Stojković sa novinarima - otvoreno: Bog je rekao „Ne može dalje“

Sažetak Partizanove sezona na evropskoj sceni mogao bi da se opiše u samo dve reči - Vladimir Stojković.

Da je umesto reprezentativnog među stativama stajao bilo koji drugi golman ne bi crno-beli ni prošli Videoton, ni osvojili bod u Bernu, niti bi sačuvali nulu protiv Skenderbega, niti bi imali sigurnost kakvu im je u odlučujućem susretu sa Jang Bojsem omiogućio zvanično najbolji fudbaler Srbije. Čak bi se i sa „Dosan arene“ vratili sa više od dve lopte u mreži, jer je baš Stojković smanjio razliku između Parnog valjka i rivala mu van granica Srbije učinivši tim Miroslava Đukića konkurentnim kao nijednom u prethodnih 13 godina.

Najzaslužnji čovek za plasman u grupe i prolazak iste delovao je utučeno posle eliminacije od Viktorije. Stekao se utisak da je to samo privremeno stanje duha i uma.

Jer...
„Ovo je istorijski uspeh, niko ne može da ga omalovaži“, predočio je Vladimir Stojković u opširnom i otvorenom razgovoru sa novinarima dva sata posle poraza od Viktorije.

Hronološki se dotakao izazova s kojima se Partizan suočavao.
„Od Videotona smo bili izbačeni pre početka dvomeča. Ušli smo hendikepirani, bez 70 golova iz prethodne sezone. Prošli smo kako smo prošli. Još tad smo napravili veliki uspeh. Nikom nije padalo na pamet da ćemo prezimiti, pored ekipa kakve su Jang Bojs i Dinamo Kijev. Sami sebi smo digli lestvicu, kao da je trebalo da osvojimo Ligu Evrope. Moramo da budemo svesni da ovde 80 odsto momaka zarađuje nekoliko hiljada evra, mizerno u poređenju sa ostalim klubovima s kojima smo se suočili. Takav smo narod. Očekujemo da mora da se osvoji Liga Evrope“.

Prva stepenica u nokaut fazi ispostavila se kao poslednja.
„Da se ne lažemo, što se javnosti tiče, već je bilo 0:2 u Beogradu pre početka susreta sa Plzenjom. Igrom i borbom smo stvorili sliku kao da ćemo lagano da ih izbacimo. A oni igraju zajedno sedam, osam godina. Namestilo se tako da je Bog rekao: „ne može dalje“. Namestilo se da se pet igrača zbuni, sudija pusti ofsajd u Humskoj... Dođe se do zida. Ne znam razlog. Da smo prošli u osminu finala možda bismo primili pet od nekog Atletika. Ili sedam“.

Opet, svi su u Humskoj pričali posle decembarskog žreba kako sa Viktorijom može da se igra...
„Jeste, međutim, prošli smo ekipu duplo bolju od kijevskog Dinama - Jang Bojs. Dobili smo Švajcarce u Beogradu, odigrali muški u Bernu i izbacili ih. Da sam u ovoj fazi mogao da biram Atletiko, Sporting ili Viktoriju, naravno da bih uzeo Plzenj, ali to je tim na okupu sedam, osam sezona. Nema Nejmara, međutim, na svakom delu terena se zna ko šta radi. To se dešava kad se jedan tim toliko zadrži, kad nema potrebu da prodaje“.

Partizan nema takvu mogućnost.
„Ako potpišemo neki sponzorski ugovor, sa MTS-om, to je 200.000 evra i da se šutiramo u zadnjicu, jel tako? Na Zapadu funkcioniše drugačije. Automatski si u podređenom položaju kad se porediš sa Česima. Na inat i talenat prolazimo jače od sebe. Nekad se zadesi da dovedeš Leonarda besplatno, Brazilac ti donese dosta. Napravili smo veliki uspeh, iako se to ne prikazuje tako u javnosti. Uvek se očekuje nemoguće. Uradiš dvaput, a mi Srbi hoćemo i treći put“.

Govorio je i o Miroslavu Đukiću...
„Uzeo je vruć krompir letos, kad je bilo najteže. Najlepše je otići posle onako osvojene duple krune. Bilo ko da je došao na kluou pripalo bi mu vađenje kestenjaiz vatre. Đuka je stegao zube. Mi nemamo novca da kupujemo kao ostali. Ne možemo da kupimo levog ili špica, kad funkcionišemo od prodaje igrača. A funkcionisali smo odlično. Ja sam prezadovoljan. Sad, što se dižu apetiti? I to mogu da razumem. Samo postaljamo ciljeve, kao što sam i ja postavio standard da jednog trenutka ne mogu da primim gol. Videli ste da mogu. Nikad nisam bio devojčica, nisam se plašio. Zato sam pri povratku rekao „prvi udarite na mene kad zatreba“. Bio sam spreman da odem na detektor laži, da me tamo pitaju da li bih pristao da mi odseku parče ruke ili prst za prolaz. Jednostavno, nekad se ne može protiv više sile. To je fudbal. Velika kocka“.

Pitali smo Stojkovića ono što nam se činilo sa tribina: da je Partizanu nedostajalo malo više hrabrosti i odlučnosti da napadne rivala na njegovom stadionu u situaciji kad mu je gol neophodan za prolaz?
„Dosta puta smo nagrađeni za borbenost. U fudbalu nekad ne možeš kroz zid. Bukvalno. Izašli smo muški, znali da će rival čekati kontranapad. Nismo hteli da se otvaramo od početka, da ne bi oni automatski bili u prednosti zbog kontri. Živeli smo u nadi, bili ubeđeni da ćemo dati gol u drugom poluvremenu. Nismo mogli protiv više sile. Da igramo opet možda bismo prošli, a možda bi nam dali četiri, jer je Plzenj nedavno dao pet komada Bazelu. To govori o njjihovom kvalitetu“.

Da li je Stojković razočaran ili ponosan?
„Kad budem sumirao utiske sigurno ću biti ponosan, ali i da igraš protiv Barselone i da te pobedi, ostao bi žal „imali smo neku šansu“. Ne mogu da se ljutim, jer smo prošli u nekim trenucima kad smo bili nemoćni u odnosu na protivnika. To je ravnoteža. Možda bismo od sledećeg rivala primili pet, pa je dobro ovo što se desilo. Želeli smo, nije se ostvarilo“.

Za kraj, šta je Partizanu potrebno da dođe na nivo Plzenja, da igra po automatizmu?
„Idemo ovako, počev od leta: došao je novi trener, pa novi štoper, sad i novi levi bek, ujedno i novi zadnji vezni. Prethodno, Bambi na Leonardovoj poziciji. Otišao je Đurđević. Teško je to ukomponovati za kratko vreme. A mi smo sve doveli do perfekcije. Uradili nešto nemoguće“.

Trpelo je prvenstvo...
„Lane smo uzelii titulu u završnih četiri, pet kola. To je fudbal. Nekad mora da dođe do poraza, pada, jer ni fudbal ne bi bio interesantan da se samo pobeđuje“, direktan je Vladimir Stojković.

Piše: Aleksandar JOKSIĆ
Foto: FK Partizan, Action mages