Vaistinu Falkao: Kako je sazrevao Luka Jović...

Znate sigurno za onu narodnu sentencu o tome kako vi pravite planove, a tamo negde gore se neko drugi kikoće. Možda su ti megalomanski planovi na koje je od ranog detinjstva bio osuđen Luka Jović bili njegov najveću usud i doterali ga do granice igračkog ambisa, ali... Od dana kada je sa 16 godina, pet meseci i pet dana postao najmlađi strelac u istoriji Crvene zvezde (protiv Vojvodine), nije prošlo ni četiri leta.

Naviknuti da radimo po sistemu "sad, sve i odmah", reći ćemo u prvom trenutku da je to predugačka vremenska distanca. Nije tako. Uspon zvezde Ajntrahta iz Frankfurta trebalo bi da bude ogledalo razvitka snaga koje dolaze. Prosto, morao je trenutno možda i najbolji srpski napadač da prođe proces ljudskog i igračkog sazrevanja. Neko će reći da su mu germanske metode Nika Kovača pomogle da se otarasi brojnih pubertetski oboljenja i od njega napravile centarfora iz orbita. Međutim, pre nego što je zablistao u Frankfurtu i postigao osam bundesligaških golova (da, da i ovaj u kupu protiv Šalkea), momak rođen 1997. godine u Bataru je morao da oseti i rasterećenje.

Nije bilo normalno, a još manje humano da kao tinejdžer dobije zadatak da golim rukama drži krov kluba koji se finansijski urušava. Ne postoji loš trenutak za ubacivanje u vulkan velikih očekivanja, ali kada je dobio šansu u prvom timu Crvene zvezde rubikonova kocka Luke Jovića nije bila složena.

On je bio poluproizvod, naviknut da dominira u mlađim kategorijama, Zvezda je bila poluklub koji nije živela, nego je životarila. Leta 2014. godine Jović je označen kao projekat kluba i kao spasonosna persona. Znajući da mu nad glavom visi mač bankrota generalni direktor kluba Zvezdan Terzić je morao da pravi "čempres divan" novom Falkau. Ophodio se prema njemu kao da mu je sin jedinac (što je u neku ruku dobro), ali pod tim teretom slatkorečivih medijskih i funkcionerskih priča navijači su očekivali da Jović u Zvezdinom dresu rešeta kao što sada rešeta u Ajntrahtu.

Preambiciozno.

On je tada bio jedva punoletan, ali morao je neprirodno da sazreva. I skakao je po živcima trenerima, fukncionerima i starijim igračima. Bivši trener Slaviša Stojanović mu je pružio priliku da trenira sa prvotimcima i to sa ekipom mangupskih karakteristika čiji lideri su bili Nikola Mijailović, Nenad Milijaš i Miloš Ninković.
"Gledao sam ga sad kad je igrao za omladince. Ako mi verujte - on nije pretrčao više od 20 metara na utakmici. Voleo bih ovde češće da ga vidim. Ne kažem da će dobiti šansu u prvom timu zbog treninga, ali potrebno mu je da bude u društvu starijih igrača. On je u omladincima ’džomba’, ovde će mu Milijaš prevrnuti kasetu, a Džoni će mu laktom razvaliti vilicu. Treba što pre da oseti tvrdo", rekao nam je jednom prilikom Slaviša Stojanović.

GRAĐAN KAO MEDVED, JAK KAO BIK

To je bio Luka Jović. Vukovac iz gimnazije (čitaj omladinske škole) koji želi da završi fakultet sa najvišom ocenom samo na prirodan dar. Prosto, to ne biva.
"Zadovoljstvo mi je što sam sarađivao sa takvim igračem i momkom. On je mnogo dobar čovek, a to je jako bitan preduslov da postanete kompletan igrač. Kada je dobio šansu u prvom timu rekao sam da je on tip igrača kao Falkao, a ne da će da dostigne njegove visine. Međutim, na dobrom je putu da postane ozbiljan napadač. Ima osećaj za gol, oseća prostor, podjednako igrama obema nogama. I jako bitna stvar: građen je kao medved. Pogledajte mu leđa, ne možete da ga oborite. Drago mi je što ovako igrao. Bilo mu je potrebno vreme da shvati da ne može sve na talenat i odlična je stvar što je otišao u Nemačku, da se nauči redu, disciplini, načinu treninga. Ne čude me ovi njegovi golovi, biće ih još", poručio je u razgovoru za naš portal Zvezdan Tezić.

Jedna od ključnih sezona u razvoju Luke Jovića bila 2015/16. Zvezda nije imala šampionski tim, Nenad Lalatović je dobio zadatak da ga stavi u izlog kao i ostale dečake iz "klase 1996"...  Zaboravlja se često, ali temperamentni šef struke je bio taj koji je lansirao Jovića, pružao mu bezrezervnu podršku, kao i ostaloj Zvezdinoj deci. Neke je i sačuvao kako ne bi sagoreli. Međutim, sadašnji napadač Ajntrahta nije uspeo da napravi harmoniju između igračke i ljudske zrelosti. Možda nije ni mogao, jer mu je luksuz posle teških dana u rodnom Bataru (čitali ste da je spavao u očevom automobilu) bio svakodnevno na dohvat ruke. Bio je talenat i do kraja jesenjeg dela ostao je samo - talenat. Desio se onaj promašaj u derbiju, golgeterska suša. Dovoljno da pojedinci počnu da dižu ruke od Jovića, ali na njegovu sreću ne i stariji igrači. Mnogo je dogodovština iz tog perioda kada je Zvezdan Terzić - da se malo našalimo - počeo ubrzano da sedi. Prva asocijacija na Luku Jovića nisu bili golovi nego prekomerna upotreba slatkiša, čipseva i pekarskih proizvoda.

KAKO SU GA DRILOVALI DŽONI I KAPITEN MILIJAŠ

Evo jedne angdote iz tog perioda. Bio je na “saslušanju“ kod Zvezdana Terzića kada je Jović čvrsto obećao da neće više da jede čokoladu. Izašao je iz kancelarije, otišao na trafiku pored stanice autobusa 59 (preko puta zapadne tribine Marakane) i naravno kupio - slatkiše. Tadašnji kapiten Nikola Mijailović ga je pratio kao Ilija Čvorović iz kultnog ostvarenja Balkanski Špijun.
"Sad se lepo okreni i pokaži tu čokoladu koju su kupio. Da te lepo slikam i pošaljem direktoru. Sa tobom ne vredi drugačije", obratio mu se Mijailović.

Istina, iskusni levi bek je video ozbiljan potencijal i neverovatne fizičke predispozicije.
"Kada je počeo da trenira sa nama žestoko sam ga tukao na treninzima. Međutim, ja ga udarim, a mene boli. Dešavalo se da poplavim. Jak je kao bik", pričao je Mijailović.

Bilo je tu i radiklanijih disciplinsko-vaspitnih mera u režiji pomenutog Mijailovića i kapitena Milijaša dok je bio u klubu.
"Čujem se sa njim, mnogo mi je drago. Kada je sišao u prvi tim videlo se da će da postane ozbiljan igrač. Bila bi šteta da je drugačije, mada ja mislim da može još mnogo, mnogo da napreduje. Međutim, morao je da namesti glavu. Ne bih o tome kroz šta je sve prošao i šta je sve osetio. Bio je mlad i normalno je što je morao nekad da sluša. Do pre godinu dana svi su ga potcenjivali, spominjali taj višak kilograma. Lutao je, ali sada je na pravom putu. Ovo protiv Šalkea je nestaran gol", ističe za naš portal Nenad Milijaš.

Mnogo stresnih situacija, ali Napredak je bio očit. Tokom prolećne sezone postigao je sedam golova, doneo pobedu protiv Voždovca. Počeo je da bude svestan sebe, ali je u njegov porođaj bilo uključeno i previše babica. Prvo je na misteroizan način propustio Mundijalito, potom su njegovi procenti (40 posto) prodati investicionom fondu Pinija Zahavija. Igrač koji je do tada bio najveći projekat kluba utopljen je zbog duga prema Gžegožu Bronovickom. I tu je Zvezdan Terzić bio u "luz-luz" situaciji. Zvezdi je pretila selidba u niži rang zbog pravosnažne presude FIFA (dokumantaciju je pokazivao ekipi MOZZART Sporta prilikom jednog intervjua), a Jović je morao da bude žrtvovan.

TERZA, DOĐI DA VIDIŠ KAKO JOVKETU PUCA GUZICA

Jedan korak napred u karijeri, pa dva - nazad. Posle te prodaje lagano je pušten niz vodu, novi trener se oslanjao na Uga Vijeiru i Predraga Sikimića znajući da titula mora da se vrati u Ljutice Bogdana. Nije više dolazio sa osmehom na treninge, znao je da negde završio svoju misiju na Marakani i da mora da čeka zimski prelazni rok. Umesto treninzima, prepustio se hedonizmu.
"Terza, dođi na trening da vidiš kako Jovketu puca guzica u ovom šorcu", obratio se direktoru jedan bivši trener koji ga je po nekim pričama uhvatio na Vračaru u kasnim satima kako jede picu kao Nindža Kornjača.

Tu je bio njegov definitivan kraj. I tako skrhanog samopouzdanja krenuo je put Benfike. Kao i svi mladi igrači mislio je da sve što leti može da se jede (citat Dejana Stankovića). Nije bio svestan veličine Benfike, njenog značaja za portugalskih narod, i činjenice da je taj klub Real Madrid u malom. Tamo je intenzivirao pravu, neiskvarenu dečačku ljubav sa jednom beogradskom plavušicom. Konkurencija u vidu Himeneza, Žonasa i Mitroglua mu je samo u početku oduzela šansu da se nada kako će videti teren.

ON JE KAO TENISKA MAŠINA, SVE POGAĐA

"Radio sam sa njim završnicu u omladinskoj reprezentaciji. On vam je kao ona mašina za tenis. Samo izbacuje one loptice i pogađa metu. On nije samo prirodan talenat, on je rođeni lider. Zapamtite to! Znam da želite da pričate i o problemima sa kojima se susretao, ali ako hoćete pošteno on je uvek imao višak kilograma. Međutim, bitnija je postotak masti u krvi“, kaže Milan Kosanović, trener ispod čijeg čekića i nakovnja su prošli brojni talenati.

On je u dahu nastavio.
"Problem je što ovde nema strpljenja i što mislimo da dete od 16 godina može da ima normalnu ishranu. Onda počinju komentari od zlobnih ljudi, a ti isti se na zapitaju šta njihova deca rade sa 16 godina. Da li spavaju do tri ili četiri popodne? Okruženje je jako bitno. Igrač mora da se obrazuje u svim elementima do 20 godine. Ishrana, jezici, opšta kultura. A ovde pričaju kako to nije bitno. Bitno je, jako je bitno. Ovde nema ni strpljenja. Zato kažem da ćete pravog Joveljića videti tek 2020. godine. Nema potrebe da se žuri... Strpljenje može da nam dovede do toga da u Joviću imamo igrača oko koga će da se vrti reprezentacija. Mada i dalje može da napreduje, jer je reč o mašini. Da je danas u Zvezdi ubeđen sam da bi dao više od 30 golova u sezoni. O kvalitetima neću više, ali on pored svega i oseća klub. Dobio je slobodan dan i došao da nas bodri u Šapcu", otkriva Kosanović.

SLADAK ŽIVOT I POVREDA PALCA

Pomenuta Rubikonova kocka Luki Joviću se nameštala leta 2016. godine kada su svi oni bili povrđeni. Međutim, povredio se Jović i to na bizaran način. Dok se kupao u bazenu svog lisabonskog luksuznog doma rasekao je palac. Suviše luksuza i suviše dečaštva za tako veliki klub koji ne daje mnogo prilika za popravni. Samo prividno Jović je formu održavao u drugom timu Orlova. Bila je to za njega kazna i degradacija, mada mu je sad verovatno došlo iz zadnjice u glavu. Pokušavali su ljudi koji mu žele najbolje da mu otvore oči.
"Govorio sam mu da Lindelef, primera radi, odigrao više od sto utakmica za Benfiku B. Da je to proces koji svi moraju da prođu", rekao nam je jedan od ljudi koji vodi računa o njegovoj karijeri.

Pedantan kakav jeste trener Ajntrahta Niko Kovač je sigurno skupio kompletnu dokumentaciju o licu i naličiju Luke Jovića. Znao je za poroke, znao je zacrtu lenjosti, ali znao je ono što je pre sedam godina prepoznao otac Marka Grujića - da je Luka Jović unikat. Verovatno je negde i on čuo reči nekadašnjeg člana Dinama i Crvene zvezde Luisa Ibanjeza.
"Neverovatan osećaj za gol ima. On je čudo, samo mora da bude svestan toga. Dok smo zajedno trenirali, a ja se spremam za centaršut, on po položaju mog stopala, vidi gde će lopta da završi. To se ne uči, to je prosto talenat. Pričao mi je tast Darko Alegić da je čuo za njega još dok je bio kadet. Ubio je ovde Hrvatsku, i to odličnu generaciju. Dao je dva gola", prisetio se Luis Ibanjez.

KOLIKO ĆE DOBITI SADA CRVENA ZVEZDA?

Od velikog napretka Luke Jovića će mnogi imati koristi. Reklo bi se da na dobrom putu da čekira kartu za Rusiju, a njegovu narednu prodaju čekaju u Crvenoj zvezdi. Kao matičnom klubu pripada joj pet posto. Ajntraht je već spreman da izdvoji 12.500.000 evra.

Međutim, nemojte se iznenaditi ni ako već ovog leta završi u mnogo, mnogo većem klubu... Ima ih da se raspituju.

(FOTO: Action Images, Star Sport)