vest

0

Veliki petak

12.04.2012 20:10 |

Veličina slova A A A

Prošli vikend obeležila su dva važna sportska događaja za malenu zemlju Srbiju. Po novinarskim pravilima (gled'o ja na televiziji) prvo se govori o onoj pozitivnom, pa onda o negativnom, ako ga uopšte i pominješ. E pošto ja nisam novinar, pisaću o onom što me više intrigira, a verujem i vas. Dakle – tenis!

Odavno smo znali da Nole neće pomoći Dejvis kup reprezentaciji u četvrtfinalu ovog takmičenja protiv Čeha u Pragu. Iz aviona se videlo da su naši protivnici ovom meču prišli izuzetno ambiciozno. Možda nas je malo iznenadio izbor podloge (šljaka), ali što kaže narod – njin tavan, njine merdevine – nek' im bude. Karte rasprodate odavno, medijska podrška izuzetna. Nije to smetalo našim momcima da puni elana i optimizma krenu put Praga. Ni najvatrenije pristalice naših tenisera nisu gajile neke prevelike nade! Neviđeni sunovrat forme Viktora Troickog i svesnost da dubl Zimonjić/Bozoljac nije baš najsrećnija kombinacija, počeli su sasvim opravdano da stvaraju prvo inje, a posle prvog susreta Vikija s Berdihom (0:3) i led oko srca…

Drugi meč prvog dana doneo je mnogo uzbuđenja i razdrmao već usnulu bratiju po tiketu u maloj MOZZART kladži. Raspored gemova izmišljen za igru „uživo“. Zadovoljstvo još veće jer Janko, posle izgubljenog prvog seta, polako uzima „pod svoje“ razigranog Radeka. Posle pet setova (ništa neuobičajeno za Tipsu) konačno pobeda. Češka – Srbija 1:1! Jane prilazi mreži, pruža ruku, kad ono – nema ruke, nego pamprc! Gledam tenis još od Njukomba i Emersona. Bio prisutan u istorijskoj pobedi nad Francuzima i sada mogu da presedim celu noć buljeći u neki masters iz Amerike, ali ovakvu sportsku sramotu još nisam video. Isprva sam se zgrozio, a posle mi bi i milo. Mislim se nešto: „Nek' vidi beli svet kako predstavnik visoke evropske kulture usred zlatnog Praga proslavlja svoj Veliki Petak!“

Posle sam i shvatio zašto je onaj uradio ono. Zato što je tamo neki divlji Balkanac u punom trku preskočio mrežu i prvi stigao do svog protivnika koji se okliznuo i previjao kao da ga peku na skari, da ga pita je li povređen. Ne, možda zato što je tom istom Štepaneku Radeku priznao dobru loptu, koju su sudije već proglasile autom. U očekivanjima komentara češke štampe, ljuto se prevarismo! Neko reče: „Izgleda da mi igramo s Englezima, a ne s Česima!“ „Kako to misliš?“ „Pa vidiš da se prave Englezi!“

Naravno da ovim događajem ne tražim alibi za poraz od 4:1, ali ostade mi „nešto grko u ustima“.

Ova veselija tema pripada našim rukometašima. Skromno, kao i obično, odjezdiše u Alikante da uz znanje i veliko srce potraže i malo sreće za profur u London. U prvoj utakmici protiv domaćina možda im ta sreća nije bila neophodna. Časno su izgubili od boljeg, ali samo sa tri razlike. E protiv Poljaka nađosmo je u poslednjim sekundama utakmice, kad oni zabrljaše nešto s loptom, a mi iz kontre umuvasmo 25:25! Posle je sve išlo svojim tokom. Mi odradismo Alžirce, Španci razvališe naše konkurente i evo naših Orlova kako sleću na Trafalgar skver u Londonu. Tamo se Delfini već brčkaju po Temzi, a daće Bog, pridružiće im se valjda i zlatni evropski odbojkaši i odbojkašice.

Danas je Veliki Petak! Provedite Vaskrs u zdravlju i veselju!

mozzart sport kolumne

kolumne

Marko Nikolić

Marko Nikolić rođen je 20. oktobra 1946. godine u Kraljevu. S obzirom na to da je njegova majka Leposava bila glumica ni u najranijem detinjstvu nije imao dilemu čime će se baviti. Ostvario je veliki broj uloga kako u pozorištu, tako i u filmovima i serijama, a najviše je ostao upamćen po briljantnim rolama u serijama Bolji život (Giga Moravac), Vuk Karadžić (Karađorđe Petrović), filmovima Devojački most (Marko), Užička republika (Klaker)... U filmu Montevideo, bog te video igrao je Atanasa Božića. Kao veliki zaljubljenik u sport i sportsko klađenje Marko Nikolić od 2010. godine piše kolumnu „Kod Gige u šupi“ u MOZZART Sportu.

kolumne - 2014

kolumne - 2012

kolumne - 2011

kolumne - 2013