Zvezdin život u defanzivi: Garda čuva Marakanu i obraz

Liga šampiona je nešto drugo. I Liverpul je nešto drugo. Osetili su to na svojoj koži igrači Crvene zvezde na Parku prinčeva i Enfild Roudu, kada se gotovo ništa nisu pitali. Ima i do snage rivala, ali ima i do toga što je tim crveno-belih izgubio vojničku disciplinu i taktičku pedantnost, tako svojestveno za prošlogodišnji uzlet do evropskog proleća.

Čak i da je srpski šampion odigrao na tom istorijskom maksimumu, kao na Emirejtsu pre nešto više od godinu dana, ne znači da bi uspeo da izbegne težak poraz, ali… U moru činjenica i statističkih podataka koji idu na ruku četi Jirgena Klopa, postoji jedan podatak koji možda nagoveštava da će vicešampion Evrope morati da se preznojava pred krcatim tribinama Rajka Mitića.

Defanzivni red crveno-belih je bio porozan na prethodna dva gostovanja u Ligi šampiona, ali je od Marakane uspeo da napravi Neosvojivu Tvrđavu. Samo je Arsenal uspeo da zabije barjak na centar Marakane računajući ovu i prethodnu sezonu. Ili još plastičnije: Crvena zvezda je na prethodnih sedam mečeva u Evropi kao domaćin primila samo jedan gol. Postigla ga je Sparta iz Trnave.

Napadači Kelna, CSKA, Salcburga i Napolija su ostalih kratkih rukava (plus Suduva i Spartaks Jurmala). To je još jedno svedočanstvo Milojevićevog dobro urađenog posla u prethodnih 15 meseci. Sistema defanzive koji je počivao na komadantu Saviću i njegovim Gardistima…. Jasno je da bi upravo nabrojani morali sutra veče da odigraju utakmicu života kako bi, ako ništa drugo, sačuvali Zvezdin obraz. Dobra stvar za Vladana Milojevića je što će prvi put posle Napolija imati kompletnu i zdravu poslednju liniju. Bez nus pojava kakve su nespremonst i neuigranost. Upravo je taj meč protiv čete Karla Ančelotija pokazna vežba dobre defanzive i pored toga što je italijanski vicešampion imao nekoliko zicera. Napravio bi ih i u sudarima sa timovima mnogo većeg kvaliteta od Crvene zvezde.

Četvorka ispred Milana Borjana u sastavu Stojković, Savić, Degenek i Rodić, bila je zajedno u Parizu, ali je kapiten crveno-belih praktično bez treninga uleteo u kavez sa lavovima kakvi su Mbape, Nejmar i Kavani. Zamenjen je posle prvog poluvremena.

Sada je situacija drugačija, Savić je vezao tri prvenstvene utakmice i biće spreman da pokaže da još nije dostigao svoje limite. Odnosno da proširi krug epskih utakmica koji je počeo u Pragu, nastavio se u Londonu, a završio se beogradskim duelom protiv Napolija.

Na Enfildu je Milojević mora da igra sa prinudnom odbranom. Savića je menjao Babić, na Rodićevo mesto uleteo je univerzalac Gobeljić. Bilo je i dobrih momenata, ali bilo je i sekvenci neuigranosti koji su prethodili golovima Liverpula.

Trojica od četvorice članova Zvezdine poslednje linije su poznaju u dušu, prošle sezone su pomerili mnoge granice. Ovog leta im je pridodat Miloš Degenek, momak koji se ekspresno uklopio. Ta crta uigranosti je retko bogatstvo za ovakave utakmice. I možda jedina slamka optimizma koju mogu da uhvate navijači Crvene zvezde. Posebno ako golman Milan Borjan kao nebrojano puta do sada bude na Liga šampiona nivou. Još ako sreća bude saveznik. Možda i Zvezdina Garda doprinese da Milojevićev tim sačuva bar obraz.

(Foto Star Sport)