Superligaši na internetu: Rastemo, ali smo i dalje neozbiljni! Bežanje od paučine i "Lokala u pripremi"

Za srpski fudbal Lige petice su druga dimenzija – organizacino, kvalitativno, infrastrukturno. Sa tom činjenicom, hteli, ne hteli, moramo da budemo saglasni. Prvenstveno jer klubovi funkcionišu u znatno uređenijim sistemima, jer raspolažu neuporedivo većim novčanim sredstvima, jer im je na stadione milina doći i uglavnom ne mora da se igra derbi utakmica da bi atmosfera bila praznična. Krajni proizvod je na kraju taj “drugačiji” fudbal kojem se divimo iz nedelje u nedelju.

Ali kakvo god da je, sa svim svojim propustima i manjkavostima, srpsko superligaško društvo je naše. Jedino koje imamo. Boljeg nema. A ono, kako bi i u globalu, a i pojedinačno, na nivou svakog fudbalskog kluba zadržalo one što mu svakog dana i vikenda verno poklanjaju pažnju, a zatim kako bi proširilo i privolelo one koji to ne čine, da počnu, mora iz dana u dan, nedelje u nedelju, meseca u mesec i godine u godinu da radi na sebi, na samopromociji, atraktivnosti... Da iznova i iznova daje razloge fudbalskim poklonicima da mu se vraćaju.

Reče Adem Ljajić u ekskluzivnom intervjuu za Mozzart Sport da se srpski fudbal mnogo promenio otkako je on poslednji put terao loptu u Mozzart Bet Superligi. A beše to još 2010. godine. Ne možemo i nećemo upoređivati koliko su neke druge države, odnosno njihov fudbalski pejzaž napredovao za maltene deceniju i po. Ali za srpski možemo da kažemo da ne stoji na mrtvoj tački. Da se kreće. Nekada sitnijim, nekada koracima koji momentalno ostavljaju trag.

Klubovi Mozzart Bet Superlige poslednjih godina de fakto raspolažu sa više novca, od 2021. godine nikla su četiri nova stadiona, renoviranje nekolicine je u planu, neki su dobili i hibridnu podlogu... Pa, na kraju krajeva, izborena je i istorijska šansa da se sa pet predstavnika krene po evropsku jesen. To što je dosadašnje evropsko putešestvije uglavnom ogolilo slabosti srpskih klubova u odnosu na konkurenciju ne samo iz najjačih liga, to je trenutno materijal za neke druge teme.

Ovde se bavimo napretkom i jednim od mehanizama koji bi trebalo da budu njegovo moćno oruđe – digitalnim marketingom, odnosno društvenim mrežama u rukama superligaša. Taj oblik promocije, za razliku od klasičnog, prodajnog, nema za svrhu da oko kluba prvenstveno okupi bazu potrošača, već radi u službi izgradnje, povećanja i zadržavanja baze navijača. Kasnije oni svakako doprinose punjenju klupske kase i povećanju budžeta.

Da ne bude zabune. Srbija je po broju stanovnika tek 23. zemlja Evrope i samim tim, komercijalnim potencijalom država od tek nešto preko 7.000.000 stanovnika ne može da parira Nemačkoj sa 83.500.000 stanovnika, Francuskoj sa 64.000.000 državljana, ili Španiji koja se bliži brojci od 50.000.000. Pa jedan Viljareal kao šesti, sedmi klub Španije na Tviteru ima više pratilaca nego Crvena zvezda na svojoj najmoćnijoj društvenoj mreži Instagramu. Seltin Tviter je prema broju pratilaca, dva, do tri puta jači od Zvezdinog.

Suština je u tome da snagu i trenutni domet društvenih mreža srpskih klubova ne bi trebalo upoređivati sa onima koji su sa tom praksom počeli znatno ranije. Ali primetno je da se u odnosu na prethodnih nekoliko godina, danas, skoro svi superligaši oslanjaju na Instagram koji je u značajnoj meri bacio senku na njihove Fejsbuk profile, iako se mnogi trude da budu ažurni i na najstarijoj društvenoj mreži.

Logično, kao najtrofejniji srpski klub, prednjači Crvena zvezda sa 600.000 pratilaca, sledi Partizan sa 231.000, treća je Vojvodina sa deset puta manje od crno-belih – nešto više od 24.000. Petocifreni broj pratilaca još imaju TSC, Čukarički, Novi Pazar, Radnik i oba Radnička, a apsolutno najpozitivniji primeri da srpski klubovi žele da napreduju (makar u određenim segmentima) i da shvataju važnost društvenih mreža jesu pančevački Železničar i IMT, klubovi koji su ne tako davno, takmičarske 2019/20 igrali u Srpskoj ligi, trećem rangu fudbala u državi. Njihovi instagram profili postepeno rastu, imaju nešto više od 6.000 pratilaca, ali iz dana u dan osmišljavaju kako da animiraju svoje pratioce.

U tom maniru, Železničar i IMT imaju i aktivne profile na Tik Toku, relativno novopečenoj društvenoj mreži, koja najmoćnije dopire do najmlađe publike. Ako je Fejsbuk danas prijemčiviji sredovečnim i starijim ljudima, Tik Tok bi sa svojim dinamičnim video sadržajima bio sušta suprotnost, a njega je najsnažnije prigrlila Crvena zvezda koju na pomenutoj društvenoj mreži prati blizu 740.000 ljudi. "Vicešampion" u ovoj kategoriji je takođe Partizan sa 63.500 pratilaca, a ostatak društva čine još TSC, Voždovac, Novi Pazar i Napredak - dakle, polovina Mozzart Bet Superlige za sada stremi da ide u korak sa inovacijama i to je jasan pokazatelj da digitalna pismenost srpskih klubova u cvatu.

Naredno pitanje je kakav sadržaj klubovi plasiraju putem svojih glasila?

Uzmimo za primer Crvenu zvezdu i Partizan koji streme standardima postavljenim od strane evropskih velikana i članova najjačih liga. Crveno i crno-beli tim će svojim pristalicama preko instagrama, tvitera, Jutjub kanala i klupskih televizija ponuditi gotovo sve što prosečan želi da vidi i čuje. Osnovne sadržaje poput najava i kratkih izveštaja sa utakmica, zatim svakodnevne vesti, predstavljanje igrača, detalje sa treninga, utakmica, inostranih gostovanja, informacije o cenama sezonskih i pojedinačnih ulaznica, tekstualne prenose utakmica uživo, ali i neprocenljivo važnu interakciju sa svojim fudbalerima.

Kako klubova jeste, ili bi bar trebalo da bude stvaranje čvrstih veza sa svojim navijačima, ima li boljeg načina nego dati im na važnosti, omogućiti im da postave pitanje svojim idolima, ljubimcima, kapitenima. A oni neretko umeju da budu i veći brend od kluba. I opet u priču ulazi Adem Ljajić, sin Novog Pazara. Njegov novi klub ima oko 15.600 instagram pratilaca, a srpski internacionalac 224.000. A kada se on objavama putem svog instagrama obrati navijačima, logično, jača i osećaj bliskosti i privrženosti i pripadnosti klubu.

Premotaćemo vreme malo unazad, na 24. februar i izaći iz okvira Srbije samo kako bismo se prisetili koliku je planetarnu popularnost, bar u to vreme legendarni Marselo doneo Olimpijakosu. Sa 60.000.000 pratilaca, Brazilac je objavio nekolicinu sadržaja svog predstavljanja na krcatom Karaiskakisu. Te slike su obišle fudbalsku planetu, a broj pratilaca najvećeg grčkog kluba na društvenim mrežama vrtoglavo porastao.

Vraćamo se u Srbiju i oni što navijači žele. A to je i osećaj da je veza sa klubom, odnosno poštovanje obostrano. Pa bi deo strategije superligaša po pitanju digitalnog marketinga trebalo da bude i povremeno deljenje njihovih fotografija sa fudbalerima, video snimaka nastalih tokom utakmica. Dva najveća srpska kluba konstantno usvajaju tu vrstu trendova, ostali manje ili više kaskaju... Mahom zbog jaza u popularnosti i materijalnim sredstvima. Ali bitno je da inicijativa postoji.

Međutim, mnogi superligaši su pomislili da ih redovno objavljivanje na Instagramu lišava neophodnosi iste prakse na klupskom sajtu. Ako ga uopšte imaju, ako se preko njega nije uhvatilo nekoliko slojeva paučine. Jer društvene mreže, jesu i treba da budu moćno pomoćno sredstvo za plasiranje sadržaja sa sajta. A na sajtovima lučanske Mladost, Novi Pazar, IMT, Radnik i pančevački Železničar, možete pronaći bajate vesti, rezultate utakmica iz prošle sezone, eventualno istorijat kluba. Čak i nekolicina klubova koji relativno pobraćaju pažnju da im na sajtu svakih dan, dva osvane ponešto, fokus uglavnom stavljaju na konferencijske najave utakmica i izveštaje istih. Dalje od toga uglavnom ne idu.

A zna se kako to rade ozbiljni evropski klubovi. Na zvaničnoj stranici kluba, kao i kod portala, bilo sportskih ili sveopštih, naslovnica je uvek rangirana prema važnosti sadržaja. A kada je reč simbiozi sajta i društvenih mreža, to izgleda ovako – ozvaničenje transfera fudbalera prvo osvane na sajtu, pa momentalno bljesne na Tviteru, dok je instagram najčešće rezervisan za video sadržaje predstavljanja. Naravno, svuda postoje odstupanja, ali govorimo o najčešće uvreženoj praksi.

Kao svaka ljubav i opsesija, tako su i emocije navijača prema klubu za koji navijaju iracionalne. Svaka baza koja omogućava umrežavanje i jedinstvo, navijačima predstavlja njihovo mjesto, pa je i to jedna od uloga naloga sportskih klubova na društvenim mrežama: online hram koji okuplja istomišljenike, koji sa vjerom u svoje božanstvo, iskreno i sa svim srcem čine pomenute stranice najposjećenijim. Još jedna prednost je, što pravi navijač skoro pa nikada neće pratiti stranice protivničkog kluba, on prati i podržava samo svoj klub i njegove naloge.

Jasno je zašto sportski marketing na društvenim mrežama uspijeva. Društvene mreže su danas nezaobilazne skoro u istoj mjeri kao i sport. Ali, šta je to što ovaj način oglašavanja pruža velikim klubovima, pa uporno ostaju i rade svoj online dio posla sve intezivnije i bolje? Postoji jedna stvar koja je od neprocjenjive važnosti, a to je interakcija.

Superligaši su instagramima donekle ovladali, ali Tviter je mnogima i dalje tabu tema. Najmoćniju društvenu mrežu za ekspresan protok sportskih informacija u pravom smislu oživeli su jedino Crvena zvezda, Partizan što je i razumljivo – crveno-beli imaju 194.000 pratilaca, a Parni Valjak se bliži brojci od 100.000. Osveženje jeste i tviter nalog Javora, jedan od duhovitijih u domaćim okvirima. Vojvodina pokušava da razradi Tviter, ali trenutno ima poprilično skromnu publiku, tek nešto preko 4.000 ljudi.

A ne zaboravite da svako malo neki superligaš napravi višemilionski transfer u najjače lige Evrope. Zar Lučani prodaju Đorđa Gordića Mančester Sitiju nisu mogli da iskoriste za promociju kluba putem instagrama i Tvitera. Ovog leta otišao i je još jedan klinac, Nikola Jojić u Stouk za 1.400.000 evra. Odavno su mogli da počnu sa krojenjem slike o sebi kao potencijalnom rasadniku talenata. Isto važi za Čukarički, TSC, Radnik... Ma, za sve superligaše. Jer sutra će prodati fudbalera u Siti, Lil, Monako, Fiorentinu, Menhengladbah, desiće se da informacija osvane kod Fabricija Romana, najuticajnijeg sportskog novinara današnjice i neko će reći “Daj da proguglam šta je to Radnik”. I videće mrtav sajt, bajat Instagram, pronaći će Tviter profil sa 35 pratilaca i poslednjom objavom iz 2022.

A to će uvek biti samo anti-reklama. Niko ne očekuje da poput Crvene zvezde svaki srpski klub ima odvojeni Tviter profil na engleskom jeziku otvoren prema stranoj publici, ali ipak je neozbiljno, (da ne upotrebimo reč sramota) da u trećoj deceniji 21. veka, članovi, do skoro 11. lige Evrope, koji malo, malo pa naprave milionski transfer, nisu pedantni kada dođe do klupskog imidža.

Kao da nailazite na kafanu u kojoj može sasvim pristojno da se pojede i popije, čak i da se naleti i na preukusan specijalitet kuće, ali glavom bez obzira pobegnete jer se nedovršena fasada raspada, a oči bode natpis “Lokal u pripremi”.