrač, pa još tri i po kao trener, tako da možemo da kažemo da sam pola svog života proveo ovde. Ili bar trećinu, pošto sam malo ostario. Dočekao me je Niki Bat, osetio sam se kao kod kuće”.

Retki su ljudi koji bi na prvoj konferenciji za novinare u Mančester junajtedu bili toliko opušteni. Ali retki su i ljudi koji su bio toliko omiljeni na Old Trafordu. Solskjer zna koliko je težak taj crveni dres.
“Kad si igrač Mančester junajteda postoje određeni zahtevi, jedan od njih je da budeš timski igrač. Mislim da niko nije bio na klupi koliko i ja. Uvek i kažem igračim: nikad ne znaš šta će da se desi, možeš da uđeš i ostaviš trag, ugrabi šansu ako ti se pruži. A svi će dobiti šansu”, mudro zbori Norvežanin.

Imao je i od koga da uči. Od najvećeg. Sa odlaskom ser Aleksa Fergusona krenuli su i problemi za Mančester junajted. Ni Dejvid Mojes, ni Luj van Gal, a ni Žoze Murinjo nisu to mogli da promene.
“Uticao je na mene u svemu. Način na koji se ophodio prema ljudima, kako je radio posao, kako je 25 internacionalnih igrača držao srećnim i gladnim, željnim napretka. Ser Aleks je bio moj mentor. Nisam to isprva shvatao, ali još od povrede iz 2003. godine zapisivao sam šta radi u određenim situacijama. Već sam ga zvao, ne postoji bolji čovek od koga bih mogao da potražim savet”, priznaje Solskjer.

Ima i razloga da bude obazriv. Pamte mu mnogi da je 2014, kad je konačno kao trener došao u Premijer ligu, sa Kardifom odmah ispao u Čempionšip. Potom se vratio u Molde, nije bio tako uspešan kao u prvom mandatu u tom klubu, ali je bilo nekih zapaženih rezultata. Ipak, Englezi gledaju samo u sebe. I ne zaboravljaju taj Kardif.
“Od tada sam imao nekih 300 ili 400 utakmica kao trener prvog tima. Taj period u Kardifu je za mene bio ogroman iskorak. Mnogo sam naučio. Napravio sam i neke greške, ali ako ih ne praviš nećeš ništa ni da naučiš”.

Činjenica je međutim da je Junajted poslednjih nedelja u ozbiljnom problemu i neće Solskjeru biti lako da to popravi.
“Želimo da igramo kao tim, pa da vidimo dokle će nas to odvesti. Ne postavljam nikakve ciljeve. Neke igrače znam od ranije, neke sam gledao kako rastu još dok su bili deca”.

A ko će od te dece na teren? Zavisiće mnogo od Majkla Kerika i Kijerana Mekene, koji su bili u Murinjovom stručnom štabu. Bolje poznaju ekipu. Solskjer tek treba da je upozna. A možda i osnaži nekim imenom? Ili je to pravo uprava zadržala za sebe?
“Pitaću se naravno, ali sada je prioritetan zadatak da upoznam igrače. Gledao sam manje-više svaku utakmicu i dok sam bio u Norveškoj, ali sad treba da vidimo kako mogu da im pomognu da napreduju. A klub svakako ima svoje skaute i siguran sam da već imaju ciljeve”.

Solskjerov debi protiv Kardifa. Bez Romelua Lukakua i Aleksisa Sančeza koji su povređeni. Neće biti lako. Nikad nije na Old Trafordu. Zna to dobro Ole Gunar. Samo ima drugačiji ugao sagledavanja situacije.
“Kad dobiješ ovakav posao, nek je i na šest meseci, samo kažeš: ‘Srećan sam što mogu da pomognem’. Mnogi bi treneri voleli da su sada na mom mestu. Klub će sada da radi svoj posao (da traži dugoročno rešenje, prim.aut), a ja se nisam ni najmanje dvoumio kad su me zvali. Ovo je čast, privilegija”, zaključio je Solskjer.

Vrlo dobro zna šta je Junajted. Samo je pitanje da li će to uspeti da prenese na ekipu. I pride bude bolji od konkurencije.

(FOTO: Reuters)