Moj otac Željko Obradović

Teško je da bi tako lako mogao da se prebroji broj košarkaša kojima je Željko Obradović karijere pretvorio u čisto zlato. 

Jedan od onih koji ne krije svoje emocije prema verovatno i najboljem evropskom treneru svih vremena i koji decidirano tvrdi da je upravo srpski velemajstor igre pod obručima zaslužan što je doživeo karijeru kakvu je imao je i grčki centar Kostas Carcaris. Posle desetogodišnje saradnje sa Žocom i svega što su zajedno prošli nekadašnji šampion Evrope u klupskoj i reprezentativnoj konkurenciji imao je samo reči hvale za čoveka koga je nazvao svojim drugim ocem, iliti košarkaškim ocem. 
"Željko nije samo bio moj trener tokom karijere, on je moj drugi otac. Najveći deo karijere proveo sam kraj njega, mnogo sam naučio od njega. Napravio je od mene šampiona, zato mu dugujem mnogo. On je veliki čovek, divan prijatelj i izvanredan trener. Mnogo smo toga lepog proživeli zajedno, ali morate da me razumete - ne mogu da otkrivam ništa. Ono što se dogodi u svlačionici - ostaje u svlačionici", s osmehom kaže Carcaris na početku razgovora za MOZZART Sport i nastavlja:
"Njegovo poznavanje košarke, njegov briljantni um učinili su me igračem kakav sam postao s godinama. Velika je čast što sam proveo toliko lepih godina i ništa ne bih menjao. Podigao je i uticao na karijere mnogih velikana evropske i svetske košarke. Svi mu dugujemo mnogo, a ja praktično celu karijeru".

MOZZART KVOTE
(1,70) FENERBAHČE (14,5) REAL MADRID (2,30)

Carcaris kaže i da je uvek jako srećan kada dolazi u Beograd. Posebno sada, jer je na 
"Iz Beograda nosim samo najlepše uspomene. U Beogradu sam postao šampion Evrope sa Grčkom 2005. godine, igrao sam mnogo puta protiv Partizana i Crvene zvezde, nekada smo pobeđivali, nekada gubili, ali uvek nas je pratio prelep osećaj zbog navijača i atmosfere koja nas je pratila. Uvek je divno biti u košarkaškom gradu kakav je Beograd".

Prisetio se grčki as i vremena kada je na parketu vodio velike bitke sa crno-belima tokom brojnih godina u Evroligi.
"U sećanje mi je ostala urezana ta jedinstvena atmosfera koju prave navijači. Nebitno je da li smo igrali u Pioniru ili Areni, uvek je bilo fantastično. Uvek je jako lepo videti navijače koji razumeju i vole košarku u toj meri. Nekoliko puta nam se čak dogodilo da pobedimo Partizan, a da nam navijači aplaudiraju dok izlazimo sa parketa, što je stvarno neverovatan osećaj. To samo znači da poštuju i uvažavaju protivnika".

MOZZART KVOTE
(1,45) CSKA MOSKVA (15,0) ŽALGIRIS (3,05)

Tokom deset godina karijere u redovima Zelenih delio je svlačionicu s brojnim srpskim igračima. Kaže - zbog njih nosi neprocenjivo životno iskustvo.
"Svi igrači sa kojima sam igrao bili su pravi velikani. Naročito mi je drag Dejan Tomašević, koji je igrao na mojoj poziciji i od koga sam zaista mnogo naučio kroz karijeru. Sjajan čovek i jedan od najboljih igrača koji su ikada igrali na centarskoj poziciji. Zajedno smo uzeli i evrotitulu, podelili mnogo radosti i tuge zajedno. Sjajan tip. I ostale pamtim samo po najlepšem. Vujanić, Šćepanović, Kecman... Veliki igrači, ali i prijatelji".

Dotakli smo se malo i Crvene zvezde, koja je poslednjih godina igrala Evroligu. Carcaris nam je otkrio svoje iskrene misli o crveno-belima, ali i srpskoj košarci u Evroligi.
"Jedna stvar je sigurna - Srbija mora da ima bar jedan tim u Evroligi uvek. Ako bi išta moglo da se promeni u budućnosti onda bih želeo da bude to da ili Zvezda ili Partizan budu deo Evrolige", zastao je Carcaris, pa nastavio:
"Crvena zvezda je tim koji se svih ovih godina oslanjao na veliki talenat igrača. Imali su i nekoliko kvalitetnih stranaca tokom godina. Ali, nivo Evrolige je jako visok i nije lako takmičiti se u ovim uslovima. Bez obzira na to, moje mišljenje se ne menja - Srbija kao kolevka košarke mora da ima tim u Evroligi".

Sa Carcarisom smo razgovarali tokom zajedničkog druženja Evroliginih ambasadora i legendi sa decom iz programa "One Team". Grčki as kaže da ga ispunjava osećaj zadovoljstva kada za najmlađe učini nešto lepo i plemenito. 
"Ovo su jako bitne akcije i mnogo je važno da pomognemo najmlađima kojima je pomoć najpotrebnija. Većina nas smo roditelji i znamo kako se deca osećaju i koliko im je potrebna podrška u životu. Najmanje što mogu da uradim za njih je da igram košarku za njih i sa njima i da tako zajedno uživamo. Nadam se da je deci bilo lepo, da su oni uživali i da im je dan bio lep", zaključio je Carcaris.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport