Zvali su ga Groblje trenera, sad zovu da pitaju koliko košta: I ne, neće ga dobiti

Dugo su već šampionsku trku u Portugaliji mnogi uzimali zdravo za gotovo. Od sinoć je i matematički završena. Poražena od Famalikaa na severu zemlje, Benfika je u nedelju bila primorana da visoko podigne belu zastavu u znak predaje i krunu položi na glavu Sportinga, drugi put u četiri godine. Krunu koju je manji lisabonski klub bez pogovora apsolutno zaslužio. Doprinela je njoj značajno i granitna odbrana – manje od jednog primljenog gola po utakmici u proseku – pečat je ostavila švedska gol-mašina Viktor Đekereš (27 golova), a prste umešao i Pedro Gonsalveš, motor tima i prvi paker Primeire (12 asistencija). U Portugaliji su pak uvereni da poduhvat ne bi bio moguć bez jednog čoveka – Rubena Amorima.

Istog onog Rubena Amorima nad kojim se nadvio ogroman znak pitanja kada ga je Sporting učinio, u tom trenutku, trećim najskupljim trenerom u istoriji fudbala, pošto je platio obeštećenje Bragi u iznosu od 10.000.000 evra.

Nešto više od četiri godine i pet trofeja kasnije niko više ne sumnja da je Amorim bio dobra odluka lisabonskog kluba. Jedna od najboljih u novijoj istoriji. Danas je 39-godišnji trener jedan od najtraženijih u Evropi. Vest Hem je pokušao i shvatio da je bio preambiciozan, Čelsi ga drži na oku dok razmišlja šta će sa Maurisiom Poketinom, Liverpul je bio zagrejan da ga angažuje kao naslednika Jirgena Klopa sve dok, navodno, nije shvatio da će, što za obeštećenje, što za njegovu trogodišnji platu i menadžerske provizije, morati da izdvoji 40.000.000 evra. I zbog toga se ohladio.

Ako pitate ljude u Sportingu reći će vam – vredi svaku paru!

Ruben Amorim na sinoćnoj proslavi titule (©AFP)

Tom mišlju u Lisabonu su se očigledno vodili i pre nešto više od četiri godine kada su odlučili da Bragi pošalju ček u vrednosti od 10.000.000 evra za njegovu slobodu i podligli čitavu Portugaliju na noge. Bio je to početak marta 2020, ubrzo posle toga pojavio se korona virus, fudbala nije bilo na meniju pa je u uvodnih nekoliko nedelja u sportskim medijima u zemlji preovladavalo pitanje – kako je i zašto Sporting, finansijski ne baš dobrostojeći Sporting, četvrti na tabeli i 20 bodova daleko od vrha, procenio da je dobra odluka platiti 10.000.000 evra – u tom trenutku manje samo od onoga što je Čelsi platio za Andrea Viljaša Boaša i Lester za Brendana Rodžersa - za tada 35-godišnjeg trenera sa samo dva i po meseca prvoligaškog iskustva. Pride i Benfikinog navijača i njenog bivšeg fudbalera...

Kada ovako stvari postavimo, potpuno je razumljivo što je Sportingov potez na Pirinejskom poluostrvu označen riskantnim. Ništa drugačiji se nije gledalo ni na Amorimovu odluku da ponudu prihvati, jer je imao stabilnu situaciju u popularnom Kamenolomu, na koji je pride tek počeo da se privikava. Sporting je s druge strane bio sušta suprotnost, u tom periodu haotičan klub, a njegov stadion prozvan ‘grobljem trenera’, pošto su na ‘Žoze Alvalade’ pre Amorimovog dolaska smenili četvoricu trenera (ova brojka ne obuhvata i privremena rešenja), računajući tu i našeg Sinišu Mihajlovića, koji je posle samo devet dana usled promene Uprave dobio otkaz!?

Povoda za oprez više nego dovoljno sa obe strane. Amorimu je iz verovatno samo sebi poznatih razloga prihvatio poziv – i očigledno nije pogrešio - uprkos tome što su ga iz njegovog okruženja savetovali da to ne učini. Sportingu je bio potreban neko ko će mu doneti instant uspeh kako bi umirio nezadovoljne navijače, koji su na titulu čekali još od 2002.

I mada zbog mnogobrojnih znakova upozorenja nije delovalo tako, Amorim je bio taj. Jer Amorim je svuda donosio instant rezultate.

Ubrzo pošto je pokazao potencijal na kursu trenera fudbala visokih performansi na Fakultetu za humanu kinetiku na Univerzitetu u Lisabonu, Amorim je leta 2018. godine isti potvrdio nakon što je preuzeo trećeligaša Kasa Piju. I odmah oduševio načinom rada. Kada se maleni klub iz prestonice našao na vrhu tabele, rad mladog stručnjaka nisu ispratili samo u medijima, Fudbalski savez Portugala shvatio je da Amorim radi bez potrebne trenerske licence. Morao je da napusti klupu, a tim je kažnjen oduzimanjem bodova, ali je i pored toga uspeo da obezbedi promociju.

I pored za njega samog neslavnog završetka, Amorim je privukao ogromnu pažnju u zemlji, čak i najvećih klubova. U jednom trenutku navodno je imao usmeni dogovor sa ‘svojom’ Benfikom da preuzme tim iz kojeg je krenuo i Bruno Laž pa posle dve i po godine stigao do Premijer lige, ali je nekoliko nedelja kasnije na sastanku čelnicima poručio da neće doći na Luž. Navodno, nije želeo da mu se tadašnji predsednik Luis Filipe Vijeira, koji se pitao za sve u klubu, meša u izbor tima. Želeo je da sam odlučuje o tome ko će i koliko igrati. Da snosi posledice isključivo zbog svojih odluka.

One su od samog starta trenerske karijere bile ispravne. Umesto Benfikinog rezervnog tima, Amorim je izabrao Bragin i tamo dobio sedam od uvodnih osam utakmica pa je nepuna četiri meseca po dolasku u Kamenolom, kada je otpustila Rikarda Sa Pinta, Braga Amorima postavila za trenera prvog tima. A ovaj nastavio tamo gde je stao u rezervnom. Prvih osam mečeva na premijernom prvoligaškom zadatku – sedam pobeda. I to ne nad bilo kim. Pet protiv ‘velike trojke’ i to u razmaku od samo četiri nedelje. U prvenstvu protiv Porta i Benfike na strani i Sportinga kod kuće, pa još protiv u polufinalu i finalu Kupa Portugalije protiv Sportinga i opet Porta.

Ruben Amorim u Bragi (©Reuters)

Nije prošlo mnogo i Sporting je, šest meseci pošto ga je angažovao, otpustio Silasa. I upao u dilemu: da li da ponovo proba sa još jednim istrošenim trenerskim imenom ili se opklade u perspektivnog pre nego što isto urade Benfika ili Porto. Ostalo je, što se kaže, istorija. U prvoj kompletnoj sezoni – tokom one u kojoj je stigao nije imao nikakve šanse – doneo je na 'Alvalade' devetnaest godina titulu, tri sezone kasnije još jednu, postavši najmlađi trener u istoriji portugalskog fudbala sa dve šampionske krune. Plus dva trofeja kupa i još jedan u Superkupu Portugalije.

I ne samo to, već je od dolaska klubu samo od prodaja igrača napravio plus od preko 150.000.000 evra. Za standarde koji su klubovi u državi postavili možda nije impozantna cifra, ali iako je za najveće u Evropi razvojni, Sporting je pod Amorimom postao klub koji drugi biraju pre, primera radi premijerligaških. Na takav korak se odlučio i Viktor Đekereš prošlog leta plaćen 20.000.000 evra Koventriju, koji će ove godine izvesno otići za pet puta veću sumu.

"Osam klubova iz Premijer lige je bilo zainteresovano za Viktora prošlog leta. Svi su bili spremni da plate Koventriju više od Sportinga, Viktoru takođe, nudili su i veće provizije za agente. Zato su svi bili šokirani zbog njegove odluke, svi su očekivali da će potpisati za klub iz Premijer lige. Viktora sam doveo u Sporting iz samo jednog razloga, a to sam rekao i gospodinu Amorimu kada sam ga prvi put video, pre nego što sam ga uopšte pozdravio. Rekao sam mu:'Doveo sam svog igrača ovde samo zbog tebe", otkrio je nedavno agent švedskog napadača Hasan Četinkaja, dodavši da će njegova budućnost zavisiti od toga da li će Amorim napustiti klub.

Sam Amorim dugo se lomio i priznao da je bio poprilično neodlučan po pitanju budućnosti, koja se rodila iz straha da bi situacija, kako je rekao na nedavnoj konferneciji, ‘mogla da krene naopako’, svestan da bi između ostalog na leto mogao da ostane bez velikog broja igrača.

Navijači su ga samo podsetili izjave koju je dao kada je dolazio u klub i svi posumnjali da je dorastao zadatku:’A, šta ako bude dobro?’.

"A, šta ako bude dobro?"

Više ništa nisu morali da mu kažu. Na sinoćnjoj proslavi titule Amorim je potvrdio da će i naredne sezone biti u klubu.

"Ostanak? Hajde da već jednom završimo sa ovim (proslavom, prim.aut), jer bi ujutru trebalo da uhvatim avion. Prerano je za ovu šalu ha-ha-ha. Ostajem u Sportingu. Imam ugovor sa klubom i ovi trenuci za mene su posebni. Želim da iskoristim priliku što je ovde ceo stručni štab, koji se ne pojavljuje često u medijima, a koji je deo uspeha. Aplauz za njih. Govorili su nam da ćemo osvajati titulu na svakih 18 godina, govorili su nam da smo prošlu osvojili samo zato što nije bilo publike na tribinama i da nikada ponovo nećemo uspeti da odbranimo titulu. Hajde da vidimo...".

Ko se, posle svega što je uradio, osmelio da uopšte posumnja da će Sporting naredne sezone odbraniti tron?