Za Zvezdu i bez nogu na stadion

Crvena zvezda je 1968. godine osvojila Mitropa kup upravo protiv protivnika sa kojim će ekipa Vladana Milojevića sutra od 20.30 odmeriti snage. Spartak iz Trnave je tada imaqo moćan tim, ali su crveno-beli uspeli da se domognu trofeja ukupnim rezultatom 4:2.

Jedan od članova te generacije bio je i golman Dragomir Racić, koji je dres najtrofejnijeg srpskog kluba nosio od 1966. do 1974. godine, posle čega je čak osam godina bio čkan španskog Kasteljona.

Sećanja na okršaje sa Trnavom je i dalje sveže.
"Branio sam u toj prvoj utakmici finala Mitropa kupa u Trnavi, to mi je bila jedna od najboljih u karijeri. Što se kaže, svaka lopta me je "pogađala", toliko dobro sam branio. Spartak je tada imao izuzetan tim, sjajnog Adameca, golmana Viktora, nije imao poraz do finala i važio je za jedan od najjačih timova u to vreme. Osvojili smo trofej, u drugom meču je branio Ratomir Dujković, a imali smo još tri sjajna golmana: Olju Petrovića, Kajganića i Bucu Atanackovića. Jedan brani i jedan je na klupi, ali smo se poštovali više nego iko", kaže Racić.

Stadion Rajko Mitić je druga kuća za nekadašnjeg provotimca crveno-belih.
"Uvek kad dođem u Zvezdu, prime me sa mnogo poštovanja. Ja Crvenu zvezdu volim mnogo, ona mi je mnogo pružila i ja sam pokušao da joj uzvratim što više mogu. Mislim da ćemo proći Spartak, imamo mlad tim i mnogo verujem u gospodina Vladana Milojevića i njegove momke. Uliva mi poverenje, ima stav i pogled za poštovanje. Ključna je opreznost i onda će doći šansa koju treba iskoristiti kada se ukaže, a verujem da Zvezda ima brže i opasnije igrače koji će moći to da iskoriste".

Život ga nije mazio, pa je zbog zdravstvenih problema i lošeg lečenja ostao bez obe noge. Ipak, njegov borbeni duh ništa ne može da zaustavi, pa se kreće pomoću proteza i štapa po potrebi. Ljubav prema Zvezdi i volja za životom jači su od svega.
"Ostao sam invalid, ali se borim za život koliko mi Bog da. Imam 73 godine, dobio sam bakteriju u bolnici i lekari su me upropastili, bilo je život ili noga. Jedna mi je amputirana 15, a druga 16 centimetara. Ali, kad me neko vidi, ja idem i bez štapa, nisam kompleksaš, idem dalje, borim se", mirno priča Racić.

Sutra zna gde će biti i ništa ne može da ga zaustavi.
"Živim u Novom Sadu i sa prijateljem, Mikijem Delijom, dolazim na svaku utakmicu kad god mogu. Zato ću i ja sutra protiv Spartaka iz Trnave navijati na našem stadionu kao da imam obe noge. Miki je inače veliki navijač Crvene zvezde, veliki emotivac, takvog čoveka treba imati u životu. Sa njim kad se povede reč o Zvezdi, on odmah zaplače, to je neverovatno. I ja volim Zvezdu, i rade mi emocije, obišao sam pola sveta sa njom, to je jedan od najpopularnijih klubova, i svi je poštuju. Ne kažem to tek tako", završio je Racić.

Foto: crvenazvezdafk.com