Tromesečena žalost za kraj najmoćnije dinastije modernog fudbala

Mančester junajted ser Aleksa Fergusona umeo je da ustane iz mrtvih i kad su svi pomislili da je preko njega već nabacano tri metra zemlje. Barselona Ronaldinja bila je dar za oči svakog fudbalskog sladokusca. Barselona Lionela Mesija bila je nadogradnja, možda ne toliko lepa, ali svakako smrtonosna. Ali niko, ama baš niko nije bio toliko surov, toliko lukav, toliko sposoban da se zadrži na vlasti, čak i kada se svi urote protiv. Madridski Real bio je, nema tu apsolutno nikave dileme, najmoćnija dinastija modernog fudbala, ako tu definiciju oročimo sa prvim izdanjem Lige šampiona, tamo u sezoni 1992/1993.

Ovog šuta akcenat je na “bio“. Tog 5. marta 2019. godine Dušan Tadić je isukao mač i Kralju svrgnuo krunu sa glave. Pa nek je i glava stradala. Madridski As to lepo opisuje naslovom “Četiri meseca žalosti“, kojim podseća da je Kraljevski klub već početkom marta ostao bez realnih šansi da se domogne makar jednog trofeja. Za klub tog statusa sezona je dakle već gotova. I sve dok ne počne sledeće u Madridu će se nositi crnina.

Istina, nije sva ta Realova sila iščezla u Tadićevom španskom plesu. Naprotiv, dugo se već patila sa bolešću. Reklo bi se još od početka sezone, pa čak i malo pre kad je Florentino Perez izgubio strpljenja za sve hirove Kristijana Ronalda i procenio da je mudrije da ga proda dok se još nešto može ućariti nego da nastavi da ga miluje i govori mu da je najlepši. Zinedin Zidan je znao da Perez greši. Zato je i otišao. Sad i Perez zna da greši. Samo što to neće priznati.
“Kraj ciklusa? Ovo je tužna noć za sve, ali moramo da budemo mirni. Svi smo znali da nećemo moći doveka da dobijamo, ovi igrači su nam već mnogo toga doneli. Sve se večeras urotilo protiv nas, još od one stative Rafaela Varana na 0:0“, pokušao je diplomatski da spusti loptu legendarni Emilio Butragenjo.

Samo što je to Real, a u Realu reči ne znače mnogo, tamo se važe samo trofeji. I čim ih nema...
“Ovde počiva tim koji je ispisao istoriju“, piše na naslovnoj strani madridske Marke uz fotografiju semafora na stadionu “Santjago Bernabeu“.

Pokušajte samo da zamislite scenu u kojoj bi takav naslov u Srbiji izašao za Crvenu zvezdu ili Partizan, a i jedni i drugi su padali na grane koje Real ne poznaje. Ali nije to slučajno Kraljevski kub. Sezona bez trofeja granica je preko koje se u Madridu ne prelazi.
“Ne znam ni kako da opišem ovaj osećaj. Nikada mi u životu nije bilo ovako neprijatno. Ovo je bila baš us...a sezona“, priznao je Dani Karvahal.

Jer da, ova je sezona već završena za Real. I jedino što je sada važno jeste obezbediti se da sledeća ne bude takva. A kad imaš Barselonu preko puta to nije nimalo lako. Florentino Perez moraće da bude mudriji nego ikad. Nije dovoljno samo da zavuče ruku u džep, ma koliko da je dubok.

Treba pronaći šefa: jasno je da je Santjago Solari u ovih nedelju dana - ispadanje iz Kupa kralja u dvomeču sa Barsom, izgubljeni El Klasiko u prvenstvu koji znači i kraj šampionskih nada i sada ovaj Ajaks – završio svoj mandat u Madridu, samo to neko treba da mu kaže.

Vezni red u sastavu Toni Kros, Kazemiro, Luka Modrić više ne izgleda kao nosilac sve fudbalski pameti sakupljenje u 116 godina dugoj istoriji kluba. Ovaj poslednji ni ne podseća na najboljeg fudbalera sveta. Karima Benzema kao da je spreman za neke mirnije dane pred penziju. Geret Bejl ljut, i na klub i možda još više na sebe, jer ipak nije ono za šta su ga smatrali. Vinisijus premlad da bi makar i pojmio Realovu ambiciju da bude najveći u baš svakom trenutku. Lukas Vaskez radilica, nikako otelotvorenje Realove večite težnje ka estetski prefinjenom fudbalu. I odbrana bez Marsela... I njemu su prošle najbolje fudbalske godine. Čak je i Tibo Kurtoa, kad se podvuče crta, razočarao tribinu.

Moraće Perez da bude mudriji nego ikad... I opet možda neće biti dovoljno.

(FOTO: Reuters)