INTERVJU - Dušan Alimpijević: Podršku zarađuješ ne tako što pričaš o njoj, nego se bacaš za loptu, biješ se za klub i imaš svest gde igraš

Ostaće upamćen Dušan Alimpijević kao jedan od najmlađih trenera u istoriji Crvene zvezde koji se uhvatio vrućeg krompira i u vrlo delikatnom momentu seo na klupu crveno-belih. Zajedno sa novim stručnim štabom formirao je tim sa 11 novih igrača koji je menjan tokom sezone, a najviše zbog neuspelog pohoda na ABA ligu, te slabih rezultata u Superligi, napustio je Zvezdu i predao kormilo Milenku Topiću.

Alimpijević  je za MOZZART Sport govorio o svim stvarima koje su se događale tokom sezone, ali i na njenom kraju. O svim uzrocima koji su dali krajnji rezultat.

Sumirao je sa nama stvari i podvukao crtu…

Glavni utisak je - iskustvo u Zvezdi ostaće mu važno i posebno za ceo život.
"Iskustvo je neprocenjivo! Jeste veliko biti u Crvenoj zvezdi, ali je mnogo važniji način na koji si bio u Crvenoj zvezdi. Nego samo biti u njoj. Da bi se upotpunio pravi utisak fale osvojeni trofeji. U svim drugim aspektima neprocenjivo životno i trenersko iskustvo. A svakom pametnom čoveku ovakvih iskustava nikada nije dosta”.

Ključno pitanje - gde je krenulo po zlu?
"Ima puno stvari koje se mogu okarakterisati tako. Uglavnom to tako ide i u životu. Nikada to nije posledica jedne stvari. Ili samo jednog momenta. To je splet mnogih manjih ili većih negativnih stvari. Može da se krene od juna, od onoga kada što je bilo u ponudi kada se selektirao tim. Može da se krene od toga da smo tokom sezona imali puno povreda koje su definitivno poremetile harmoniju u timu. I naravno da je razlog pad u formi nekih igrača koji je potpuno nevervatan. Da u toj meri dođe do pada forme...", komentariše Alimpijević.

Sezonu su obeležile velike varijacije u formi igrača. Milko Bjelica svakako nije jedini, ali jeste primer takvih igara. Počeo je odlično, a onda…
"Da znam koji je konkretno razlog tome - to se onda ne bi desilo. Sprečili bismo. Pitaš me konkretno za Bjelicu. To je momak koji je jedan od većih sportista, profesionalaca koje sam upoznao. I sada sarađivao. Dečko koji je bez izostavljenog treninga. Bez jedinog problema. Bez jedne negativne misli ka njemu. Zaista ne znam gde je tu šta i kako krenulo. Ne bih znao da ti kažem. U svemu tome teže mi je palo to što se desilo iz jedne izuzetno dobre sezone. Jedna od najboljih njegovih, siguran sam u to. Do nekog januara je igrao u fenomenalnoj formi. I onda dolazi do tog pada. Ali to je sport. Koliko puta smo čuli za takve slučajeve? Nije on, ali ni drugi igrači kojima se to desilo, ni prvi ni poslednji da se to nekome dešava".

Klub je istakao da je došlo do sporazumnog raskida saradnje.

Da li je Alimpijević imao incijativu u tom rastanku posle poraza od Mege?
"Sve kako je pisalo na sajtu kluba - tako je. Imao sam inicijativu posle ABA lige, odmah. Mi smo nju izneli kao najveći prioritet, glavni. I samo to finale kako se desilo. Zvezda nije imala lošu sezonu i nije loše igrala, naprotiv. Očekivanja su jedna od Zvezde. Predstavljene ciljeve u Evroligi smo prebacili. Bili prvi u ABA ligi. Imali smo velikih momenata i utakmica. Naravno da je Kup bio našim neozbiljnim pristupom... Nismo prvi evropski tim koji je ispao u Kupu. Dešavaju se takve utakmice, to je deo sporta. I to jeste draž Kupa, kada favorita možeš da iznenadiš. No, moje mišljenje je bilo da izgubljena sezona u ABA ligi, smatrao sam da mora da postoji moralna odgovornost za tako nešto. Predložio sam klubu da se raziđemo. Jer između ostalog ni ekipa nije bila na vrhuncu samopouzdanja u finalu ABA lige. I to zbog svega što se dešavalo, a neću da pričam o stvarima koje nemaju veze sa košarkom vezane za to finale. Svi su mogli da vide. I imali smo priliku da sve rešimo na jedan šut".

Rastanak sa klubom prošao je u prijateljskom tonu.
"Zašto sporazumni raskid? Imao sam ugovor na tri godine i zato što svakako ne postoji kod mene želja da bilo šta stavim u prvi plan osim normalnog, prijateljskog razlaza sa klubom. Od tog kluba sam dobio, i od predsednika Čovića, zaista dobru podršku. Nema razloga da se raziđemo na drugačiji način i pod drugim okolnostima od ovih kakve su bile".

Od Kupa kao da je pala cela situacija? Da li je bilo problema sa igračima u bilo kom smislu? Da li je problem u selekciji, odnosno njihovom manjku pobedničkog karaktera u odlučujućim utakmicama?
"Što više puta čujem to pitanje sa više strana shvatam da živimo u zatrovanoj zemlji gde mišljenje kreiraju pogrešni ljudi. Pogrešni naslovi i pogrešne priče. Od nečega što je lepo pravi se tabloidna priča. Da li sam imao problem sa igračima je potpuno izlizana i pogrešna priča da nemam reči. Mi smo u decembru imali osam pobeda na 10 utakmica. U januaru isto igramo odličnu košarku. Sa takvom pričom odlazimo na Kup. Problem nije postojao. Nije Zvezda ni prva ni poslednja da se ima  neshvatljive padove. Definitivno, u svakom poslu postoje određena neslaganja, čisto poslovni odnosi. Takvi i treba da budu između trenera i igrača na terenu. Van toga uvek se može otići na večeru, piće, popričati i to sam im tokom sezone rekao. Nemam problem sa tim stvarima".

Zvezda je ove sezone, posebno u drugom delu, posebno u Superligi, imala dosta problema sa utakmicama u gostima.
“Jeste. Pojavio se problem u poslednje vreme koji je bio možda i jedan od najvećih problema. Ekipa nije izgledala isto i nije isto igrala na strani i kod kuće. Daleko je lošije igrala u gostima. To je još jedna od stvari koje su bile razlog zbog čega sam na kraju razmišljao o svemu ovome na ovakav način. Maltene od januara meseca nismo imali previše dobrih, odnosno minimalno dobrih utakmica na strani. Nalazili smo put do pobede, ali nismo bili onakvi kako Crvena zvezda treba da izgleda na strani”

Tim je u jednom momentu izgubio podršku javnosti…
“Za podršku treba da se izboriš. Ne treba da pričaš o podršci ako se ne bacaš po parketu, ako praviš razliku da li igraš na strani ili kući, ako u nekim momentima pokazuješ, ne mogu da kažem da ti nije stalo, daleko od toga, ali neki nisu pokazali svest u kom klubu igraju. Kada se to pokazuje na više načina, a to ne menjaš, normalno da stvaraš određenu lošu atmosferu koju emituješ takvim pristupom i ponašanjem. I onda naravno izgubiš određenu podršku i simpatije navijača ma koliko oni voleli Crvenu zvezdu. Ljudi cene kada se neko bije i bori za taj klub, a ne na ovaj način”.

Posle odlaska iz kluba, Alimpijević je prepustio klupu pomoćniku Milenku Topiću. Da li su razgovarali posle toga? Kakav je odnos između dva trenera?
“Topić je neko ko je u Crvenu zvezdu došao na moj poziv. Letos su postojale druge ideje, ali je on bio moja želja. Mislim da je Top sjajan čovek, pre svega istinska legenda jugoslovenske i srpske košarke i naravno Crvene zvezde. Crvena zvezda njemu pripada i pre mene, a sigurno i posle mene. Kada sam i pričao sa njim letos rekao sam mu da onoga dana kada ja odem iz kluba da on treba da ostane u klubu. Na koji način to je već stvar njega i kluba. Ali jeste mala nepravda što takav čovek i takav igrač nije bio ranije u Crvenoj zvezdi”.

Alimpijević veruje da Topić i pomoćnici mogu da završe posao na dobar način.
“Nije samo on ostao u stručnom štabu nego još i ceo stručni štab da završi ono što treba da završi i ono što klub traži od njih. Ja to tako gledam. Nisu oni zaboravili da rade košarku, niti su igrači zaboravili da igraju košarku. Nemoguće da u decembru mislimo jedno, a onda u aprilu sasvim drugačije. Odnosno, to je moguće u Srbiji. Ali, ipak je to nešto što nije baš realno. Svi ti ljudi rade dobar posao i da može do trofeja, da se izdigne iznad svega. Kvalitet je ipak na strani Zvezde.  Želim Zvezdi da osvoji titulu, to su zaslužili svi. Igrači su zaslužili da ne završe ovu sezonu kao da nismo niša radili. Ipak je tu nešto urađeno, nekih dobrih stvari”.

Koji su Alimpijevićevi dalji planovi?
“Moji planovi su pre svega odlazak na Letnju ligu. U međuvremenu će se nešto drugo desiti na poslovnom planu. Ne treba zaboraviti da smo kao klub sa limitiranim sredstvima za dovođenje igrača za evropske uslove napravili odličan utisak. To sve ide u tom pravcu, ali ne treba o tome razmišljati. Ima i drugih stvari o kojima moram da razmišljam, a to je porodica koja je najviše trpela. Pedeset devet letova avionom, 80 i nešto dana van Srbije… Porodica je trpela".

Foto: MN Press