""
""

INTERVJU - Saša Obradović: Emocije za oktavu manje! Da li ću nekome da se dopadnem - ne zanima me

Vreme čitanja: 14min | sub. 14.01.17. | 09:00

Samo dva meseca pošto je seo na klupu Lokomotive jedan od najtraženijih mladih evropskih stručnjaka potpuno je okrenuo stvari. Igrače je doveo u red, a ekipi dao potpuno novi identitet. U razgovoru za naš portal pričao je o svemu...

Kada je pre nešto više od dva meseca Focis Kacikaris dobio otkaz na klupi Lokomotive iz Krasnodara, iza grčkog trenera ostali su mnogi nagomilani problemi. Od loših rezultata na svim meridijanima, košarkaše koji su češće odavali utisak razbijene vojske nego tima sa visokim ambicijama, ali i igru bez pravih obrisa trenerske filozofije i napadačke košarke usađene u DNK. 

Izabrane vesti

Mada su se mnoga trenerska imena pojavljivala na radaru predsednika Lokomotive Andreja Vediščeva, uz dosta vaganja konačna odluka pala je na Sašu Obradovića. I nije pogrešio. Samo dva meseca kasnije jedan od traženijih mladih evropskih stručnjaka potpuno je okrenuo stvari. Zasukao je rukave, sklopio razmontiranu mašinu i vratio na pravi kolosek. Igrače je doveo u red, a ekipi dao potpuno novi identitet. U nešto više od 60 dana i 13 odigranih utakmica Lokomotiva je ubeležila 11 pobeda i dva poraza (prvi nakon produžetka, drugi na loptu prim. aut.). Oni najvredniji skalpovi padali su protiv Zenita, Uniksa i moskovskog CSKA. 

Upravo zbog svega toga odlučili smo da stupimo u kontakt sa čuvenim plejmejkerom, kako bismo pokušali da otkrijemo tajnu Lokomotivinog velikog preobražaja. Govorili smo o njegovim iskustvima u NBA ligi prošlog leta i radu u taborima Bruklina, Atlante i San Antonija, gde nam je otkrio nekoliko zanimljivih stvari. Bilo je priče i o Crvenoj zvezdi, emocijama, teškim danima koji predstoje evropskoj klupskoj košarci, pritisku koji nosi na leđima, agresivnoj borbi sa neprofesionalizmom... Tema je bilo na pretek. 

Razgovor smo započeli od njegovog novog kluba.

O SELEKCIJI TIMA, IGRAČIMA, NEDOSTATKU VERE...

Svašta je Lokomotiva prošla dosad, ali svoje pravo lice je pokazala tek kada ste vi došli i uzeli vruć krompir u ruke. Verujemo da ste zadovoljni?
"Uvek je neugodno ocenjivati sezonu usred sezone. Potrebno je i da prođe određeno vreme kako bi se videli rezultati rada. Da li su dobri ili nisu. Sada imamo dobru bazu, da napadnemo sve ciljeve koje smo zacrtali", počeo je Obradović razgovor za MOZZART Sport, da bi onda produžio:
"Tu, pre svega, mislim da preko glavnih favorita obezbedimo drugo ili treće mesto u VTB ligi. Odnosno, da preteknemo Himki i Uniks, dođemo možda i do prednosti domaćeg terena i probamo da izbegnemo polufinale sa CSKA. To je najvažnije. Što se Evrokupa tiče, tu sada imamo još dva meča kod kuće - protiv Mursije i Fuenlabrade (od trenutka kada je rađen intervju Lokomotiva je u sredu uveče pobedila Mursiju sa 70:60 prim. aut.). Tim pobedama značajno bismo sebi uvećali šanse da se nađemo u Top 8. Bitno nam je da i u Evrokupu obezbedimo prvo mesto, jer će nam kasnije značiti".

Za ova dva meseca već ste ostavili jak pečat vašeg rada i trenerske filozofije - ekipa izgleda moćno u odbrani, svi su podređeni timskim zadacima, uklopili ste sve šrafove u mehanizam koji daje rezultate.
"Sve je to super. Rezultatski, pa čak i igrom. Totalno je promenjena slika s početka sezone. U skraćenoj rotaciji, bez Tejlora Ročestija, neki momci sa manjom minutažom dobili su priliku da pokažu šta znaju. To se ispostavilo kao dobra stvar, posebno jer su u prvi plan iskočili i neki ruski igrači. Posebno me raduje ta činjenica. Jer, pored svih ciljeva koje želim da ostvarim sa Lokomotivom, gde god sam radio uvek sam imao želju da promovišem domaće košarkaše. Oni sada nastupaju sa posebnom dozom samopouzdanja, kojeg na početku sezone nije bilo".

Da li je to bio glavni razlog Lokomotivine loše pozicije?
"To je možda i ključni detalj. Lokomotiva nije igrala na način na koji se to očekivalo. Ne želim da govorim ništa, ni da ulazim u struku Focisa Kacikarisa. Nije ni samo njegova krivica. Dosta je tu i do samih igrača, ali i do raznih okolnosti. Eto, Rajan Brohof je iz Australije došao umoran, neki su vukli povrede... Možda je meni faktor sreće pomogao da održim tim na mestu. Nadam se da će tako i ostati. Još ćemo od sledeće utakmice imati i Ročestija u timu, imaćemo i bolju rotaciju".

Evidentno je da ste koncepciju ekipe promenili iz korena. Pojedinima ste vratili samopouzdanje i pobedama protiv Uniksa, Zenita i CSKA istakli evroligaški kvalitet. Kakvu ste situaciju zatekli u klubu kada ste došli i šta ste sve morali da promenite kako biste došli u ovu poziciju?
"Uticaja na loša izdanja Lokomotive imala je i loša selekcija tima. Kombinacija igrača, po meni, nije bila dovoljno dobra. Kada sam došao u klub situacija je bila takva da je bilo - Daj da 'isečemo' ovog ili onog - više se nije znalo ko je na tapetu. A svi su bili pod znakom pitanja. Ja sam podigao stepen ozbiljnosti i discipline. Imao sam veće zahteve, posebno u odbrani. Ovaj tim nije selektiran da bude vrhunski odbrambeni sastav, već napadačka ekipa. Pokušao sam da nađem nove uloge, promenio sam neke stvari u odnosu - pozicija na poziciju. Mnogi su se pronašli u novom sistemu. Sve to imalo je pozitivan impuls. Uostalom, svaka pobeda daje dodatnu dozu samopouzdanja, što stvara dobru atmosferu u svlačionici. To su sve pokazatelji da radite dobar posao"

PRVO ODBRANA, PA SVE OSTALO

Od čega ste prvo krenuli prvog radnog dana?
"Kao trener nastojim na tome da menjam element koji zahteva najmanju korekciju, a koji može da donese rezultat brzo. Tu mislim na odbranu. Sledi voljni momenat, a kada imate momke koji razumeju košarku brže od nekih drugih, lakše je praviti izmene. Moj glavni fokus uvek je na tim stvarima. Sve je i stvar dobrog skautinga, kako možeš da zaustaviš svakog sledećeg protivnika. Insistiram uvek na timskoj odbrani. A tu smo našli dobru hemiju", jasan je Obradović, da bi zatim izneo konkretne primere:
"Sve to je uticalo da ekipama sa velikim brojem poena u rotaciji umanjimo učinak za gotovo 20 odsto. Uzmimo za primer već pomenute ekipe - Zenit, CSKA i Uniks. Iz dobrih odbrana izvlačili smo samopouzdanje za kvalitetan napad. Nikada nije lako kada morate usred sezone da implementirate drugačiji sistem. To i ne ide preko noći"

U međuvremenu ste zaista morali da „presečete“ i odreknete se nekih igrača u korist boljitka celog tima?
"Eto, čak i Keni Gabrijel, koga smo se brzo odrekli, pokazao je da nije presudni faktor ni u Evroligi. Nikada nisi načisto sa tim šta on može da pruži. A njegovim odlaskom stvorio se prostor da se istakne neko drugi. Tu mislim na Kevina Džonsa, koji ima ozbiljan kvalitet, veliki je borac i radnik i razume košarku. Svestan je i on da se klima značajno promenila u njegovom slučaju i da talasi idu u njegovom pravcu. On to koristi na vrlo dobar način", ističe Obradović i dodaje:
"U odnosu na Albu, gde sam prošle sezone imao igrače skromnog košarkaškog znanja, ovde momci imaju više evroligaškog iskustva, pa mogu da prihvate više informacija. A to je, što se mog načina igre i razmišljanja tiče, jako važna stvar. Da ne bude zabune, u Albi je onakva situacija bila donekle i logična, kada uzmete da na tržištu nema toliko kvalitetnih pojedinaca, a i finansijsku situaciju. Što se ovog sastava tiče, dobro je da ima discipline na terenu i van njega, što su posvećeni košarci, što meni olakšava posao u određenoj meri".

EMOCIJE - ZA OKTAVU MANJE

A da li ste i koliko promenili sebe kako biste napravili dobitnu kombinaciju?
"To je pomalo lična stvar o kojim ne volim da govorim, ali sada ću reći. Svi me znaju kao jako emotivnog čoveka i eksplozivnog trenera. Tu sam napravio dobar pomak. U smislu - emocija manje. Odnosno, za oktavu manje. Znači - na terenu neću iskazati tri, već dve ili emociju manje. Tako ću olakšati posao igračima. I lakše će me prihvatiti. Da se razumemo, nije moje ponašanje dosad bilo zabrinjavajuće. Ali, mom imidžu će više pomoći ta emocija manje".

Da li mislite da vam je ta „emocija više“ dosad pravila problem?
"Čini mi se kao da su ljudi počeli da stiču utisak da moj odnos prema timu nije dobar. Uvideo sam da mora da bude za koju oktavu manje. Dosta sam se popravio, a vidim da i ekipi više odgovaram sada. To sve zavisi od osobe do osobe, od kluba do kluba i mentaliteta. Meni je jasno gde je moje mesto, gde je linija između trenera i košarkaša i šta su zahtevi. Ja od tog stava neću odustati. Ako se ne ostvare ciljevi, koji nisu mali, biće određene reakcije".

Dovedeni ste u Lokomotivu da biste klubu vratili stari sjaj i odveli ga do Evrolige. Koliko taj pritisak utiče na vas, koliko vas motiviše?
"Kako god to delovalo ljudima sa strane, ja najbolje znam kako je i šta se dešava iza zavesa. Znam da su očekivanja ogromna i ljudi u klubu ne žele da prihvate maje od toga. Ovo je posebna sredina. Pazite, ovde su ljudi bili kažnjeni sa deset odsto od stipendije kada su izgubili jednu utakmicu. To dovoljno govori o tome koliko ljudi žele da se Evroliga vrati i da se porazi ne praštaju. Ako ćemo o pritisku, onda bolje da ne pričamo. Jer, kako je - to znam ja, a znaju i svi oni koji su bili u klubu".

Vi delujete potpuno smireno...
"Ja sam ceo život u nekom pritisku i meni niko ne može da stvara neki dodatni pritisak. Ja ga i ne osećam. Prvo, imam velika očekivanja od sebe, samim tim su mi i ambicije takve. Zato nastojim da radim mnogo kako bih sve te ciljeve ostvario. Meni je važno. A isto tako mi je važno i kakav sam posao napravio na dnevnoj bazi. To ocenjujem i kod igrača. Da li ću ja nekom da se dopadnem ili ne... To me ne interesuje. Moj glavni fokus su zahtevi igre. Ne obazirem se ni na kakve druge vrste pritiska osim onog koji se tiče terena".

Šta je to što želite da isključite iz ekipa u kojim radite?
"Ne volim aroganciju, preterano zadovoljstvo u pobedama. Ne volim laž, neprofesionalnost i protiv toga uvek ću agresivno da se borim".

EVROPSKU KOŠARKU ČEKA JAK UDAR

Da li je tačna konstatacija da ste trener koji više voli da forsira kvalitetnu odbranu od samog napada?
"To je pogrešno interpretirano. Ja volim odbranu, ali mora da postoji dobra kombinacija u timu. Između starijih i mlađih, napada i odbrane. I od tih napadača zahtevam ozbiljno angažovanje u odbrani. Pogledajte samo Evroligu - pa tamo vodeće ekipe imaju izrazito visoke kriterijume odigravanja odbrane. Ja sam takvog opredeljenja".

Posmatrajući dosadašnji rasplet u evropskim klupskim takmičenjima, dolazi se do određenog zaključka da je defanziva više cenjena u evropskoj košarci od same ofanzive. Kao primere uzimamo Fenerbahče, Olimpijakos, Panatinaikos, pa i Crvenu zvezdu. Da li ste i vi takvog mišljenja?
"Eto, pomenuli ste sve te ekipe koje su, realno gledano, izvanredne u atletskom smislu. To je nešto što meni nedostaje. Ja to nemam sada. Na Lokomotivinim utakmicama ne možeš da vidiš snažna zakucavanja. Mi ne možemo da zakucamo loptu", uz osmeh konstatuje srpski trener i nastavlja:
"Potrebno je da u DNK ekipe usadiš potrebu da zagradiš koš, da se baciš za loptu, da se boriš. Detalj neretko menja tok cele utakmice. I ukoliko smanjiš broj poseda na nivo koji tebi odgovara, a imaš viši nivo želje - taj nedostatak atletike se ne primećuje. Komunikacija je jako bitna stvar. To je nešto na čemu potenciram u razgovoru sa timom na dnevnoj bazi. Odbrana jeste bitna. A možda, u nedostatku kvalitetnih napadačkih rešenja, odbrana postala stvar na koju se obraća veća pažnja".

Zašto tako mislite?
"Realno, sve je manje kvalitetnih stranaca koji dolaze u Evropu. Mnogi ne žele ni da dođu čekajući NBA i Razvojnu ligu, koja sve bolje plaća. Gledam po Lokomotivi. Bilo je tu nekoliko njih koji su ispali iz NBA sistema i ja sam ih hteo u klubu. A oni nisu hteli ni da razmišljaju o dolasku. To samo govori o onima koji su ovde. Oni, recimo, imaju manjak talenta u odnosu na one koji ostaju tamo. A da ne pričamo o odlascima u NBA. Vidite, samo prošle godine u SAD otišlo je 10 ili 15 mladih, talentovanih igrača odavde. Jasno je da je kvalitet evropske košarke smanjen. To se vidi i po kvalitetu određenih evropskih liga. Nema sumnje da je kvalitet opao".

Nismo stigli ni da postavimo novo pitanje, usledilo je dalje obrazloženje stanja u evropskoj košarci.
"Pogledajte i timove koji mogu nešto više da plate... Ne treba pretplatiti nikog, jer teško da neko može da donese takvu, neviđenu prevagu. S druge strane imamo Žalgiris, koji ima čvrstu odbranu bez previše talenta u ekipi, a uspeva da dobija neke od najboljih klubova Evrope. Zaključak nije lako pronaći i teško je stići do prave slike".

Preti li evropskoj košarci ozbiljan udar u narednim godinama?
"Da, to je činjenica. Biće još osetnije u budućnosti. Zato ljudi u klubovima moraju još više da se bave dobrim skautingom, da nalaze prava rešenja i na vreme rade posao. Eto, uzmimo za primer Lokomotivu. Stvari su rađene zakasnelo. Odabir trenera, igrača, kasnije uzimaš ono što je ostalo na tržištu, ne ono što ti je bila prva želja. Sad već mora da se radi i razmišlja o sledećoj sezoni. Jer, tokom leta možeš da dovedeš nekog, ali obično moraš da ga preplatiš".

Postoji li način da se zaustavi odliv evropskih košarkaša u NBA, posebno onih talentovanih?
"Apsolutno ne. Posebno zbog upliva sve većih suma novca. NBA liga postaje sve veća i veća, podiže i kvalitet. Svi koji iole imaju određeni potencijal stremiće ka tome da završe u NBA. Što i nije neambiciozno. Kad Real Madrid nije mogao da zaustavi odlazak Ernangomeza u NBA ligu, kako će druge ekipe", pita se Obradović.

O AMERIČKOJ AVANTURI, ATLANTI, BRUKLINU, SAN ANTONIJU...

Vi ste imali priliku da leto provedete u SAD, gde ste bili deo sistema Bruklina, Atlante i San Antonija. Šta je to na šta ste najviše obraćali pažnju kada ste radili u tim sredinama?
"Imao sam sreću da izaberem najbolji mogući redosled, po kategorizaciji ekipa u NBA. Od svakog sam video ponešto. Što se tiče taktičkog dela, u Lokomotivinoj igri se primećuju određeni elementi koje sam poneo iz NBA. Naravno, samo one delove koje sam ja mogao da implementiram ovde i za koje verujem da mogu da poboljšaju moj sistem".

Fokusirali smo se na određene detalje.
"Ono što je mene najviše zanimalo dok sam bio tamo jeste - kakav je odnos koji ljudi u klubu imaju sa košarkašima. Tu mnogo veliku ulogu imaju asistenti, kojih u svakom klubu imate mnogo. Svaki od njih ima određenu grupu momaka za koju je zadužen. Tako je meni palo na pamet da svojim asistentima dodelim takva zaduženja. Da na njih utiču tako da im implementiraju ideju moje filozofije igre. Mada, ja stvarno imam odličan odnos sa mojim pomoćnicima, sa kojima radim dugi niz godina. U pitanju su Milenko Bogićević (asistent) i Duško Marković (trener snage i kondicije). Napravili su veliki pomak napred sa timom i sada funkcionišemo jako dobro kao zajednica. Praktično - na pogled. To mnogo znači, a tako se i povećava značaj asistenta".

Kako je to vama izgledalo, na prvi pogled?
"Preobimno. Pitao sam se - kako to mogu svi da isprate? - ili kako se snalaze sa toliko sitnih detalja. Ali, onda sam uvideo da nije to tako teško. Svaki asistent, a recimo da svaki tim ima po pet ili šest, ima po nekoliko klubova za čiji skauting su zaduženi. Eto, Neven Spahija (asistent u Atlanti prim. aut.) ima četiri - pet timova koje prati redovno. Nažalost, to je nešto što u Evropi ne možemo da sprovedemo. Opet, napravio sam tako da moj asistent Bogićević ima veliku odgovornost u skautingu. Ja mu beskrajno verujem jer se jako dugo znamo, a on poznaje moje ideje, želje, stil, dileme..."

Možete li da nam otkrijete šta ste to poneli iz određene sredine?
"U svakoj organizaciji sam dobio nešto više, nešto drugo u odnosu na onu prethodnu u kojoj sam bio. U Bruklinu sam prisustvovao svim sastancima ekipe, što je jako važno u procesu razvoja trenera. Od pripreme treniga, do svih drugih detalja. To, na primer, nisam mogao u Atlanti, dok sam u San Antoniju jednom bio na sastanku. Opet, u Atlanti sam dobio ceo 'plejbuk' (knjigu strategija, taktike, akcija...), što nisam ni u Sparsima, ni u Bruklinu. Tu mi je Spahija dosta pomogao i jako sam mu zahvalan. Našao mi se na svakom koraku i bio je tu kad god mi je nešto bilo potrebno. U Atlanti sam imao i to iskustvo da sam putovao sa ekipom na utakmice, da budem deo cele priče - hotel, avion, dvorana. Što se San Antonija tiče, toliku brigu svih ljudi u klubu za mene... Ja to u životu nigde nisam doživeo. Svaki dan je bio neko zadužen za mene, da me odvede na ručak, sastanak... Sve zbog Popa (Grega Popoviča prim. aut.). Pomoćnici iz razvojnog tima i njihov glavni trener - svi su bili uz mene i stekli smo lepo prijateljstvo. Pružili mi topao prijem. Od svih timova sam dobio nešto i svim ekipama sam beskrajno zahvalan što su mi omogućili da budem u njihovom sistemu".

Kada ste sve to proživeli, da li ste stvorili jasniju sliku o tome koliko su evropski treneri daleko od klupe i mesta dirigenta NBA tima?
"To nije neka razlika. Ne treba ni govoriti o tome da postoji neka razlika. Svaki trener iz Evrope ili Evrolige može da vodi NBA tim. To je slučaj Dejvida Blata, čoveka koji ima veliki trenerski kvalitet, a pored njega ima još mnogo njih koji imaju kvalitet da rade takav posao. Samo što uglavnom mnogo toga zavisi od kvaliteta igračakojim raspolažeš. Zbog toga se trenerska ruka ponekad manje i vidi na terenu, jer NBA je više liga onih na terenu, a u Evropi su to lige trenera. Ovde imaš više mogućnosti da budeš glavni trener".


ZVEZDA U ČETVRTFINALU JE NEUSPEH? ZLO!

Crvena zvezda je u poslednjih nekoliko sedmica ubeležila neke od najvećih pobeda u klupskoj istorij (Makabi, Real, CSKA Moskva, Fenerbahče prim. aut.). Kako vam izgleda ovaj tim Dejana Radonjića?
"Pre svega moram da kažem da je jako nekorektno kada neko kaže da je ulazak u četvrtfinale veliki neuspeh za klub i da se jedino uspehom smatra odlazak na Fajnal for. Pročitao sam neke izjave u poslednje vreme i nisu mi se nimalo dopale. Jako nekorektno prema celom timu, a posebno treneru Radonjiću, koji obavlja fantastičan posao i 'krvari' da bi klub izveo na pravi put. Zašto stvarati pritisak Zvezdi, kada stvari idu preko svih očekivanja?! Nikada ne treba zaboraviti koje su sve klubovi učesnici Evrolige i koliko su para uložili, a koliko Zvezda. Komentari te vrste, da plasman u četvrtfinale nije uspeh, su deplasirani. To je zlo", zastao je na trenutak Obradović, uzdahnuo i nastavio:
"Dobro je kada klub ima visoka očekivanja, kada postavlja visoke limite. A to radi i trener Radonjić. Zato sa zadovoljstvom pratim utakmice".

Koji je konačni Zvezdin domet ove sezone? Svaka nova pobeda, čini se, otvara neke nove frontove...
"To će vreme pokazati. Zvezda je napravila lepu podlogu i samo neka tako nastavi".

Da li su vas iznenadila Zvezdina izdanja i skalpovi najvećih evropskih klubova?
"Nisu. Stil igre, sama atmosfera u Areni i Pioniru koja menja viziju protivnika, možda čak i kriterijum suđenja. Zvezda sve to koristi lepo, sa ekipom koja je dobrim delom ostala na okupu. Priča kontinuiteta uvek je važna. Mnogo zavisi i od tima koji se okupi. Čarls Dženkins nije stranac u Beogradu, dobro poznaje ceo Zvezdin sistem i to je bitno. Samim tim i igra jako dobro. Sve uloge se znaju, ekipa nema velikih zvezda i svi se bore za kolektiv. Iskustvo stečeno prošle sezone sada dolazi do izražaja kod svih. Očekivao sam i da izgubi Zvezda neke utakmice, ali i da pobedi najveće", zaključio je razgovor Saša Obradović.

PIŠE: Nikola Stojković (nikolaS_sN)

(FOTO: Star Sport, MN Press)


tagovi

vtaSrbijaSaša ObradovićKK Lokomotiva KubanjintervjuEvroliga

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara