THIS IS ANFIELD! (VIDEO)

TA tabla na TOM stadionu. Svaki igrač Liverpula je dužan da je pipne. Valjda da bi mu prenela magiju prethodnih generacija. O-ho-ho uspešnih. TAJ otisak kao da se sa šake prenosi na ostale delove tela, diže se do receptora o malom mozgu i(li) spušta pravo u stopala, da bi se s vremena na vreme pojavio neko ko igra nalik slavnim prethodnicima.

Znak „This is Anfield“ (ovo je Enfild, za one koji ne znaju engleski) dodirnuo je Stiven Džerad one noći kad je ispalio BOMBU u mrežu Nikopolidisa i osigurao četvrtfinale za kasniji put u Istanbul, iste sezone jurnuće krv u žile Luisu Garsiji da postigne ONAJ gol za koji Žoze Murinjo tvrdi da nije gol, čak se i Dejan Lovren pretvorio u junaka pre dve sezone u nadoknadi vremena protiv Borusije iz Dortmunda. A ove noći, oko 20.43 tako snažno su TAJ znak pritisnuli svi - od Lorisa Karijusa do Mohameda Salaha - da nije moglo, niti smelo, da se završi drugačije osim fudbalskog iživljavanja, pa i ponižavanja, u prvom poluvremenu nad Mančester Sitijem, dovoljnim da se skupocenom timu stavi do znanja da je došao na ONAJ stadion. Kultni.

Tamo su padali i veći. I neće im biti svejedno u polufinalu, jer na osnovu svega viđenog u prvom engleskom obračunu moralo bi čudo da se desi da Pep Gvardiola uzvrati istom merom. Na zdanju koji je ulickan, skupocen, lep, međutim, nema ni izbliza energiju koja lomi protivnika još na putu iz svlačionice, kao što je večeras uništen zavodljivim rečima:
„This is Anfield“.

LIVERPUL - MANČESTER SITI 3:0 (3:0)
/Salah 12, Okslajd Čembrlejn 20, Mane 31/

Stadion: Enfild
Sudija: Feliks Brih

Liverpul (4-3-3): Karijus - Aleksander Arnold, Lovren, Van Dajk, Robertson - Milner, Henderson, Okslejd Čembrlejn (od 85. Moreno) - Mane, Salah (od 53. Vajnaldum), Firmino (od 71. Solanke)

Mančester Siti (4-2-3-1): Ederson - Voker, Kompani, Otamendi, Laport - Fernandinjo, D. Silva - Debrujne, Gundogan (od 57. Sterling), Sane - Žezus

Magija stadiona na kome su padali daleko veći klubovi od večerašnjeg ispostavila se ključnom i za pola sata, poput vulkana, sagorela petro-dolare upumpane u stvaranje tima koji će za vikend verovatno postati prvak Engleske, ali još nema ni izbliza veliku tradiciju (Murinjo će to nazvati fudbalskim nasleđem) da bi se trkao sa petostrukim prvakom Evrope. Ne može, jer postoji nešto što se novcem ne kupuje.

Ko je rekao - strast?

To se na praktičnom primeru videlo u 20.45. Čim je nemački sudija Feliks Brih dunuo u pištaljku domaćin je jurnuo iz sve snage ka golu protivnika. Umesto dileme „da li će?“, postavilo se ono „kad će?“. Čekalo se samo 12 minuta. Po istom principu kojim „otvaraju“ protivnike u Premijer ligi kad im dođu u goste, visokim presingom, a onda brzom razmenom lopte i pucnjavom iz svih pozicija, pokušavali su fudbaleri Liverpula, da bi uspeli posle kontre u kojoj je nesuđeni junak Bobi Firmino propustio šansu, pa pokazao da je kolegijalan, uočio Mohameda Salaha, a Egipćanin situaciju „jedan na jedan“ sa Edersonom ne bi ni rođenom bratu oprostio. Čak 38. gol bivšeg igrača Rome i verovatno pojačanja sezone.

I onda kreće. Zaurlala je masa, tih 54.000 „ludaka“ večeras bi lansirali Liverpul van zemljine orbite. Huk od koga podilaze žmarci. Dobiješ snagu za koju ne znaš ni da (li) je poseduješ. Osim da „zvekneš“ po lopti iz sve snage kad te već publika nosi. Kao sredinom januara. Aleks Okslejd Čembrlejn ispalio je raketu. Mreža se zapalila!

Nema tog Skauzera koji nije naglas rekao „zgazite ih sad“. Želju im je ispunio Sadio Mane. Njemu je energija sa „This is Anfield“ jurnula u glavu. Nije ona večeras bila za velike misli. Nego za trzaj. Silovito za 3:0. Čišćenje! Ubistvo s predumišljajem. Klop koji traži od publike da zaurla. I od buke se ništa više ne čuje, samo bruje pesme o slavi prethodnih generacija i ovoj aktuelnoj, sposobnoj da pokaže i više nego što stoji na semaforu.

Na semaforu ne piše da je Liverpul taj koji je diktirao ritam u prvom poluvremenu. Ne piše kako se Škot Endrju Robertson pretvorio u beka da bi mu i najbolji na svetu pozavideli na partiji. Nema tamo ni brojke koja bi svedočila kakvo savršenstvo od odbrane su odigrali Crveni (unakaženi povredama Matipa i Klavana), tu i pomenuti Dejan Lovren izgleda kao Serhio Ramos sinoć (aj, i on da dobije neku pohvalu), toliko ubedljivo da Gabrijel Žezus i ostali maltene šansu nisu stvorili. Svetlucaju samo jedna trojka i jedna nula.

A smeši se ONAJ znak „This is Anfield“.

P. S. Gvardiola, piši kući za odelo.